'Amerika pregovara sama sa sobom': Teheran; svet u strahu od recesije

Dok američki predsednik Donald Tramp uporno tvrdi da su u toku pregovori sa Iranom o okončanju sukoba, iz Teherana, podjednako uporno, to negiraju.

Amerika „pregovara sama sa sobom", rekao je portparol iranske vojske.

„Neko poput nas nikada neće postići sporazum sa nekim poput vas“, poručio je.

Komentari su usledili nakon što je Tramp izneo tvrdnju da Iran „očajnički“ želi sporazum.

Iran je Americi dao „veoma veliki poklon vredan ogromne količine novca“, rekao je Tramp 24. marta.

Prema nepotvrđenim izveštajima, SAD su navodno pripremile i dostavile mirovni plan od 15 tačaka, prema kojem bi Iran trebalo da demontira nuklearna postrojenja, a zauzvrat bi mu bile ukinute sankcija.

Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.

Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".

Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.

Istovremeno, Pentagon se sprema da rasporedi neke snage u Iran, javlja CBS, američki partner BBC-ja, ali nije objavljeno tačno gde ili kada.

Bela kuća nije komentarisala ove navode.

Trampov ringišpil izjava

Iz dana u dan, pa i iz časa u čas, Tramp menja izjave o američko-izraelskom ratu protiv Irana, pokrenutog 28. februara.

Više puta je proglasio pobedu nad Iranom i tvrdio da je Iran obezglavljen i da više nema vojnu moć.

Ali stvarnost ga demantuje.

Dan posle oštrih pretnji Iranu da će SAD „uništiti" elektrane ako Ormuski moreuz, vitalna brodska ruta za prevoz nafte, ne bude otvoren pre roka od 48 sati, Tramp je rekao da odlaže napade napade jer se vode „produktivni razgovore“ sa Iranom o „kompletnom i potpunom rešenju“ sukoba na Bliskom istoku.

„Na osnovu detaljnih i konstruktivnih razgovora, koji će se nastaviti tokom nedelje, naložio sam Ministarstvu rata da odloži sve vojne udare na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu za period od pet dana, u zavisnosti od uspeha tekućih sastanaka", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth social.

Iranski mediji su, međutim, odmah objavili da nema pregovora Teherana i Vašingtona.

„Nema razgovora“, javila je novinska agencija Mehr pozivajući se na iransko Ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da su Trampove izjave deo napora da se „smanje cene energenata“.

„Islamska Republika Iran ostaje pri svom stavu i odbacuje svaku vrstu pregovora pre nego što Iran ostvari ciljeve u ratu", objavili su iz Teherana.

• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Ormuski moreuz: Iran se pita

Ormuski moreuz, uski morski kanal od 34 kilometra, pod kontrolom je Irana, a od početka sukoba sa Izraelom i SAD, Teheran ga blokira i strogo kontroliše ko prolazi kroz njega.

Upravo je blokada tog važnog pomorskog puta za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa izazvala velike potrese na svetskom tržištu energenata.

Kako bi smirile uzburkana svetska tržišta, sedam najrazvijenijih zemalja (G7) su oslobodile rekordne količine nafte iz strateških rezervi.

Zbog blokade Ormuskog moreuza, cena nafte je u nekoliko navrata premašivala 100 dolara po barelu, što je najviše još od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Iz misije Irana pri Ujedinjenim nacijama rekli su 24. marta da „neprijateljski brodovi“ mogu da prođu kroz Ormuski moreuz.

Neki brodovi iz Kine, Indije i Pakistana već prolaze kroz vitalni plovni put.

Poruka u suštini formalizuje situaciju u kojoj su zemlje ili kompanije tiho pregovarale o bezbednom prolazu njihovih brodova kroz jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta.

Iranska misija u UN je u objavi na mreži Iksu napisala da će brodovi moći bezbedno da prolaze „pod uslovom da ne učestvuju niti podržavaju akte agresije protiv Irana" i dok se „potpuno pridržavaju propisa o bezbednosti“.

Pitanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz istaknuto je u planu od 15 tačaka za okončanje rata koji je Bela kuća poslala Iranu preko Pakistana, a o kojem su izvestili američki i izraelski mediji.

Ali dok ne bude postignut dogovor, što se sada čini prilično daleko, Iran jasno stavlja do znanja da će nastaviti strogu kontrolu Ormuskog moreuza.

Iranski Savet odbrane saopštio je ranije da je „jedini način da zemlje koje nisu neprijateljske“ prođu kroz Ormuski moreuz „koordinacija sa Iranom“.

„Svaki pokušaj neprijatelja da napadne iranske obale ili ostrva“ dovešće do toga da „svi pristupni putevi“ u Zalivu i priobalnim područjima budu „minirani raznim vrstama pomorskih mina, među kojima i plutajuće mine koje mogu da se postave sa obale“, saopštili su iz Saveta.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

'Ako cena nafte dostigne 150 dolara, svetu preti recesija': šef Blekroka

Dok se vodi rat, svet je zabrinut zbog rastućih cena nafte.

Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je šef američkog finansijskog giganta Blekrok za BBC.

Lari Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje imovinom, rekao je da ako cene nafte ostanu visoke, to će imati „duboke implikacije“ po svetsku ekonomiju.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara (10,5 biliona funti) i jedan je od najvećih investitora u mnoge od najvećih svetskih kompanija.

Prethodno je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da bi rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) kroz Ormuski moreuz, vitalni kanal, i dalje su pogođene delimičnom iranskom blokadom.

• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte
• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg

Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije poručio građanima da ne paniče, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana.

Vlada Srbije je produžila privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

Zabrana je važila do 19. marta, da bi bila produžena do 2. aprila.

Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odlučeno je i da iz rezervi bude pušteno 40.000 tona dizela, kao dodatna mera za zaštitu tržišta, dodala je.

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je 23. marta nove mere, među njima zadržavanje cena struje i gasa koje će trajati do kraja septembra 2026. godine, a kao razlog je naveo „veoma ozbiljnu situaciju na Bliskom istoku".

Slovenija je postala prva država članica Evropske unije (EU) koja je uvela racionalniju potrošnju goriva kako bi se rešili poremećaji izazvani američko-izraelskim napadima na Iran i njihovom odmazdom na njihove saveznike u Zalivu - većinu glavnih igrača na svetskim energetskim tržištima.

Zbog rasta cena goriva, Slovenija se suočila sa takozvanim „gorivnim turizmom“, jer vozači iz susednih zemalja, posebno Austrije, koriste prednosti nižih, regulisanih cena u Sloveniji.

Prema novim merama, vozači privatnih automobila u Sloveniji mogu maksimalno da kupe 50 litara goriva dnevno.

Preduzeća i poljoprivrednici mogu dnevno da kupe do 200 litara.

Napadi na gasna polja u Iranu i Kataru

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, oštećeno je više od 40 energetskih postrojenja na Bliskom istoku, saopštili su ranije iz Međunarodne agencije za energiju.

Nisu samo prevoz nafte i Ormuski moreuz izazvali potrese na svetskom energetskom tržištu, već i prošlonedeljni napadi na velika gasna polja u Iranu i Kataru.

Izrael je 18. marta pogodio iranski petrohemijski kompleks na gasnom polju Južni Pars, a nekoliko sati kasnije Katar je izvestio da je na industrijskom lokalitetu Ras Lafan načinjena „velika šteta“ posle napada Irana.

Tramp je izjavio da nije znao da će Izrael napasti iransku gasnu infrastrukturu Južni Pars, ali je rekao i da je napad Irana na katarski Ras Lafan bio „neopravdan i nepravedan“.

Poručio je Iranu i da će biti ​​„razneto" najveće gasno polje na svetu ako nastavi da gađa druge zemlje u regionu, posebno Katar.

Iz Izraela je potom rečeno da su prihvatili Trampov zahtev da više ne napadaju iranska energetska postrojenja.

Pogledajte video: Napad na iransko gasno polje Južni Pars

Posle napada na njegovo gasno polje, Iran je gađao katarski energetski kompleks Ras Lafan.

Napad je izazvao „veliku štetu“, ali nije bilo povređenih, kaže katarska državna naftna kompanija.

Ras Lafan je među lokacijama za koje je Iran saopštio da će biti njegova meta posle napada na njegovo postrojenje u gasnom polju Južni Pars.

Iranski Južni Pars je deo najvećeg svetskog polja prirodnog gasa, a i Katar i Iran posluju u tom području.

Katar takođe upravlja postrojenjima na gasnom polju, koje naziva Severna kupola.

Ali ova zemlja, koja proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, obustavila je proizvodnju ranije u martu zbog sukoba na Bliskom istoku.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari rekao je da napadi na energetsku infrastrukturu „predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti“.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana