Ispunjavanje preporuka ili legalizacija bezakonja: Opozicija kritična prema nacrtima zakona koji treba da poboljšaju izborne uslove

Predložene izmene, koje još nisu ušle u skupštinsku proceduru, između ostalog predviđaju obaveznu obuku članova izbornih komisija i biračkih odbora, mogućnost da birač potpisom podrži više lista, nova liberalnija pravila za manjinske liste i hitnije postupanje Ustavnog suda u izbornim sporovima.

I dok vlast izmene najavljuje kao nastavak rada na ispunjavanju preporuka koje uskoro pune dve godine, kritičari tvrde da se ispod maske unapređenja procesa krije legalizacija nezakonitih praksi iz prošlosti, piše Insajder.

Jedan od primera koji navodi Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije Beograda, je mogućnost da jedan birač potpisom podrži više lista, što može olakšati pojavu brojnih fantomskih lista koje dobijaju predstavnike u izbornim telima. S druge strane, ističe da rešenje o obuci članova izbornih komisija i biračkih odbora može postati mehanizam da se opoziciji onemogući učešće u radu izbornih organa.

“Zamislite izborni proces u kome članovi biračkih odbora, izbornih komisija mogu da budu samo ljudi kojima su naprednjaci odobrili da imaju licencu za to. Do sada je na izborima bilo deset do petnaest stranaka za koje nikada niko nije čuo pre ni kasnije i koje su proglašene na osnovu falsifikovanih listi. Zamislite da sada ima takvih 30, 40, 50, 100 takvih stranaka. Znači, umesto referendumske atmosfere koja će na narednim izborima biti, oni će to pokušati da potpuno razvodne i upropaste. Zamislite listu na kojoj je 30 lista od kojih je 20 kobajagi manjinskih“, kaže Alimpić.

Alimpić dodaje kako bi se usvajanjem ovakvih predloga potpuno obesmislio izborni proces.

“Treba pročitati te preporuke ODIHR-a. Ako u njima piše da treba nešto razmotriti, to ne znači da to treba odmah stoprocentno primeniti. Koga su oni pitali? S kim su oni to razmatrali. Pročitajte svih 25 preporuka. Zašto se nisu setili da primene preporuku koja se odnosi na slobodu medija? Koja se odnosi na pritiske na zaposlene u javnoj upravi, u javnim preduzećima da moraju da glasaju. Zašto se nisu setili da pogledaju preporuke koje se odnose na čitav niz drugih stvari”, pita se Alimpić.

Među preporukama koje nisu adresirane su i one o funkcionerskoj kampanji, uredničkoj nezavisnosti medija ili jednakim uslovima u izbornoj kampanji, kako se ne bi dešavalo da opozicija ne može da koristi javne prostore.

Danijela Nestorović, narodna poslanica Ekološkog ustanka kaže i da je nepoznanica ko je izmene predložio.

“Ja sam kao član radne grupe zapravo dobila od sekretara Narodne skupštine tri predloga zakona gde piše da je na predlog Skupštine nama to dostavljeno. Zaista ne znam ko je autor, pretpostavljam opet neki od kvalifikovanih pravnika SNS-a”, ističe Nestorović.

Iz opozicije podsećaju da ovi predlozi dolaze neposredno nakon usvajanja kontroverznih tzv. „Mrdićevih” pravosudnih zakona i da su, kako tvrde mehanizam za opstanak Aleksandra Vučića na vlasti.

“To sve govori da je Aleksandar Vučić u borbi za vlast. I to je potpuno jasno. Govori se o tome da, evo tužilaštvo je, što bi se reklo, sređeno narodski, ‚Mrdićevim zakonima‘. Ustavni sud je upravo politički kadar SNS-a, što apsolutno ne bi smeo biti. I ova tri zakona će zapravo zaokružiti celinu. Dakle, on pravi tvrđavu za očuvanje vlasti”, ističe Nestorović.

Insajder se obratio Informativnoj službi Srpske napredne stranke sa pitanjima koja su se postavila u javnosti, među kojima su i ko je autor nacrta izmena zakona, zašto ni posle više od dve godine nisu pripremljeni predlozi za sve ODIHR preporuke, zašto se najpre nije krenulo od rešavanja funkcionerske kampanje, pritisaka na birače i medijskih uslova, kao i kako odgovaraju na kritike da bi ovako usvojene izmene mogle da pogoršaju izborni proces. Do zaključenja ovog teksta redakciji Insajdera odgovor nije stigao.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je prošle nedelje da se očekuje i izrada nacrta zakona koje bi adresirale problem funkcionerske kampanje i problem finansiranja političkih aktivnosti.