Čovek koji kroji Trampove najkontroverznije političke odluke

Godinama je Stiven Miler bio konzervativni huškač u političkoj orbiti Donalda Trampa.

Sada je postao gromobran.

Njegov nepokolebljivi ratoborni stil za političkim kormilom u Beloj kući pokrenuo je Trampovu imigrantsku politiku i utiče na širenje američke moći na Zapadnoj hemisferi.

Ubrzani početak 2026. godine u Trampovoj administraciji, i kod kuće i u inostranstvu, samo je učvrstio njegov položaj kao jedne od najmoćnijih ličnosti.

Ali za one na levici, on je zlikovac.

U Vašingtonu, plakati sa Milerovim licem izlepljeni su po javnim površinama sa natpisom „Fašizam nije lep".

Demokrate zahtevaju njegovu ostavku.

Čak su i neki članovi njegove vlastite stranke javno doveli u pitanje Milerovo političko rasuđivanje i efikasnost.

A proteklih nekoliko nedelja, Miler se zatekao na neistraženoj teritoriji - igrač iza kulisa koji se našao u nacionalnoj žiži interesovanja, čije se reči i dela sada nalaze pod lupom javnosti.

Morao je da odstupi, makar privremeno, od one vrste borbe u kojoj je često uživao.

'Uvek budi jak, nikad ne posustaj'

Ubrzo pošto su dvojica federalnih imigracionih službenika prošlog meseca upucali i ubili Aleksa Pretija u Mineapolisu, Miler je objavio nekoliko poruka na društvenoj mreži Iks optuživši bolničara iz Mineapolisa da je bio „domaći terorista" i „atentator".

Bila je to uobičajena agresivna pogrdna retorika čoveka koji je govorio pre Trampa na njegovim predizbornim mitinzima 2016. godine.

On je optužio demokrate za „raspirivanje plamena pobune".

Njegove tvrdnje bile su takođe činjenično netačne.

Video dokaz je naknadno pokazao da Preti, iako je nosio dozvoljeno ručno naoružanje, nije pretio zvaničnicima Carinske i granične patrole (CBP) pre nego što je bio poprskan biber-sprejom, oboren na zemlju i upucan 10 puta.

Nekoliko dana kasnije, Miler je dao izjavu za medije da je prvobitna procena vlasti što se tiče pucnjave bila „zasnovana na izveštajima imigracionih službenika sa terena" i da ti agenti „možda nisu sledili" odgovarajući protokol.

Bilo je to retko povlačenje ratobornog savetnika, ali nije zadovoljilo njegove demokratske kritičare, koji ga optužuju za ohrabrivanje Službe za imigraciju i carinu (ICE) na nasilne reakcije na proteste.

„Nije bilo dovoljno za Stivena Milera to što su ove američke građane ubili ICE i CBP, već je morao da ih okleveta lažima nakon njihove smrti", napisao je kongresmen Don Bejer iz Virdžinije u objavi na društvenoj mreži Bluskaj.

„Miler je izopačeni, krvožedni šovinista, i njegova politika ugrožava živote ljudi svakog dana koji provede na vlasti."

U maju je Miler zahtevao da imigracioni zvaničnici rade više na privođenju i deportaciji migranata bez dokumenata u američkim gradovima.

Administracija je zacrtala cilj od 3.000 hapšenja dnevno, rekao je za Foks njuz.

Prema Vašington egzemineru, Miler je na jednom sastanku „iskasapio" federalne službenike za imigraciju zato što nisu činili dovoljno na privođenju migranata bez dokumenata širom SAD.

U međuvremenu, administracija je pojačala sprovođenje politike u sve većem broju američkih gradova, među kojima su bili Vašington, Šarlot, Čikago i, najskorije, Mineapolis.

„Sve što sam uradila, uradila sam po nalogu predsednika i Stivena", izjavila je Kristi Noem, sekretarka za nacionalnu bezbednost nedavno.

• Odabrana desetorka: Ljudi kojima je povereno da ostvare Trampova obećanja
• Trampovi ljudi: Robert F. Kenedi, skeptik prema vakcinama sekretar za zdravstvo
• Ko je Greg Bovino, glavni izvršilac Trampove politike masovnih deportacija

Amerikanci ne podržavaju imigracionu taktiku

Miler negira da je bio motivisan rasizmom i šovinizmom.

On brani Trampovu migracionu politiku.

A opet, u onome što je doživljeno kao otklon od Milerovog agresivnog pristupa, Tramp je ove nedelje izjavio da je inicijativi potreban „mekši dodir" posle smrti Pretija i Rene Gud, još jedne američke državljanke koju su ubili imigracioni službenici u Mineapolisu.

Podrška njegovoj imigrantskoj politici sveukupno je opala na 39 odsto, što je najniži nivo otkako se vratio u Belu kuću, prema anketi koju su sproveli Rojters-Ipsos.

A očigledna većina, 58 odsto njih, kaže da su prisilne taktike agenata ICE-a otišle „predaleko.

Ovaj trend smešta Milera suvereno na nišan kritike dok se republikanci spremaju za novembarske kongresne izbore sredine mandata.

Miler je arhitekta ove politike masovnih deportacija, rekao je Brajan Lanca, konzervativni strateg koji je radio na Trampovim predsedničkim kampanjama 2016. i 2024.

„Znaćemo u novembru da li će on biti kriv za to. Glasači, kad se sve sabere i oduzme, umeju da ne praštaju."

Miler je, međutim, tokom godina pokazao da ume da preživi svakakve krize.

Izričiti konzervativac od srednjoškolskih dana u liberalnoj Kaliforniji, stigao je od člana osoblja u Senatu do savetnika kampanje za Belu kuću, gde je uspeo da izbegne razna lična spletkarenja i zvrčke prve Trampove administracije.

Rekao je za Vašington post 2019. godine da je osetio „strujni udar u duši" kad je Tramp najavio da će se kandidovati za predsednika.

Miler je ostao uz predsednika u njegovim najmračnijim danima, posle izbornog poraza 2020. godine, napada pristalica na američki Kapital i njegovog političkog izgnanstva iz Vašingtona.

I sledio je Trampa na njegovom povratku na vlast prošle godine.

„Stiven Miler je od ključne važnosti za Trampovu psihu", kaže Lanca.

„Uvek budi jak, nikad ne posustaj. On uvek može da računa na to da će Stiven podržati njegov stav po bilo kom pitanju."

• Amerika suspendovala useljeničke vize za 75 zemalja: 'Vrsta pritiska, baš kao carine'
• Sedam scenarija: Šta bi moglo da se desi ako Amerika napadne Iran
• Grenland: Evropa menja stav prema Trampu - sad samo čvrsto

U predsednikovo ime

Milerova zvanična titula u Beloj kući je zamenik šefa protokola za politiku i savetnik za nacionalnu bezbednost.

„Stiven Miler je verno služio predsedniku Trampu godinama zato što je inteligentan, marljiv i lojalan", rekla je za BBC sekretarka za odnose sa javnošću Bele kuće Kerolajn Levit.

„Stiven spaja sve ćoškove vlade da bi osigurao da je svaka politička odluka, bilo strana ili domaća, sprovedena u delo rekordnom brzinom. Rezultati tokom prethodne godine govore za sebe."

U jednom trenutku prošle godine, Miler je pominjan kao potencijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, kao zamena za svrgnutog Majkla Volca - što su bile glasine koje je predsednik zdušno negirao.

„Stiven je mnogo više na hijerarhiji od toga", rekao je Tramp.

U martu prošle godine, dok se Amerika spremala da lansiraja vazdušne napade na Hute u Jemenu, niz tekstualnih poruka na Signalu nesvesno podeljenih sa urednikom Atlantika Džefrijem Goldbergom pokazao je da je Miler u središtu planiranja u Beloj kući, govoreći u predsednikovo ime o njegovoj želji da se napad sprovede u delo.

U jesen prošle godine, Miler je navodno dobio zaduženje da vodi vojne operacije u Karibima kako bi se locirali i uništili brodovi osumnjičeni za učešće u trgovini narkoticima - što se proširilo u uspešne napore za uklanjanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura sa vlasti početkom januara.

Kad je Tramp u odmaralištu u Mar-a-Lagu objavio da je vojna operacija doživela uspeh što se tiče zarobljavanja Madura, Miler je bio među malobrojnim višim zvaničnicima koji su stajali iza predsednika.

Milerova uloga u spoljnoj politici, ističe Lanca, jeste neobična,ali je u skladu sa neortodoksnim delovanjem Bele kuće.

„Stiven je dovoljno pametan da zna da Donald Tramp nije tradicionalni predsednik i da će gravitirati prema onima oko sebe za savete i uvide", kaže Lanca.

„Stiven radi dobar posao dok je oko njega i pruža te uvide. Stiven ne bi imao isti uspeh pod tradicionalnijim predsednikom."

Rani politički pohodi u Kaliforniji

Miler je razvio sklonost ka kontroverzama i provokacijama u relativno ranim godinama.

Pohađao je srednju školu u Santa Moniki, obalskoj enklavi u širem Los Anđelesu, gde se zalagao za obrazovanje samo na engleskom jeziku i druge konzervativne ciljeve.

Započeo je karijeru 1999, godinu dana pošto je federalni sud poništio zabranu socijalne pomoći migrantima bez dokumenata.

Bilo je to takođe vreme kad je priliv imigranta na američko-meksičkoj granici skočio do nivoa koji nisu bili viđeni sve do naleta posle Kovida tokom predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.

U jednom govoru snimljenom na video kasetu tokom srednjoškolske vladine kampanje, on se žali što mu je naloženo da pokupi svoje smeće, rekavši da to treba da bude posao plaćenih domara.

„Ja sam jedini kandidat ovde koji se ističe", rekao je.

„Govorim i radim stvari koje niko drugi pri zdravoj pameti ne bi rekao ili uradio."

Miler je studirao političke nauke na Univerzitetu Djuk, gde je pisao desničarsku kolumnu u studentskom listu i postao izvršni direktor Konzervativne unije Djuka.

Stekao je izvesnu nacionalnu pažnju braneći trojicu belih članova tima lakrosa na Djuku koje je jedna crnkinja optužila za silovanje – lažno, ispostavilo se kasnije.

Bio je to Milerov najponosniji trenutak na univerzitetu, kasnije je rekao za časopis Atlantik, i pomogao je da lansira Milerovu karijeru u politici.

Ubrzo posle diplomiranja, preuzeo je posao sekretara za odnose sa javnošću za Mišel Bahman, istaknutu konzervativnu kongresmenku iz ruralne Minesote.

Pogledajte snimak iz Mineapolisa

'Gvozdeni zakoni'

Tokom Trampove prve godine povratka u Belu kuću, Miler se našao u središtu nekih od najvećih političkih poduhvata administracije.

A uz takav uticaj dolazi veća vidljivost i veći rizik.

Posle upada u Venecuelu, Miler se pojavio na CNN-u da brani ono što je postao ekspanzionistički pogled na svet Trampove administracije koji postavlja Ameriku za dominantnu silu u čitavoj zapadnoj hemisferi, čak i kad to znači sukobljavanje sa tradicionalnim saveznicima.

Milerova žena Kejti Miler, uticajna podkasterka i bivša članica Trampovog osoblja, bila je ta čija je objava na Iksu sa Grenlandom umotanim u američku zastavu vratila predsednikovu želju da nabavi dansku teritoriju u vesti samo nekoliko sati posle napada na Venecuelu.

A Stiven Miler je bio taj koji je stajao pred kamerama, nudeći hladnokrvni pogled na američku silu i kakve ona veze ima sa predsednikovom željom za danskom teritorijom.

„Otkud Danskoj pravo da kontroliše Grenland?", zapitao se Miler.

On je dodao da „svetom vladaju gvozdeni zakoni".

„Živimo u svetu, u stvarnom svetu kojim upravlja snaga, kojim upravlja sila, kojom upravlja moć", rekao je on.

Bile su to opojne izjave posle hirurški precizne upotrebe američke vojne sile u Venecueli.

I, za predsednika koji je nekoliko dana kasnije izjavio za Njujork tajms da je jedino ograničenje njegovih svetskih moći „moj vlastiti moral", mogao je biti toplo primljen.

Ali je iznerviralo neke u Trampovoj vlastitoj stranci.

„Ili Stiven Miler treba da uđe u prostor u kojem zna šta govori ili da napusti ovaj posao", rekao je za CNN republikanski senator Tom Tilis iz Severne Karoline, česti Trampov kritičar u poslednje vreme.

Bitka za civilizaciju

Milerovi komentari su izazvali izvestan otpor iskusnih republikanskih stručnjaka za spoljnu politiku kao što je Tilis, ali je njegov stav prema međunarodnoj politici u savršenom skladu sa Trampovim pokretom „Amerika na prvom mestu".

„Ono što definiše politiku Amerike na prvom mestu je nešto što je u direktnom interesu građanstva SAD", izjavio je Džošua Trevino, viši saradnik Inicijative za zapadnu hemisferu pri Institutu za politiku Amerike na prvom mestu.

„Suočavamo se sa promenom situacije u svetu, a institucije, prakse i refleksi koji su bili usavršavani i veoma uspešni u prošlosti, to više nisu", rekao je on.

„A Trampova administracija sada pokušava to da ispravi."

Za Milera, i za Trampa, to znači upotrebu sirove američke vojne, političke i ekonomske sile radi unapređenja domaćih prioriteta kao što su imigracija, kriminal, krijumčarenje narkotika i trgovina.

Oni navode Latinsku Ameriku kao izvor većeg dela fentanila i drugih opasnih droga koje su dovele do smrti građana u SAD i tvrde da su „narko-teroristi" doprineli nasilnim zločinima u američkim gradovima.

Takođe optužuju Kanadu za iskorišćavanje trgovinskih neravnoteža sa SAD kako bi ojačala vlastitu privredu.

Njihov globalni svetonazor takođe podrazumeva pozicioniranje Amerike na svetskoj sceni kao branioca određenih kulturnih i političkih vrednosti - zaštitnika „zapadne civilizacije", kako je Miler opisuje.

„Naša loza i naš legat korene vuku od Atine, od Rima, od Filadelfije, od Montičela", rekao je Miler na memorijalnoj službi za ubijenog desničarskog aktivistu Čarlija Kirka u septembru prošle godine.

„Naši preci su podigli gradove. Oni su proizveli umetnost i arhitekturu. Oni su izgradili industriju. Mi se zauzimamo za ono što je dobro, što je moralno i što je plemenito."

To je sentiment koji je Tramp lično izrazio tokom boravka u Beloj kući, „imajući odvažnost da očuva našu civilizaciju pred onima koji bi da je izvitopere i unište", rekao je predsednik u govoru 2017. godine u Poljskoj.

Predstavivši uloge kao egzistencijalnu krizu, Tramp i Miler mogu da zagovaraju rešenja koja bi inače delovala ekstremno ili nepotrebno.

Kad sat otkuca dvanaest za Trampa

Stručnjaci za krijumčarenje narkotika bi mogli da istaknu da napadi na venecuelanske brodove ne čine mnogo da zaustave priliv fentanila, koji uglavnom stiže preko američke granice iz Meksika.

Drugi bi mogli da opovrgnu tvrdnje da su latinoamerički migranti skloniji kriminalitetu ili mentalnim bolestima.

Oni bi mogli da navedu brojke koje pokazuju da je američko-kanadska trgovina od uzajamne koristi.

Ali ako je cilj očuvanje kulture, onda bi bilo koji koraci za izolovanje Amerike od stranih uticaja imigracije ili trgovine mogli da se opravdaju po njihovom viđenju.

To je, međutim, takođe izložilo Milera i Trampa optužbama za rasizam i etno-nacionalizam.

„Stiven Miler je centralna ličnost za oblikovanje ciljeva Trampove administracije", napisala je liberalna grupa „Zajednički cilj" u objavi na blogu iz 2025. godine.

„Od omogućavanja državnog nasilja nad imigrantskim porodicama do promovisanje belačke nacionalističke retorike u vladi, njegova karijera je upozorenje šta se desi kad šovinizam stekne institucionalnu moć."

Uprkos svoj kontroverzi koju je Miler proizveo, međutim, njegova veza sa Trampom je razlog zašto njegov položaj u predsednikovom najužem krugu i dalje deluje sigurno.

„Poručujem mojim kolegama koji veruju da mogu da ubede Donalda Trampa da je Stiven Miler loš po njega, srećno vam bilo s tim", rekao je Lindzi Grejem, senator iz Južne Karoline prošle nedelje.

„Kad sat otkuca kraj Trampove ere, biće vrlo malo ljudi koji će izaći na vrata zajedno sa njim.

„Stiven Miler će biti u toj grupi."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Nije mi jasno šta radiš sa Grenlandom': Šta je sve Tramp objavio na mrežama
• Mineapolis na ivici pucanja: Veliki protesti zbog ICE agenata i drugog ubistva u mesec dana
• Šta je ICE u Americi i kakva ovlašćenja imaju agenti da upotrebe silu