Peti protest ispred Višeg suda u Požarevcu: “’Mrdićevi zakoni’ doneti bez ikakve javne rasprave“

Tim povodom, Boom93 razgovarao je sa Dejanom Lazićem, advokatom iz Požarevca, koji je ukazao na proceduralne i suštinske probleme u vezi sa usvajanjem ovih zakona.

„Radi se o sistemskim zakonima koji bi morali da se donose uz mišljenje Ministarstva pravde. To ovde nije učinjeno kako bi se postupak sproveo po hitnom postupku, uz obrazloženje da bi nedonošenje zakona navodno moglo štetno da utiče na rad javnih tužilaštava. Zakon je donet bez ikakve javne rasprave, bez mogućnosti da se o njemu debatuje“, rekao je Lazić.

On je naveo da prilikom donošenja zakona nisu konsultovane ni Venecijanska komisija ni Evropska komisija, već da su im izmene dostavljene tek nakon usvajanja.

„Njihove reakcije su bile oštre, uz ocenu da se ovim izmenama dodatno pojačava hijerarhija unutar tužilaštva i da se ono dodatno potčinjava izvršnoj vlasti“, rekao je Lazić.

Govoreći o konkretnim zakonskim izmenama, Lazić je naveo da se one odnose kako na dodatno jačanje hijerarhijskog uticaja u radu tužilaštava, tako i na organizacione promene.

„Izmene se tiču i direktnog pripajanja Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i njegovim odvajanjem iz nadležnosti Vrhovnog javnog tužilaštva., kao i ukidanja daljeg rada upućenih tužilaca u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, čime se praktično onemogućava njihov dalji rad“, rekao je.

Kao primer mogućih posledica, Lazić je naveo predmet „Jovanjica“.

„U takvim slučajevima, tužilac koji je radio na predmetu bio bi vraćen u svoje matično tužilaštvo, a novi tužilac bi morao da preuzme izuzetno složen predmet sa verovatno hiljadama stranica i da ga obradi u veoma kratkom roku, što je gotovo nezamislivo“, rekao je Lazić.

On je ocenio da su reakcije pravosudne struke zakasnile, ali da je neophodno pružiti podršku institucijama koje se bave najtežim oblicima kriminala.

“Iako smatram da smo kao država i društvo zakasnili sa ovakvim reakcijama i da su nadležne institucije morale da reaguju još odavno, koliko u slučaju rušenja u Savamali, padu helikoptera i mnogim drugim aferama, sada bi svi trebalo da pružimo punu podršku Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i da se uz pritisak javnosti, građana i drugih aktera u pravosudnom sistemu sprovede procesuiranje odgovornih za slučajeve pada nadstrešnice, Generalštaba i drugih slučajeva visoke korupcije kako bismo počeli da vraćamo otetu državu u normalne okvire vladavine prava.”

Komentarišući izjave pojedinih predstavnika pravne struke i bivših nosilaca pravosudnih funkcija, Lazić je naveo da one, kako je rekao, dodatno urušavaju poverenje građana u institucije.

„Ako se šalju poruke da se pozivi tužilaštva mogu ignorisati jer postoje ‘pametnija posla’, kako je to javno izjavio jedan profesor Pravnog fakulteta i bivši ministar pravde, postavlja se pitanje kako će onda običan građanin reagovati na poziv suda ili tužilaštva“, rekao je Lazić.

Na pitanje zbog čega se, uprkos svemu, veći broj zaposlenih u pravosuđu i advokata ne uključuje u proteste, Lazić je naveo da ne isključuje više razloga.

„Ne znam da li je u pitanju strah, inercija ili izlazak iz zone komfora. Mada pitanje je šta je više zona komfora u ovakvoj situaciji i dokle ćemo da dozvolimo da se, nakon perioda autokratije, dovedemo u stanje ogoljene diktature“, rekao je Lazić.

Učesnici protesta najavili su nastavak okupljanja ispred Višeg suda u Požarevcu i u narednim danima.