Evropska komisija predstavila viznu strategiju: Šta se predviđa za profesionalce iz trećih zemalja?

U dokumentu se navodi da će Komisija tesno sarađivati sa državama članicama kako bi identifikovala pragmatična rešenja za produžene kratke boravke za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, osiguravajući bezbednosnu i ekonomsku korist za Uniju, kao i pravnu jasnoću za putnike.

"Ova razmišljanja će takođe istražiti uvođenje novog zakonodavstva sa specifičnim skupom pravila o produženom kratkom boravku na nivou EU. U tom kontekstu, Komisija će preispitati uticaj postojećih bilateralnih sporazuma koji dozvoljavaju produženi boravak, sa ciljem njihovog postepenog ukidanja", navodi se u dokumentu, a prenosi Tanjug.

Trenutno, zakon EU dozvoljava boravak u Šengenskom prostoru do 90 dana u roku od 180 dana za putnike bez vize i one kojima je potrebna viza, a za svaki boravak duži od 90 dana potrebna je dugoročna viza ili dozvola boravka koju izdaje država članica.

"To stvara složen sistem, koji je dodatno komplikovan postojanjem bilateralnih sporazuma koje su neke države članice zaključile pre stupanja na snagu Šengenskog sporazuma, koji dozvoljavaju državljanima određenih trećih zemalja da borave duže od 90 dana, ali samo na teritoriji dotične države članice, čime se potkopava jedinstvena primena Šengenskog pravnog tekovina", navodi se u Strategiji.

Podsetimo, prevoznici iz regiona stupili su u ponedeljak u blokade teretnih terminala graničnih prelaza zbog novog sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, ali i neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka u šengenskoj zoni.

Vozači traže da se promeni politika Evropske unije, da mogu kao profesionalni vozači da borave duže od 90 dana u 180 dana, kao i svi ostali građani koji nemaju pasoš Evropske unije. Oni kažu da to praktično znači da tokom jednog meseca mogu raditi 15 dana, ne više od toga, što je za njih neisplativo jer ne mogu da obave dovoljno posla i da zarade dovoljno.

Kažu da ne postoje alternativna rešenja, da nije moguće da budu zamenjeni od strane drugih vozača sa dozvolama, i da bi praktično jedino rešenje bilo da se propis promeni i njima omogući duži boravak u EU.

Kako ističu, znaju da je propis postojao i ranije, ali ono što im sada smeta je detaljnija kontrola pri ulasku u EU, koja ih ograničava više nego pre.

Predsednik Udruženja prevoznika Srbije Neđo Mandić rekao je da je jedno od rešenja, koje su udruženja predložila, da se vozačima izdaje dugoročna vozačka viza za sve zemlje Šengena.

Virkunen: Nova vizna strategija EU predviđa dodatna rešenja prevoznicima sa Zapadnog Balkana

Nova vizna strategija Evropske unije će pomoći prevoznicima sa Zapadnog Balkana, izjavila je danas izvršna potpredsednica Evropske komisije za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen i poručila da EU želi da omogući fleksibilnija pravila za prekogranične radnike.

Odgovarajući na pitanje novinara, Virkunen je napomenula da su problemi vozača sa Zapadnog Balkana poznati Komisiji, kao i da nova vizna strategija predviđa određene fleksibilnosti, ali da sigurnost granica i dalje ostaje prioritet.

"Sistem ulaska i izlaska (EES) ne uvodi nove zahteve za kratkoročne boravke u Šengenu" rekla je Virkunen.

Ona je istakla da vozači koji svakodnevno prelaze granicu već imaju određene izuzetke jer koriste iste kontrolne tačke, dok se izazovi pojavljuju samo u specifičnim slučajevima.

"Analiziramo te izazove i u okviru strategije radimo na njihovom rešavanju", dodala je Virkunen.

Za prevoznike sa Zapadnog Balkana, trenutno pravila ostaju ista, ali Komisija planira dodatna rešenja koja bi mogla olakšati svakodnevni rad i smanjiti napetosti na granicama.

Prema evropskoj proceduri, EK u sledećoj fazi šalje predlog nove vizne strategije Savetu EU i Evropskom parlamentu gde sa raspravlja o predlogu, daju komentari, a moguće je da će biti zatražene izmene ili dopune.

Nakon diskusija između Komisije, Saveta i Parlamenta, vrši se usaglašavanje stavova tri strane do konačnog dogovora, a posle toga dokument prelazi u oblik pravnog akta.