Vazduh u Požarevcu: Da li je zagađen po novim kriterijumima Vlade?

Vlada Srbije je nedavno usvojila Uredbu o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Srbije za 2024. godinu.

Vazduh druge kategorije – odnosno zagađen gde su prekoračenje granične vrednosti niova zagađujućih materija je u sledećim aglomeracijima: Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosijerić, Užice Kragujevac, Pirot Loznica, Čačak, Zaječar, Novi Pazar Valjevo, Šabac, Kruševac, Požarevac, Paraćin, Subotica, Sombor, Zrenjanin i Beočin.

Iako je u pitanju veći deo Srbije, u prvoj tački Uredbe navodi se da je vazduh prvog kvaliteta u zoni Srbija (uža Srbija) i zoni Vojvodina koja obuhvata teritoriju autonomne pokrajine, dok su u nastavku navedene aglomeracije koji imaju zagađen vazduh.

"Prema ovoj logici i rezultatima, vazduh u Srbiji je čist samo tamo gde se ne meri. Ispada da ako bismo prestali da merimo zagađenje u Beogradu, onda bi po ovoj logici u pitanju bio čist vazduh", kaže za portal N1 Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Zagađen - nezagađen

On kaže da ovakva podela "zagađen – ne zagađen" vazduh ne dajte preciznu sliku. Kako navodi, ne zna se stepen i intenzitet zagađenja, jer kako navodi, čovek je bolestan iako ima temperaturu 37 ili 41, ali da to nikako nije isto. Isto je, kaže, i sa vazduhom, da li je premašena granica za jedan, 10 ili 300 odsto.

On kaže da se sporna i kategorizacija. Naime do juna 2025. godine kvalitet vazduha se svrstavao u tri kategorija, a sada u dve.

U delu izveštaja koji je dostupan na sajtu vlade na fotografijama se barata s tri kategorije, kakva je bila u posmatranoj 2024. godini, dok se u tekstu uredbe pominju samo dve.

Tako su gradovi Novi Pazar, Niš, Valjevo, Kosjerić, Užice, Kraljevo, Smederevo i Kruševac svrstani u treću kategoriju kvaliteta vazduha zbog prekomernog zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.

Jovanović kaže da bi trebalo da bude više kategorija i podseća da je NEA predlagala da bude četiri ili pet kategorija, kako bi bili precizniji.

Osim zbunjujuće i neprecizne konstrukcije rečenica, izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, kako tvrdi Milenko Jovanović, do juče nije bilo moguće naći u punom obimu, što je presedan.

Do sada su, izveštaji bili dostupni na sajtovima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Umesto toga pojavio se delimično na sajtu Vlade u okviru "Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2024. godinu". Kako ističe, nije logično da takav izveštaj bude na stranici sednica vlade Srbije.

"U pitanju je neobjašnjivo kašnjenje od tri-četiri meseca", ističe Jovanović.

Nacionalna ekološka asocijacija je 1. januara 2026. godine objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prethodnu. Prema analizi urađenoj prema podacima automatskog monitoringa kvaliteta vazduha, koje operativno sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), kao i regionalne i lokalne samouprave, srednje godišnje koncentracije čestica PM2.5 na nivou cele zemlje porasle su u proseku za 2,8 odsto, dok su koncentracije PM10 imale blagi pad, za 0,5 odsto.

Na skoro 90 odsto mernih mesta zabeleženo prekoračenje zakonski propisanih limita NEA ističe da je 2024. pušteno u rad devet automatskih mernih stanica izveštaj pokazuje da su u kontekstu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 od deset mernih mesta sa najlošijim kvalitetom vazduha čak sedam lokacija u kojima je monitoring tek uspostavljen - Zaječar, Leskovac, Negotin, Prokuplje, Kruševac, Vranje i Šabac.

On kaže da su na pitanja gde se nalazi izveštaj da su institucije odgovorile da se čeka usvajanje u Skupštini, što kako tvrdi - nije istina.

"Skupština ne usvaja izveštaj koji je vlada ranije usvojila. On se daje resornom odboru na razmatranje, primedbe, komentare. Nema odluke koju Skupština treba da donese po pitanju izveštaja kako bi ga usvojila", kaže Jovanović za N1.

Čemu izveštaj posle izglasanog budžeta?

On postavlja i pitanje čemu izveštaj u decembru kada je budžet već donesen.

"Ispada da se 2024. godinom možemo baviti budžetom za 2027. godinu. Već je dovoljno što od 2022. ništa nismo uradili. Mi smo u akutnom i hroničnom problemu. Ostaje pitanje kada ćemo početi da se ozbiljno bavimo ovim problemom, pošto se čist vazduh ne može kupiti u prodavnici", naglašava naš sagovornik.

Evropska agencija za životnu sredinu objavila da je 2023. gotovo 11.000 ljudi u Srbiji umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenim vazduhom. Procene idu i do 15.000.

Portal N1 je poslao pitanja Agenciji za zaštitu životne sredine i Ministarstvu za zaštitu životne sredine.