Moj grad

Vučić: Plan je da se od 2030. do 2034. ugase Kostolac A1 i A2, TENT A1 i A2, Kolubara i Morava

Foto: Boom93/S.Lisac

Foto: Boom93/S.Lisac

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu na tematskoj sednici Vlade Srbije da je plan da se u periodu od 2030. do 2034. godine ugasi više termoelektrana u zemlji, među kojima su, kako je naveo, i blokovi Kostolac A1 i A2.

Vučić je rekao da se od 2030. do 2034. godine planira gašenje više termoelektrana u zemlji, među kojima su i jedinice koje koriste ugalj, što bi trebalo da doprinese smanjenju emisija i ispunjavanju obaveza energetske tranzicije. Predsednik je istakao izazov nadoknade kapaciteta koji se gube gašenjem ovih postrojenja, pitajući nadležne „čime to da nadoknadimo?“ ukazujući na teškoće prelaska samo na obnovljive izvore energije.

Vučić je, prema izveštaju N1, kritikovao stanje u energetici i naveo da EPS u planovima ne očekuje rast potrošnje električne energije, iako se planiraju veliki potrošači poput data centara i superkompjutera.

Plan gašenja i uloga TE Kostolac

Srbija se, kao i druge zemlje regiona, obavezala na postepeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja u okviru energetskih i klimatskih politika usklađenih sa Evropskom unijom.

Prema ranije objavljenim planovima Elektroprivrede Srbije (EPS), ukupno je predviđeno gašenje deset blokova termoelektrana između 2025. i 2035. godine, ukupne snage 1094 MW.

Gašenje tih blokova značilo bi potpuni prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, dok bi TE Nikola Tesla A nastavila rad sa smanjenim kapacitetom.

Ovaj plan, poznat kao „Zeleni put”, ima za cilj da smanji emisije CO₂ i postepeno smanji udeo uglja u proizvodnji električne energije, uz značajna ulaganja u nove kapacitete i obnovljive tehnologije.

Prema navodima EPS-a, TE Kostolac A bi bila ugašena do kraja 2028., dok bi TENT A1 i A2 bili ugašeni do kraja 2027.

Lokalni značaj za Kostolac i Požarevac

Za istočnu Srbiju, a posebno za Kostolac i Požarevac, ova pitanja imaju dodatni značaj s obzirom na ulogu Kostolca kao jednog od ključnih energetskih centara u zemlji. Istovremeno, region je poslednjih godina uključen u projekte energetske tranzicije – u Kostolcu je izgrađen vetropark snage 66 megavata, prvi takav u vlasništvu EPS-a, na prostoru nekadašnjih površinskih kopova, dok u Braničevskom okrugu postoje i manji solarni kapaciteti.

Širenje površinskog kopa Drmno, koji snabdeva Termoelektranu Kostolac, tokom prethodnih godina dovelo je i do eksproprijacije zemljišta i preseljenja pojedinih domaćinstava u okolini Kostolca, na osnovu odluka o javnom interesu, u okviru procesa koji su vođeni nezavisno od aktuelnih najava o gašenju termoelektrana.