Politika

Delegacija Evropskog parlamenta u Beogradu: Više sastanaka, u fokusu reforme i polarizacija

foto/ ilustracija/ EU pixabay

foto/ ilustracija/ EU pixabay

Delegacija evroposlanika razgovaraće danas u Beogradu sa različitim društvenim akterima o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Kako je najavljeno, razgovori će se fokusirati na oblasti i teme istaknute u dve prošlogodišnje rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji.
 
Kako je ranije saopštio EP, devet članova delegacije njegovog Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaraće danas u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i parlamentarnih stranaka o dodatnim reformama potrebnim za unapređenje procesa pristupanja Srbije EU.
 
Članovi delegacije, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, odvojeno će razgovarati i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata.
Na sastancima će, kako se navodi, pokrenuti pitanja istaknuta u Rezoluciji EP od 7. maja 2025. o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, i u Rezoluciji EP od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu - smrti 16 osoba usled pada nadstrešnice.
 
U delegaciji AFET tri člana imaju konzervativna Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u EP, dva člana Socijalisti i demokrate, a po jednog Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija.
 
Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka iz Austrije, Davor Ivo Štir iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.
 
U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron iz Nemačke.
Stefanović i Grbović: SNS pokazuje svoje pravo "radikalsko lice", ali i nervozu
 
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović rekao je za N1 da u Srpska napredna stranka u situaciji dolaska misije Evropskog parlamenta u Srbiju pokazuje svoje pravo "radikalsko lice, odnosno lice izolacije, mržnje korupcije, kriminala i nasilja". 
 
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenio je da naprednjaci pokazuju nervozu i pokušavaju da izmeste fokus na neke prilično sporedne teme, kao i da je prethodnih dana bilo mnogo lažnih otpužbi".
 
Stefanović je rekao da će evroparlamentarcima dati jedan detaljan dokument sa slikama i snimcima "detaljan prikaz svih nepočinstava vlasti od pada nadstrešnice".
 
Govorio je i o uticaju na predstavnike Evropske narodne partije kako bi izbacili SNS i članstva kao "kofer". On je rekao i da će tražiti razradu i drugih stvari.
 
"Stalno se pominju te individualne sankcije, vrhu režima i ljudima iz policijskih i drugih struktura koji su tukli ljude, hapsili bez osnove, prekrajali birački spisak, ali i ljudima iz privrednog života koji su stubovi ovog režima", izjavio je on.
 
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović istakao je da dolazak misije EP-a u Srbiju jasno signalizira da ovde postoji problem i da u EU postoji zainteresovanost za taj problem.
 
Dolazak zvanične misije Evropskog parlamenta u Srbiju pokazuje da se ovde dešava nešto što nije uobičajeno, naveo je on.
 
On je ukazao da su i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države važni partneri Srbije, ali da je evropski put presudan.
 
"Srbija je za Evropu vezana i istorijski i sudbinski i bez obzira na pokušaje da se evropski projekat godinama unazad ospori, Evropska unija ostaje najbolje okruženje za razvoj i izgradnju pravednije države", poručio je Grbović.
Rezolucija EP: Preispitivanje usklađenosti 
 
Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije EP od 22. oktobra 2025, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.
 
Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja. Ocenili su da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.
 
U Rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija odgovornima za teško kršenje zakona i ljudskih prava, osuđuju se proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima, kao i uspostavljanje nelegalnog provladinog šatorskog kampa ispred predsedništva Srbije, takozvanog "Ćacilenda".
 
Vlasti Srbije se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje. U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada po svemu sudeći pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila nezavisne medije u njenom sastavu i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji.
 
U ranijoj Rezoluciji EP, od 7. maja, piše da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU - pre svega da unapredi unutrašnji politički dijalog, da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom Unije.
 
Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti u Srbiji, uključujući pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
 
Evroposlanici u Beogradu borave od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj, čije je domete teško proceniti u ovom trenutku.