Društvo

Kada zaposleni imaju pravo na otpremnine?

Tačku na talas otpuštanja u Srbiji krajem 2025. godine stavila je kompanija Leoni u Malošištu kod Doljevca, kada je zbog zatvaranja pogona bez posla ostalo oko 1.900 zaposlenih. Iz kompanije su tada potvrdili da je raskinut ugovor o radu sa svim radnicima i da je proizvodnja u pogonu zvanično obustavljena polovinom decembra.

Ovo nije usamljen slučaj odlaska velikih investitora sa juga Srbije, piše Biznis.rs. Prvo je zatvoren pogon kompanije Beneton u Nišu, kada je prema pisanju medija više od 900 radnika proglašeno tehnološkim viškom, dok je Johnson Electric početkom prošle godine najavio da će smanjiti broj zaposlenih zbog izazova sa kojima se suočava automobilska industrija u Evropi. Ovom odlukom pogođeno je više od 300 zaposlenih.

Godinu je obeležila i odluka nemačke kompanije Draxlmaier, globalnog proizvođača kablovskih setova za automobilsku industriju, koja je nakon 17 godina poslovanja u Zrenjaninu prekinula rad u Srbiji, kada je gotovo 2.000 radnika ostalo bez posla.

Takođe, i danska kompanija Kentaur zatvorila je svoju fabriku u Vranju, a bez posla je ostalo 253 radnika.

U slučaju likvidacije preduzeća radnici nemaju pravo na otpremnine

Radnicima kompanije Leoni sa kojima je raskinut ugovor isplaćena je otpremnina veća od zakonskog minimuma. Kako su tada naveli u Leoniju, ona je iznosila 50 odsto prosečne mesečne ‘bruto 1’ zarade ostvarene u poslednja tri meseca za svaku punu godinu staža u kompaniji, što je za 50 procenata više od minimalne otpremnine koju propisuje zakon.

Prema Zakonu o radu, pravo na otpremninu postoji u slučajevima kada zaposlenom prestaje radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, odnosno kada je proglašen viškom, kao i prilikom odlaska u penziju.

„Takozvani investitori koji su se u prethodnom periodu povukli zatvaraju svoje proizvodne pogone verovatno sprovođenjem postupka likvidacije pravnog lica – prestanka postojanja privrednog društva (poslodavca) koji u trenutku zatvaranja može da izmiri sve svoje finansijske obaveze. Onaj koji ne može, ide u stečaj umesto likvidacije. U slučajevima likvidacije radni odnos zaposlenima prestaje zbog prestanka postojanja poslodavca, a ne zato što su oni višak zaposlenih – i tada nema isplaćivanja otpremnine po osnovu viška zaposlenih. U praksi su zabeleženi slučajevi kada su poslodavci sami uređivali ovo pitanje tako da isplate otpremnine prilikom zatvaranja poslodavca, ali na to nisu formalno bili obavezani zakonom“, ističe on.

Prema Zakonu o radu, pravo na otpremninu postoji u slučajevima kada zaposlenom prestaje radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, odnosno kada je proglašen viškom, kao i prilikom odlaska u penziju.

„Takozvani investitori koji su se u prethodnom periodu povukli zatvaraju svoje proizvodne pogone verovatno sprovođenjem postupka likvidacije pravnog lica – prestanka postojanja privrednog društva (poslodavca) koji u trenutku zatvaranja može da izmiri sve svoje finansijske obaveze. Onaj koji ne može, ide u stečaj umesto likvidacije. U slučajevima likvidacije radni odnos zaposlenima prestaje zbog prestanka postojanja poslodavca, a ne zato što su oni višak zaposlenih – i tada nema isplaćivanja otpremnine po osnovu viška zaposlenih. U praksi su zabeleženi slučajevi kada su poslodavci sami uređivali ovo pitanje tako da isplate otpremnine prilikom zatvaranja poslodavca, ali na to nisu formalno bili obavezani zakonom“, ističe on.