Rast penzija ne prati povećanje troškova: Najniža primanja daleko od potrošačke korpe

Početak godine doneo je dobru vest za penzionere u Srbiji, jer su decembarske penzije uvećane za 12,2 odsto. Zahvaljujući tom povećanju, prosečna penzija sada iznosi nešto manje od 57.000 dinara mesečno. Ipak, uprkos rastu primanja, deo penzionera i dalje teško uspeva da pokrije osnovne životne troškove zbog stalnog poskupljenja.

Predstavnici vlasti ističu da su penzije najviše u istoriji i znatno veće nego pre deset godina, što, kako kažu, pokazuje stabilnost penzionog sistema i ukupan ekonomski razvoj države.

“Treću godinu za redom idemo sa dvocifrenim povećanjem penzija. Prosećna penzija će biti između 485, 490 evra ove godine. Poređenja radi, 2012. godine bila je oko 204 evra. Tako da nastavićemo i dalje, naravno uz veliku zahvalnost našim najstarijim sugrađanima za razumevanje za sve mere koje smo preduzeli i sve ono što radimo”,ističe ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali.

Iz PIO fonda ističu da nakon povećanja, najniža penzija za kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada iznosi nešto više od 31.000, dok poljoprivredni penzioneri primaju oko 24.400. U isto vreme, minimalna potrošačka korpa košta oko 56.900 dinara, što je gotovo dvostruko više od iznosa najnižih penzija.

“Najveći deo troškova od penzija uopšte oni potroše na plaćanje komunalija i obaveza prema državi, na troškove ishrane i to nekvalitetne i ono što im preostane oni rasporede da kupe ono što im je najnužnije od lekova. Ne sve što im je potrebno, nego oni kupuju praktično ono što je jeftinije”, navodi socijalna radnica i osnivačica udruženja “Snaga prijateljstva - Amity” Nadežda Satarić.

Kao i svake godina, penzije su povećane linearno, što znači da su svi penzioneri, bez obzira na visinu penzije, dobili isti procenat uvećanja.Tako je korisnicima najviših penzija, koje iznose nešto ispod 286.000 dinara, povećanje bilo oko 31.000 dinara, koliko iznosi celokupna minimalna penzija. S druge strane, korisnici najniže penzije dobili su rast od svega 3.400 dinara. Nadežda Satarić iz udruženja “Snaga prijateljstva - Amity” napominje da penzije ne mogu da se nelinearno usklađuju sa inflacijom, jer one nisu socijalna kategorija.

“To ne može, jer bi to narušilo čitav sistem kako ide penzijski. Penzije su ekonomska kategorija i visine penzija zavise od toga koliko je neko uplaćivao ili poslodavci koliko su uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenom. I nije isto ko je uplaćivao 15 godina, što je minimum uplate penzijskog staža da se dobije penzija i 45 godina, koliko se maskimalno uplaćuje. Tu država treba da utiče i da nađe druge mere, vanredne povišice, njima da daju, one jednokratne pomoći, a ne svima kad uzmu pred izbore pa svima daju po 5.000 ili po 10.000”, kaže Satarić.

A od 1. januara važe i novi uslovi za odlazak u starosnu penziju za žene. Mogu da se penzionišu sa 64 godine života i najmanje 15 godina radnog staža, dok za muškarce ostaju nepromenjeni uslovi. Cilj je da se do 2032. izjednače uslovi za muškarce i žene, tako da u penziju svi odlaze sa napunjenih 65 godina.