Društvo
Prognoze za tržište nekretnina u Srbiji u 2026: "Neće biti crnog labuda, ko može - neka kupuje sada"
FOTO: Boom93/R. Momirović
Posle višegodišnjeg rasta cena i tržišta koje je dugo odolevalo ekonomskim šokovima, stručnjaci najavljuju da bi 2026. godina mogla doneti umereni rast cena nekretnina u Srbiji.
Prema potpredsedniku Stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije Miliću Đokoviću analiza trenutnih parametara tržišta pokazuje blagi kumulativni rast od pet do deset odsto na godišnjem nivou.
"Radio sam analizu čiji rezultati mi deluju dosta iznenađujuće. Glavna tendencija je da se pojavljuje neki rast. Statistički gledano, trenutno je to blagi rast koji se pojavljuje kumulativno, pet do deset odsto na godišnjem nivou. Da li ćemo to 'ispeglati' ili će se promeniti, za sada ne znamo, ali najverovatniji scenario je umereni rast uz stabilizaciju ili blagi trend rasta. To su osnovni sadašnji parametri", kaže Đoković za Insajder.
On ističe i faktore koji mogu da unesu neizvesnost na tržište - od ekonomske nestabilnosti i inflacije do promena u regulativi i kreditnoj politici.
"Da li će ostati krediti za mlade ili neće - to je dosta uticalo na primarno tržište, ali i na sekundarno i tercijarno. Imamo i zakon 'Svoj na svome'. Kako će se to pokazati na tržištu, videćemo krajem 2026, pre toga je teško proceniti", dodaje Đoković.
Pored makroekonomskih faktora, dodatni pritisak na kretanje cena stvaraju i regulatorni i administrativni izazovi. Prema Đokoviću, u poslednje vreme zabeležen je pad broja izdatih građevinskih dozvola, što je direktno uticalo na smanjenje obima gradnje.
"Jedan od sledećih problema je to što je bilo manje građevinskih dozvola i manje aplikacija za građevinske dozvole. Samim tim i manje gradnje. To je povezano i sa ovim novim zakonom, odnosno onim što ja zovem poresko evidentiranje, a ne legalizacija", objašnjava stručnjak.
Poseban izazov, prema njemu, predstavlja periferija većih gradova, kao Kaluđerica u Beogradu, okolina Kragujevca, Novi Pazar, neka sela i prigradska mesta gde se beleži značajan broj objekata izvan legalnog okvira, čije evidentiranje tek treba da se izvrši.
Tu se, prema Đokoviću, javljaju dve škole mišljenja kada je u pitanju očekivani uticaj legalizacije i evidentiranja objekata na cene.
"Ja sam bliži prvoj - da će, nažalost, i u tom delu skočiti cene, zato što će se vlasnici stanova i nekretnina koji su bili nelegalni, kada jednom postanu priznati kao legalni, ponašati kao da imaju 100 odsto legalnu nekretninu i pokušati da je revalorizuju. Druga škola mišljenja kaže da će se pojaviti veliki broj stanova, pa će zakon ponude i potražnje oboriti cenu, ali ja u to ne verujem, s obzirom na našu administraciju", kaže Đoković.
Ipak, prema Đokoviću, dramatičan pad cena od 20–30 odsto nije realan.
"Ljudi čekaju neki pad, a novac propada. Ako nemate u šta drugo da ulažete, ako nemate investiciju koja vam donosi pet ili šest odsto prihoda kroz rentu, šta ćete drugo nego da ulažete u nekretnine? Kod nas nema poverenja u berzu, u indekse - samo u 'goli beton'. Zato je moj savet: ko može - neka kupuje sada. Ako nemaš mnogo para, kupi garažu i izdaj je. Ako imaš više, kupi stan. Ako imaš još više, kupi plac. Najbolja investicija je zemlja - zemlja je resurs. Možeš zgradu od deset spratova da napraviš da ima dvadeset, ali ne možeš od deset ari da napraviš dvadeset", ističe Đoković.
On dodaje da se crni labud, odnosno iznenadni pad tržišta, verovatno neće desiti u 2026, ni u skorije vreme, iako uvek postoji mala doza neizvesnosti.
"Tendencije su takve - i kod nas i u svetu. Euribor pada, tržište je investiciono zanimljivo i za strance, a posebno za dijasporu - ljude koji dolaze da ovde ostvare neke svoje planove ili snove iz mladosti. Tako da će se i dalje kupovati i prodavati", navodi Đoković.
Kada je reč o strukturi kupaca, tržište i dalje nose i keš kupci i investitori, ali sve više raste udeo građana koji kupuju na kredit.
"Što se tiče strukture kupaca, pojavili su se podaci, a oni će biti naročito jasni kada izađu oni za četvrti kvartal, da je preko 40 odsto kupaca kreditno. Pričam konkretno o gradu Beogradu. To se kod nas nikada ranije nije dešavalo. Tendencija je da idemo ka odnosu pola-pola: pola kreditni kupci, pola ostali. To pokazuje da je novac relativno jeftin, doduše bezvredan, ali jeftin. To je zakon velikih brojeva", objašnjava Đoković.
On dodaje da se ovakvi trendovi odražavaju i u širem ekonomskom kontekstu.
"Vidite i sami - čokolada u marketu sada košta 600 dinara, a do nedavno je koštala 400. Hiljadu evra pre godinu dana i hiljadu evra danas i nije isto. To je samo igra brojeva", zaključuje Đoković.
Povezane vesti
x
7.1.2026. 16:46
tako je sve je u igri brojeva,zlato,stanovi sve je poskupelo dva i po puta a možda i više samo plate nisu ispratile taj trend igre brojeva,čudna neka igra zar ne