„Nisam kriv": Maduro pred američkim sudom u zatvoreničkoj uniformi

Dosadašnji predsednik Venecuele Nikolas Maduro negirao je krivicu po sve četiri tačke optužbe na saslušanju pred sudom u Njujorku.

On se sa suprugom Silijom Flores, uz velike mere obezbeđenja, pojavio pred sudom, oboje su bili u zatvoreničkim uniformama, a Madurova stopala bila su svezana lisicama, javlja reporter američke televizije CBS, BBC partnera u Americi.

„Nevin sam. Nisam kriv. Ja sam pristojan čovek, predsednik moje zemlje", kazao je on, prenose reporteri američkih medija iz sudnice, u kojoj nije dozvoljeno snimanje.

Maduro se, između ostalog, tereti za zaveru zbog narko-terorizma i posedovanje automatskog oružja i drugog razornog oružja.

I Silija Flores je negirala krivicu za navodnu trgovinu drogom i posedovanje oružja.

Ruke venecuelanskog političara bile su slobodne, što mu je omogućilo da se rukuje sa advokatom Berijem Džoelom Polakom, koji je prethodno zastupao i Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa.

Maduro neće tražiti da bude pušten uz kauciju u ovom trenutku, ali ne otpisuje mogućnost da to zatraži kasnije, kazao je Polak.

Kako je rekao Maduro, on ostaje lider Venecuele, uprkos zarobljavanju u neočekivanoj i brzoj akciji 3. januara, kada su američke snage upale u Karakas, prestonicu ove južnoameričke zemlje.

Odmah posle zarobljavanja su ih prebacili u Ameriku, a dva dana kasnije, Maduro i njegova supruga su helikopterom dovezeni na Mehnetn i uz velike mere obezbeđenja odvedeni u sud.

Ispred suda u Njujorku okupili su se demonstranti, koji se protive činu Vašingtona i pozivaju na oslobađanje Madura.

Saveznici svrgnutog lidera južnoameričke zemlje, među kojima su Kina i Iran, pozivaju SAD da oslobode Madura.

Postupci Vašingtona su „jasno kršenje međunarodnog prava“, poručuju iz Pekinga.

Ni neki evropski saveznici Amerike ne gledaju blagonaklono na postupke Trampove administracije.

Francuska ne odobrava američku metodu svrgavanja Madura, poručio je francuski predsednik Emanuel Makron na sastanku Saveta ministara.

„Mi branimo međunarodno pravo i slobodu naroda. Upotrebljena metoda nije ni podržana ni odobrena", izjavio je Makron.

Sličan stav ima i Španija.

Ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares rekao je za radio Kadena Ser da je američka operacija kršenje međunarodnog prava i da je „veoma opasan presedan za budućnost“.

Švajcarska odmah zamrzava svu imovinu u zemlji, povezanu sa Nikolasom Madurom, objavila je švajcarska vlada.

Ukoliko se ispostavi da je bilo koja imovina ilegalnog porekla, Švajcarska će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi osigurala da ona koristi stanovništvu Venecuele, dodaje se u objavi na mreži Iksu.

Dok se čeka prvo saslušanje Madura, koga američke vlasti terete, između ostalog, za narkoterorizam, što je dosadašnji venecuelanski lider odlučno poricao, šef Bele kuće Donald Tramp objavio je oštro upozorenje Delsi Rodrigez, Madurovoj naslednici.

„Ako ne uradi ono što je ispravno, platiće veoma veliku cenu, verovatno veću nego Maduro“, rekao je Tramp satima pre nego što Delsi Rodrigez treba da položi zakletvu kao predsednica Venecuele.

„Promena režima u Venecueli, ili kako god želite da je nazovete, bolja je od onoga što imate sada.

„Od ovoga do sada, ne može da bude gore", dodao je Tramp u intervjuu Atlantiku.

Pogledajte fotografije prebacivanja Madura i njegove supruge pred američki sud

Po naređenju Trampa, američke snage izvele su blickrig napad na Venecuelu u 3. januara, uhapsivši Madura i njegovu suprugu.

Maduro je pokušao da pobegne u sigurnu sobu.

„Stigao je do vrata, ali nije stigao da ih zatvori. Toliko brzo su ga sustigli (američke snage) da nije ni ušao u tu sobu“, rekao je Tramp o hapšenju Madura.

Maduro i Silija Flores sada su u pritvoru u Americi i odvedeni su na saslušanje pred sud.

Vrhovni sud Venecuele je potom zvanično imenovao Delsi Rodrigez za privremenu predsednicu, a ona danas pred skupštinom treba da položi zakletvu i nasledi Madura.

Tramp je prethodno rekao da će SAD voditi Venecuelu dok ne bude omogućena „bezbedna, pravilna i razumna tranzicija“ vlasti.

Poručio je i da će američke naftne kompanije ući u Venecuelu kako bi popravile infrastrukturu „i počele da zarađuju novac za zemlju“.

Pogledajte video: Hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i pritvaranje u Americi

Cenu platili Maduro - i Kubanci

Kubanska vlada je saopštila da su 32 njena državljanina ubijena tokom američke operacije hvatanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Navodi se da su poginuli pripadnici njenih oružanih snaga i obaveštajnih agencija, a proglašena je dvodnevna nacionalna žalost.

U kratkom saopštenju nije detaljnije objašnjena uloga Kubanaca u Venecueli, ali dve zemlje su dugogodišnji saveznici, a Kuba pruža bezbednosnu podršku u zamenu za naftu.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel rekao je da su pružali zaštitu Maduru i njegovoj supruzi „na zahtev“ Venecuele.

„Naši sunarodnici su ispunili njihovu dužnost dostojanstveno i herojski i pali su, pružajući žestok otpor u direktnoj borbi protiv napadača ili kao rezultat bombardovanja objekata“, navodi se u saopštenju kubanske vlade.

Venecuela nije potvrdila koliko je ljudi poginulo tokom američkog napada na Madurov kompleks u Karakasu 3. januara.

Pozivajući se na neimenovanog venecuelanskog zvaničnika, Njujork tajms je izvestio je da je broj žrtava dostigao 80 i da se očekuje da će porasti.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

U danima posle hapšenja Madura, postavljala su se pitanja da li bi Trampova administracija mogla da razmotri sličnu operaciju protiv Kube, koja, kao i Venecuela, ima decenije neprijateljskih odnosa sa SAD.

Obraćajući se novinarima 4. januara, Tramp je rekao da vojna akcija neće biti potrebna jer je „Kuba spremna da padne“.

Američki državni sekretar Marko Rubio opisao je Kubu kao „katastrofu“ kojom upravljaju „nesposobni, senilni ljudi“.

„Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut - barem malo“, rekao je Rubio.

U julu prošle godine, Tramp je potpisao memorandum kojim se Kubi nameću stroža ograničenja, poništavajući poteze njegovog prethodnika Džozefa Bajdena kojima se smanjuje pritisak na karipsku ostrvsku državu.

Bela kuća je saopštila da će okončati „ekonomske prakse koje nesrazmerno koriste kubanskoj vladi, vojsci, obaveštajnim ili bezbednosnim agencijama na račun kubanskog naroda“.

Saopšteno je i da će se postojeća ograničenja za Amerikance koji posećuju Kubu strože sprovoditi.

Tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je zauzeo sličan pristup Kubi, sprovodeći niz dodatnih sankcija.

Njegova administracija je nastavila ekonomski embargo Kubi, uprkos pozivima međunarodnih organizacija, među kojima i Ujedinjenih nacija, da ga okončaju.

Blokada je uvedena 1962. godine i od tada je na snazi.

Operacija američkih snaga, po Trampovom naređenju, iznenadila je svet proteklog vikenda.

Ali, već neko vreme, Amerika je gomilala snage u Karipskom moru, napadala venecuelanske čamce i brodove, optužujući ih - bez dokaza - da prevoze drogu, a potom je zaplenila najmanje dva venecuelanska naftna tankera.

Nikolas Maduro je optužen za „zaveru za narkoterorizam, zaveru za uvoz kokaina, posedovanje mitraljeza i razornih naprava i zaveru protiv Sjedinjenih Država“.

Tramp je opisao optužbe protiv Madura kao odgovor na njegovu „kampanju smrtonosnog narkoterorizma“ protiv SAD i njenih građana.

• Kako fentanil stiže u Ameriku
• Fentanil, sintetički heroin, seje smrt i u Meksiku, prelivajući se iz Amerike
• Šta je Kartel sunce, kojeg su SAD proglasile za terorističku organizaciju

Ali ove tvrdnje su na „veoma krhkom tlu“, kaže Džulija Bakston, profesorka studija pravosuđa na Univerzitetu Liverpul Džon Murs.

Ona je za BBC rekla da Venecuela „nije glavni izvoznik kokaina“.

„Najveći deo kokaina koji ulazi u SAD dolazi preko pacifičke obale, preko Meksika i Kolumbije.

„Nema fentanila koji izlazi iz Venecuele“, kaže ona.

Ono što je Trampova administracija morala da uradi jeste da „izmisli tvrdnju o Maduru kao narkoteroristi kako bi promenila režim" u Venecueli.

Ona kaže da bi Tramp želeo da američke naftne kompanije uđu u Venecuelu, ali, smatra da to nije posebno atraktivna perspektiva za te kompanije.

„Na globalnim tržištima postoji višak nafte, a pokušaj preokreta venecuelanske naftne industrije zahtevaće milijarde i milijarde dolara investicija“, dodaje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
• Trampova operacija u Venecueli može da postane presedan za autoritarne sile u svetu
• Predsednik Venecuele Nikolas Maduro: 'Odabrani' kog je svrgnuo Tramp
• Ko je na čelu Venecuele i šta je čeka
• Jesu li Putin i Si okrenuli leđa Maduru i Venecueli
• Od Irana preko Kine do Venecuele: Kako je zaplenjeni tanker krio pravi položaj