Protesti, suša i niske cene: Šta čeka poljoprivrednike posle teške 2025. godine

S obzirom na to da će budžetska izdvajanja za poljoprivredu u narednoj godini biti manja za 2,2 milijarde, postavlja se pitanje šta poljoprivrednici mogu da očekuju ali i kako su ovogodišnja dodeljena sredstva iskorišćena, odnosno da li je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspelo da adekvatno odgovori na izazove sa kojima su se proizvođači suočavali.

Čini se da je početak ove godine sličan kraju jer su zahtevi proizvođači mleka iz januara isti kao u decembru - uvođenje prelevmana i povećanje otkupne cene su ono na čemu mlekari insistiraju i zbog čega su zapretili i prosipanjem mleka i organizovanjem protesta.

Uvoz mlečnih proizvoda, pad potražnje ali i organizacioni problemi prilikom otkupa su dodatno otežavali njihov položaj zbog kojeg su tražili bolje mehanizme koji bi ih zaštitili od previsoke zavisnosti od uvoznih cena ili promenljivosti na tržištu. Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije okrivilo je mlekarsku industriju i trgovinske lance da "više od 30 godina iscrpljuju sela kroz nisku otkupnu cenu", kako je u razgovoru za N1 nedavno istakao i predstavnik tog udruženja Milija Palamarević.

"Po zakonu, svako pravno lice kao što je mlekara, ukoliko plaća porez državi i sve ono što sleduje, država mu ne može naređivati koliku će on cenu dati. Ali država mora da nađe način da utvrdi koliki je profit te prerađivačke industrije i da kaže - 'alo gospodo, postoji neka granica. Ne možete sve uzeti od proizvođača'. Svima je lepo, svi odlično žive, svi su u boljoj poziciji nego onaj što muze krave", rekao je Palamarević.

Proizvođači očekuju od Ministarstva poljoprivrede da se postara za probleme koji su ponovo aktuelni ali naglašavaju da se na “njihove zahteve reaguje jedino pod pritiskom”.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je za Danas naveo da nije moguće zabraniti uvoz, jer bi to uticalo i na naš izvoz i pojasnio i da je višak mleka na tržištu Srbije nastao jer Evropa ne može da izvozi mleko u Ameriku zbog čega su se viškovi pojavili i kod nas i prouzrokovali nižu otkupnu cenu.

Kao rešenje za ovaj problem, ministar je predložio veću potrošnju domaćeg mleka i mlečnih proizvoda, zbog čega je apelovao na građane da ih više konzumiraju, dok je Ministarstvo poljoprivrede u svom nedavnom saopštenju navelo da “neće ignorisati niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara”, kao i da “svako jednostrano i neutemeljeno umanjenje otkupne cene, zahteva institucionalnu proveru.”

Stručnjaci, ipak, navode da su ovi problemi pravi pokazatelj krize u stočarstvu koja već traje decenijama uz gotovo konstantan pad proizvodnje od dva do tri odsto, kako piše portal Biznis.rs koji navodi i da Srbija godišnje proizvede oko 60.000 tona različitih vrsta sireva, oko čega se oko 15.000 tona izvozi po niskim cenama, dok se uveze oko 12.500 tona ali po znatno višim cenama.

"Od narativa da Srbija može da hrani pola Evrope, do toga da pola Evrope hrani Srbiju"

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava za portal N1 da su najviše ugrožena mala gazdinstva u oblasti stočarstva zbog kojih je neophodno sistemski rešiti probleme ali tako da postoje dobri zakoni, institucije koje sprovode te zakone i tehnička infrastruktura.

"Mi smo od narativa da Srbija može da hrani pola Evrope sada došli praktično do toga da pola Evrope hrani Srbiju - uvozimo mleko, sireve, svinjsko meso, uvozimo svinjski podmladak, mnogo toga što je apsolutno nedopustivo za jednu zemlju sa ovakvim kapacitetima, resursima i sirovinskim potencijalima koje ima Srbija. Stočarstvo se nalazi na kolenima, to se takođe može primetiti. Mlečno govedarstvo je praktično pred kolapsom, tako da to je sve to samo dokaz da ni istorijski najveći agrarni budžeti ne mogu izlečiti dugogodišnje sistemske promašaje u poljoprivredi koje smo mi imali, a koji su nas doveli do ovde gde smo sada," kaže Galetin.

On navodi da je "nerealno očekivati da će se podizanjem subvencija regulisati ono što se godinama urušavalo", već da one poljoprivrednicima pomažu da samo prežive.

Više pročitajte na LINKU.