Društvo

Godina protesta, političkih potresa i dubokih podela: Događaji u Srbiji koji su obeležili 2025. godinu

Masovni studentski i građanski protesti, pad vlade, institucionalne krize, sukobi vlasti i tužilaštva, afere koje su potresle državni vrh i rekordan broj napada na novinare obeležili su 2025. godinu u Srbiji. Ovo su deset najvažnijih događaja koji su, svaki na svoj način, snažno uticali na politički, društveni i bezbednosni život zemlje.

GODINA VELIKIH PROTESTA U SRBIJI

 

Studenti koji su blokade fakulteta Univerziteta u Srbiji započeli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024. godine organizovali su masovne proteste ove godine širom Srbije, među kojima je najmasovniji bio 15. marta u Beogradu. Prvi protest u 2025. godini bio je održan 12. januara kada su se studenti i građani okupili ispred zgrade Ustavnog suda u Beogradu, pod sloganom "Bitno je da imaš (u)stav!". Sledili su brojni skupovi i protestne šetnje u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i praktično u svim naseljenim mestima širom Srbije.Verovatno najveći skup u istoriji Srbije održan je 15. marta kada se, prema oceni Arhiva javnih skupova, okupilo između 275.000 i 325.000 ljudi. MUP je procenio da je tom događaju prisustvovalo 107.000 ljudi. Trend političkih okupljanja vrlo brzo je prihvatila i vlast koja je svoj prvi veći skup organizovala 11. aprila na platou ispred Skupštine Srbije. Trodnevni skup pristalica vlasti organizovan je pod nazivom "Ne damo Srbiju", povodom osnivanja svenarodnog pokreta. Arhiv javnih skupova procenio je da se na skupu okupilo oko 55.000 ljudi. Okupljanja su nastavljena i tokom leta pa se u Beogradu 28. juna okupilo oko 140.000 ljudi, dok su u avgustu pristalice vlasti organizovale takozvane skupove protiv blokade.

Najmasovniji takav skup organizovan je 13. septembra kada je okupljanje pristalica vlasti registrovano u više od 140 gradova i opština u Srbiji. Prema navodima policije, na svim tim skupovima bilo je ukupno oko 144.000 ljudi. Godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležena je u tom gradu komemorativnim skupom. Arhih javnih skupova procenio je da je u trenutku odavanja pošte u podne u Novom Sadu bilo prisutno oko 110.000 ljudi. Nakon obeležavanja prve godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu organizovanje skupova je nastavljeno na znatno nižem nivou, uz manji broj učesnika.

 

PAD VLADE MILOŠA VUČEVIĆA

 

Samo devet meseci posle svečane zakletve, tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević podneo je neopozivu ostavku 28. januara, što se smatra jednom od pobeda protesta koji u Srbiji traju od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Neposredan povod za ovaj potez bio je napad na studente u blokadi u Novom Sadu, pri kojem su batinaši sa bejzbol palicama izašli iz prostorija Srpske napredne stranke, napali aktiviste koji su lepili nalepnice na prostorije stranke i tom prilikom jednoj devojci polomili vilicu.

Vučević je tada potvrdio i da će gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić takođe podneti ostavku. Ostavka Vučevića i Đurića, uz objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, bio je prvi zahtev novosadske opozicije i studenata posle pada nadstrešnice 1. novembra, kada je život izgubilo 15 osoba, dok je 16. žrtva preminula četiri i po meseca kasnije. Vučevićeva ostavka konstatovana je u Skupštini Srbije 19. marta, a 16. aprila na čelo vlade došao je sadašnji premijer Đuro Macut. Uprkos padu vlade, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je 3. jula četvoricu aktivista SNS koji su okrivljeni za napad na studente u Novom Sadu u noći između 27. i 28. januara.

 

FORMIRANJE ĆACILENDA I ŠTRAJK GLAĐU DIJANE HRKA

 

Ono što je 6. marta počelo u Pionirskom parku u Beogradu kao okupljanje studenata koji "žele da uče", pretvorilo se u vremenski najduži skup u novijoj istoriji Srbije u okviru koga je na platou ispred Doma Narodne skupštine niklo improvizovano šatorsko naselje s pristalicama vlasti zbog koga je za saobraćaj mesecima blokiran taj deo centra grada. "Ćacilend" kako je kolokvijalno nazvan, po nadimku za protivnike blokada fakulteta, formiran je nekoliko dana uoči protesta 15. marta, za koji će se ispostaviti da je jedan od najmasovnijih od 5. oktobra 2000. godine.

Više na LINKU.