"Samo oštra politika i oštre kazne mogu sve dovesti u red": Zašto dolazak novih trgovinskih lanaca ne mora da znači i niže cene za potrošače

“I drugi lanci koji su tako najavljivani, a sećate se Lidla ili Deleza, jako brzo su se uklopili u sistem u kome znaju da nema kontrole i nema kažnjavanja. Taj novi lanac trebalo bi da prihvati pravila koja važe u zemlji iz koje dolazi, a ne da se odmah, posle mesec do dva akcija i sniženja, uklopi u način poslovanja trgovinskih lanaca koji su već na našem tržištu, gde su visoke marže i of-rabati. Znači, da jednostavno postave pravila igre po kojima igraju kod kuće, a ne da njihovi marketi u drugim zemljama budu jeftiniji nego ovde. Bitno je da se ne uklope brzo u ovdašnji sistem”, navodi predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za Insajder.

Komentarišući potencijalni ulazak novih trgovinskih lanaca, Papović dodaje da je praksa da oni obično prvo pogledaju kakva je kaznena politika u toj zemlji.

“Spomenuću samo da Komisija za zaštitu konkurencije godinama ne radi svoj posao. Nešto su uradili samo pred reizbor i prijavili dogovaranje četiri trgovinska lanca. Šta je od toga bilo? Ništa. Tada su me mnogi osuđivali, a ja i sad stojim iza reči da ništa nije urađeno. To je bila obična priča za malu decu i bacanje prašine u oči potrošačima i inspekcijskim organima”, kaže Papović i dodaje kako je osnovni zadatak Komisije za zaštitu konkurencije analiza tržišta i analiza lanca distribucije.

“Pozdravljam dolazak svakog novog lanca, ali, ponavljam, očekujem samo da se on ne uklopi u sistem rada u koji su se drugi već uklopili”, kaže on.

Kako jedan od problema vidi i liberalizaciju uvoza.

“Mi smo prihvatili neka pravila. Ja sam čak bio protivnik i onog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji smo potpisali blanko 2007. ili 2008. godine. Tada smo sve prihvatili, između ostalog i liberalizaciju uvoza, dok su nama mogle da se postave barijere, prelevmani, carine”, kaže Papović.

Na pitanje koga smatra odgovornim za situaciju koju trenutno imamo na našem tržištu, velike količine uvozne robe i visoke cene, ponovo apostrofira već pomenutu Komisiju.

“Prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Negde 2011. ili 2012. godine održana je čuvena akcija “Prijavi tržišnog inspektora”. Čak je i samo Ministarstvo trgovine učestvovalo u tome. U onom trenutku, kada su 2011. godine ukinute nadležnosti tržišne inspekcije, kada su ukinute mandatne kazne, kasnije se to zvalo prekršajni nalog, krenuo je haos. Znači, sve ovo se desilo kad su iz ruku tržišne inspekcije izbačene njihove nadležnosti”, navodi Papović.

Kako kaže, i tada su, na kritiku cele situacije, stizale kritike o nerazumevanju evropskih direktiva.

“Uveli smo neko pravilo iz Evrope za koje nismo bili spremni. Postavio sam pitanje šta znači usklađivanje, ako mi neko pravilo donosimo kod nas, a kod vas ga nema? To se, po meni, zove nametanje pod parolom evropskih direktiva, za šta mi kod država nismo bili spremni, već je trebalo da idemo korak po korak i da se polako usaglašavamo”, ističe Papović.

Sagovornik Insajdera pravi i poređenje između situacije u Srbiji i nekim drugim evropskim zemljama.

“Ne daj Bože da vam tamo na vrata dođu Komisija ili tržišni inspektor. Kod nas je uloga tržišnog inspektora sada savetodavnog karaktera, što je najtragičnije, pa kada me pitaju da li je tu Ministarstvo trgovine nadležno - nije. Nama su tržišni inspektori sad samo trošak, čist trošak, jer ne prihoduju, a da bi prihodovali, trebalo bi da postoje mandatne kazne, odnosno prekršajni nalozi”, kaže on.

Kao deo rešenja vidi pojačavanje iznosa mandatne kazne ili prekršajnih naloga.

“Zna se šta su vidljivi prekršaji, i za njih bi odmah trebalo da se piše kazna i da se plati - kao u saobraćaju. Tako je i u Evropi. Znači, samo oštra politika i oštre kazne, mogu sve dovesti u red. Na žalost, naš nivo svesti je takav, i kod trgovaca i potrošača, da se ništa ne može rešiti bez ozbiljnijih kazni i ozbiljnog tržišnog nadzora”, navodi Papović.

Na pitanje šta bi poručio potrošačima, kada je u pitanju stanje u našim trgovinama, odgovara da je najbitnije da ne veruju slepo i otvore četvoro očiju.

“Mi ćemo se izboriti da taj portal, to jest nova aplikacija, bude ažuriran na dnevnom nivou, kad su cene u pitanju, odnosno da trgovci ne budu samo jednom nedeljno u obavezi da dostavljaju cene ministarstvu, već da na dnevnom nivou, na svojim sajtovima moraju da ih objavljuju”, ističe sagovornik Insajdera.

Papović poručuje da izgovor o gubitku radnih mesta ne može biti opravdanje za izostanak transparentnosti. Ako trgovci tvrde da će zbog smanjenog prometa morati da otpuštaju radnike, predlaže da se ti ljudi angažuju na unosu i ažuriranju podataka o cenama.

„To nije nikakva posebna tehnika, ne trebaju programeri, već operatori koji će unositi promene cena“, kaže Papović.

Prema njegovim rečima, jedini stvarni mehanizam za snižavanje cena je zdrava konkurencija, a ona nije moguća bez svakodnevnog objavljivanja cena.

„Treba da se izborimo da trgovci na dnevnom nivou objavljuju cene svojih proizvoda, bilo da ih ima 50.000 ili 100.000. Zaposlite ljude kojima mislite da date otkaz zbog navodno smanjenog prometa – to je možda poruka koju bih uputio za kraj“, zaključuje u razgovoru za Insajder Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Podsećamo da je Komisija za zaštitu konkurencije još u oktobru 2024. godine pokrenula postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode.

Postupak je tada pokrenut protiv Deleza, Merkatora, Univereksporta i DIS-a, u čijim protorijama je obavljen nenajavljen uviđaj, a koji je istovremeno Komisija sprovela i u preduzeću Cenoteka.

Na pitanja Insajdera šta se, posle duže od godinu dana, dešava sa tim postupkom, da li je bilo sličnih slučajeva tokom tekuće godine, vrše li se redovne kontrole maloprodajnih lanaca, koliko ih je bilo tokom 2025. i koliko je zabeleženo prekršaja, te da li postoji saradnja sa Ministarstvom trgovine i Tržišnom inspekcijom, kada su u pitanju reakcije države na kartelizaciju i dogovore o cenama između trgovinskih lanaca u Srbiji, do momenta objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.