Kako da u hladnim zimskim mesecima povećate masno tkivo koje sagoreva kalorije

Smeđe masno tkivo sagoreva energiju kad nam je hladno.

Naučnici sada pokušavaju da iskoriste tu činejnicu da bi smanjili gojaznost i dijabetes tipa 2.

Kad se noći produže, lišće popada sa drveća a spoljni svet postane prekriven mrazom, mnogi od nas doći će u iskušenje da posegnu za termostatom i odvrnu grejanje.

Kad izađemo napolje, umotaćemo se u šal i kapu, gomilajući slojeve odeće u očajničkom pokušaju da se zagrejemo.

A opet kad nam je hladno i neprijatno, to može biti ključ za poboljšanje zdravlja i mršavljenje.

Razlog za to je specijalni tip masnog tkiva zvani smeđe masno tkivo.

Za razliku od belog masnog tkiva, koje se tvrdoglavo lepi za butine, struk i kukove, smeđe masno tkivo sagoreva kalorije, pretvarajući ih u toplotu kad nam je hladno.

Neki veruju da ako se pravilno iskoristi, od njega možemo da smršamo.

Da sve bude intrigantnije, sve što teoretski moramo da uradimo da bismo ga aktivirali jeste da stanemo pod hladan tuš ili da pojedemo mnogo začinjene hrane i kofeina.

Ali pre nego što uskočite u ledeno jezero ili ispijete četvrtu šolju kafe, vredi ispitati da li je pomama za smeđim masnim tkivom zapravo opravdana.

Kako je smeđe masno tkivo drugačije?

Kad se rodimo, svako od nas ima zalihe smeđeg masnog tkiva koje služi kao unutrašnja grejalica.

Bebe nemaju dovoljno mišićne mase da drhte, tako da se oslanjaju na smeđe masno tkivo da bi prebacivale šećere i masti u toplotu.

Smeđe masne ćelije imaju neproporcionalno visok broj mitohondrija - fabrika unutar ćelija koje proizvode energiju.

Ali za razliku od normalnih mitohondrija koje proizvode adenozin trifosfat (ATP), vrstu univerzalnog energetskog kola koje telo može da koristi, mitohondrije unutar smeđeg masnog tkiva sadrže protein zvani termogenin, iliti UCP1, koji im omogućava da prebacuju kalorije iz hrane direktno u toplotu.

„Kad se stimuliše, smeđe masno tkivo ima kapacitet da proizvede 300 puta više toplote po jedinici od bilo kojeg drugog tkiva ili organa u telu", kaže Majkl Simonds, profesor razvojne fiziologije sa Univerziteta u Notingemu, u Velikoj Britaniji.

Većina onoga što znamo o ovim smeđim masnim tkivima potiče iz studija o malim sisarima kao što su miševi i pacovi.

Ovi glodari imaju ogromne rezerve ovog tkiva, što im pomaže da ostanu ušuškani i topli tokom zimskih meseci kad odlaze u hibernaciju.

„Za naše pretke, ili za male životinje kao što su miševi, hladne temperature bi bile krupna pretnja po preživljavanje, tako da je bila prednost imati tkivo koje može da pretvori energetske izvore u toplotu", kaže Pol Koen, docent na Univerzitetu Rokfeler, u Njujorku, koji proučava molekularnj metabolizam.

Decenije istraživanja pokazuju da, makar kod miševa, smeđe masno tkivo usisava šećere i mast iz krvotoka.

Smeđe masno tkivo takođe izgleda da štiti miševe od gojaznosti i metaboličkih bolesti povezanih sa težinom, kao što su dijabetes i srčana bolest.

• Kako oslabiti, a zadržati mišiće
• Lekovi za mršavljenje: Upoređivanje najpoznatijih
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana

Smeđe masno tkivo kod odraslih

Odrasli ljudi su, međutim, vešti u pronalaženju drugih načina da ostanu zagrejani -pojačaju grejanje, ušuškaju se ispod debelog jorgana ili navuku ekstra-topli kaput.

Naširoko se smatralo da iz tog razloga smeđe masno tkivo praktično nestane do puberteta, a da njegovo mesto zauzme dobro nam poznato tradicionalno belo masno tkivo koje je veliki ljubitelj butina.

A to je takođe značilo da je većina naučnika verovala da je nemoguće da smeđe masno tkivo igra značajnu ulogu posle perioda ranog detinjstva.

To se, međutim, promenilo 2009. godine, kad su istraživači iz Finske i Švedske pokazali da odrasli ljudi ne samo da poseduju smeđe masno tkivo, već se na temperaturama ispod 16 stepeni Celzijusovih masno tkivo aktivira i počinje da apsorbuje glukozu i masna tkiva iz krvotoka.

I ne samo to, postojala je očigledna korelacija između telesne težine osobe i njene rezerve smeđeg masnog tkiva.

Mršavije, vitkije osobe su ga imale više, a gojazne manje.

Oni sa više smeđeg masnog tkiva su takođe imali veći metabolički stepen na hladnoći.

Zajednički, ovo je sugerisalo da smeđe masno tkivo ima potencijal za lečenje od gojaznosti.

Ovo polje dobilo je podstrek 2021. godine, zahvaljujući studiji Koena i kolega na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku.

Koen i njegov tim istražili su skenove pozitronske emisione tomografije (PET) na više od 52.000 ljudi.

Uporedili su ljude koji nisu imali razaznatljivo smeđe masno tkivo sa onima koji jesu, otkrivši da je stopa dijabetesa tipa 2, srčane bolesti, moždanog udara i visokog krvnog pritiska bila mnogo niža kod onih sa smeđim masnim tkivom.

Otkrili su i da je verovatnije da vitkiji ljudi imaju više smeđeg masnog tkiva od gojaznih ljudi.

Štaviše, ljudi sa većim rezervama smeđeg masnog tkiva takođe su imali niže nivoe glukoze i triglicerida (tip masti) koji plutaju unaokolo u njihovom krvotoku, poboljšala im se insulinska osetljivost, a imali su i više „dobre“ vrste holesterola, lipoprotein visoke gustine (HDL) – što su sve znaci zdravog metabolizma.

• Brojanje kalorija: Da li je opasno
• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Da li je gluten (baš uvek) neprijatelj našeg tela

Da li smeđe masno tkivo može da dovede gubitka kilograma?

Nije, međutim, najjasnije da li je ovo smeđe masno tkivo stvarno zaslužno za ove prednosti po zdravlje.

Istina je da su naša tela verovatno prevelika i da sadrže suviše malo smeđeg masnog tkiva da bi sagorelo dovoljno belog masnog tkiva i to učinilo značajnu razliku.

Većina odraslih ljudi ima zanemarljivo malu količinu toga, samo 0,02 do 300 grama, ili manje od 0,5 odsto ukupne ljudske telesne mase.

„I dok belo masno tkivo ima skoro neograničenu sposobnost širenja, ima ljudi koji imaju više od 100 kilograma belog masnog tkiva, smeđe masno tkivo se verovatno meri najviše u stotinama grama", kaže Koen.

Međutim, moguće je da, iako vam smeđe masno tkivo možda ne pomaže da se rešite viška kilograma, može da vam popravi zdravlje na druge načine.

Na primer, umesto da sagoreva kalorije, smeđe masno tkivo može da pomogne u poboljšanju metaboličkog zdravlja - sposobnosti tela da efikasno obradi i iskoristi energiju iz hrane.

Ljudi lošeg metaboličkog zdravlja ne mogu brzo da izbace glukozu iz tela, što povećava njihov rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2.

Smeđe masno tkivo može naprosto da deluje tako što usisa glukozu iz krvotoka ili tako što luči hormone koji deluju na druga tkiva da bi regulisali insulinsku osetljivost.

„U pogledu potrošnje energije čitavog tela, smeđe masno tkivo ne igra toliko veliku ulogu kod ljudi kao kod miševa", kaže Koen.

„I zato je moj lični utisak, zasnovan na podacima, da aktivacija smeđeg masnog tkiva neće biti dobar način za lečenje gojaznosti ili gubljenje značajne količine kilograma", dodaje.

„Međutim, podaci mnogo više sugerišu da aktiviranje smeđeg masnog tkiva može da smanji nivoe glukoze i poboljša metaboličko zdravlje.

„I zato mislim da ako bude postojala neka terapeutska strana svega ovoga, mnogo je verovatnije da će ona biti u lečenju komplikacija od gojaznosti i starenja nego u lečenju gojaznosti same po sebi", kaže on.

Ali kako možemo da aktiviramo smeđe masno tkivo i iskoristimo supermoći koje ono može, ali ne mora da poseduje?

Jedan način je izložiti se hladnom, koliko god neprijatno bilo.

Zamislite ledene kupke, plivanje u hladnoj vodi ili komore za krioterapiju - specijalizovane uređaje koji izlažu telo ekstremno niskim temperaturama na jedan do tri minuta kako bi pospešili izlečenje i velnes.

Šok od poniranja u hladnu vodu dovodi do toga da telo pomisli da je u opasnosti, aktivirajući reakciju „bori se ili beži".

Ovo luči neurotransmiter noradrenalin, koji se vezuju za smeđe masno tkivo i „aktivira“ ga.

Suzana Soberg, naučnica koja je osnovala Institut Soberg u Danskoj za promovisanje koristi po zdravlje od terapije hladnoćom i toplotom, provela je godine proučavajući efekte plivanja u hladnom po ljudsko telo.

Njen tim je uporedio muškarce koji se redovno kupaju u ledenim skandinavskim jezerima tokom zime sa muškarcima koji ne izvode ovu naizgled suludu praksu.

Učesnici su dobili čašu zašećerene vode, a potom su dva sata kasnije bili izmereni njihovi nivoi glukoze i insulina.

Plivači u hladnoj vodi su mogli da očiste glukozu iz krvi mnogo brže i imali su bolju insulinsku osetljivost.

Istraživanje je pokazalo da je samo par minuta izloženosti ledeno hladnim temperaturama dva do tri puta nedeljno dovoljno da aktivira smeđe masno tkivo, poboljša insulinsku osetljivost i smanji stres.

Međutim, može razumno da se pretpostavi da su ljudi koji redovno poniru u ledenu vodu takođe skloniji da plivaju ili vežbaju uopšteno, što bi moglo da objasni njihovo bolje zdravlje.

Koenova grupa takođe proučava da li isti efekti mogu da se pronađu kod ljudi koji redovni plivaju u ledenim jezerima Mineapolisa, u Minesoti, zimi.

„Zimi je dovoljno hladno tamo da se jezera zamrznu, tako da plivači često moraju da iseku rupu u ledu da bi ušli u vodu", kaže Koen.

Pogledajte video: Narod Čimane, amazonsko pleme čiji pripadnici žive najzdravije na svetu

Povećavanje nivoa smeđeg masnog tkiva

Međutim, moguće je da isti efekti postignu i sa hladnim, ali ne ledenim temperaturama.

Na primer, u studiji iz 2014. godine, pet zdravih muškaraca provelo je mesec dana spavajući u hladnoj sobi zagrejanoj na 19 stepeni Celzijusovih (66F), sa samo tankom bolničkom odećom i posteljinom koja ih je grejala.

Kad je ispitivanja završeno, muškarci su povećali količinu smeđeg masnog tkiva za 42 odsto.

Insulinska rezistencija, ključna mera zdravlja, takođe se popravila kod ovih muškaraca.

Međutim, jednom kad su istraživači pojačali termostat na 24 stepeni Celzijusa, smeđe masno tkivo je ponovo nestalo.

U međuvremenu, istraživači iz Holandije su 2013. godine izložili 17 zdravih odraslih osoba temperaturama od 15-16 stepeni Celzijusovih šest sati dnevno.

Samo 10 dana ovog tretmana bilo je dovoljno da poveća aktivnost smeđeg masnog tkiva i smanji drhtanje, a učesnici su prijavljivali da su posle ispitivanja osećali da mogu bolje da tolerišu hladnoću.

Grupa naučnika na čelu sa Koenom trenutno proučava da li nošenje „hladnog prsluka" tri sata dnevno može da ima iste efekte.

„Hladni prsluk izgleda skoro kao prsluk za spasavanje i ima hladnu vodu koja cirkuliše kroz njega.

„Cilj je da se ljudi nauče da ne drhte, već da se stigne do temperature kad oni počnu da drhte i da se potom temperatura poveća za oko dva stepena Celzijusovih", kaže Koen.

Moguće je da smanjenje termostata ili utrčavanje pod hladan tuš može takođe da popravi zdravlje na isti način.

Život u prostoriji koja se zagreva na 14 do 15 stepeni Celzijusovih bio dovoljan da pojača insulinsku osetljivost osam pacijenata sa dijabetesom tipa 2, pokazuju istraživanja.

Ljudi koji su išli pod hladan tuš svaki dan imali manje dana bolovanja na poslu - samo 30 sekundi stajanja pod ledenom vodom bilo je dovoljno da donese korist, pokazuje drugo istraživanje rađeno u Holandiji.

„Male studije sugerišu da stvari kao što je izloženost hladnom tušu mogu da imaju korisne efekte, mada tip osobe koja može da se podvrgne tome može da bude i inače zdravija osoba" kaže Simonds.

„Većina ljudi hladan tuš smatra surovim izazovom, čak i na kratak vremenski period", dodaje.

Ima li drugih načina da se pojača smeđe masno tkivo a da vam ne bude neizdrživo hladno?

Simondsovo istraživanje pokazuje da kofein, a posebno kafa, može da stimuliše smeđe masno tkivo i da ga podstakne da počne da sagoreva glukozu i pretvara je u toplotu.

Međutim, drugi naučnici tvrde da, da biste izvukli korist, morali biste da pijete 100 šolja kafe dnevno, što je nerealistična količina čak i za najposvećenije ljubitelje kafe.

Kapsaicin, koja može da se nađe u ljutim papričicama, pokazalo da se može da aktivira smeđe masno tkivo kod miševa, a ima naznaka da bi mogao da uradi isto i kod ljudi.

U jednoj studiji, 10 muškaraca je uzimalo pilule kapsaicina svakog dana šest nedelja.

Na kraju ispitivanja, muškarci koji su uzimali pilule su imali jaču aktivaciju smeđeg masnog tkiva kad su bili izloženi hladnim temperaturama nego što su imali na početku ispitivanja.

Dakle, da li treba svi da ostavimo termostat na miru i prihvatimo malo više hladnog vremena?

Možda, mada ako želite provereni način za poboljšanje zdravlja, verovatno ima nekih drugih stvari koje treba uraditi prvo.

Kao najvažnije Koen ukazuje na ishranu zdravu za srce; redovno vežbanje; staranje da su vaš holesterol, krvni pritisak i šećer u krvi dobro kontrolisani; i biti na zdravoj telesnoj težini ili najbliže njoj što možete.

Važno je takođe konsultovati doktora pre nego što pokušate sa plivanjem u ledenoj vodi, jer možda nije bezbedno niti odgovarajuće za svakoga.

Simonds veruje da aktiviranje smeđeg masnog tkiva može da igra ulogu u poboljšanju zdravlja i gubljenju kilograma, ali samo uz druge promene stila života koje pospešuju zdravlje.

„Kad smo objavili našu studiju o prednostima kofeina za aktiviranje smeđeg masnog tkiva, ljudi su mi pisali da piju 10 šolja kafe dnevno, ali da i dalje imaju problema sa gojaznošću", kaže Simonds.

„Nije da ćete ako popijete što više kofeina, imati više šanse da smršate. Kofein je jedan potencijalni faktor koji može da stimuliše smeđe masno tkivo.

„Ali, na kraju, suština je u zdravoj, uravnoteženoj ishrani i zdravom stilu života, aktivnom životu i izbegavanju predugog sedenja.

„I izbegavanju prerađevina u ishrani", dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Autofagija: Prednosti i mane
• Lekovi za mršavljenje možda mogu da poboljšaju zdravlje
• Kreatin: Suplement za mišićnu masu koji poboljšava moždane funkcije
• Plivanje u hladnoj vodi i kombuha: Rade li zimski velnes trendovi
• Neočekivana hrana od koje se bolje spava
• Koliko proteina je previše i kako utiču na zdravlje