Ostaje li Univerzum bez novih zvezda

Ništa ne traje zauvek, pa ni naš Univerzum.

Tokom poslednje dve decenije, astronomi uočavaju naznake da je kosmos možda već prošao svoj vrhunac.

Jedan od najupečatljivijih pokazatelja toga je da se rađa sve manje i manje zvezda.

Naravno, to ne znači da Univerzum ostaje bez zvezda.

Procenjuje se da u Univerzumu možda postoji čak septilion zvezda, odnosno broj koji ima jedinicu i 24 nule.

Ali, astronomi veruju da se stvaranje novih zvezda usporava.

Zvezda se rađa... i umire

Prema trenutnom naučnom konsenzusu, Univerzum je star oko 13,8 milijardi godina.

Prve zvezde su se rodile ubrzo posle Velikog praska.

Štaviše, prošle godine je svemirski teleskop Džejms Veb u našoj galaksiji, Mlečnom putu, otkrio tri zvezde za koje se veruje da su stare više od 13 milijardi godina.

Zvezde su u suštini džinovske lopte užarenog gasa i sve počinju život na isti način.

One nastaju u ogromnim oblacima svemirske prašine i gasova poznatim kao magline (nebule).

Gravitacija privlači oblake gasa, koji se vremenom zagrevaju i pretvaraju u protozvezdu.

Kako se jezgro zvezde zagreva na milione stepeni, atomi vodonika u njemu se sabijaju i stvaraju helijum u procesu koji se naziva nuklearna fuzija.

Tom prilikom se emituje svetlost i oslobađa toplota, a zvezda tada prelazi na glavni niz, stabilnu i najdužu fazu života zvezde.

Astronomi procenjuju da zvezde na glavno nizu, među kojima je i naše Sunce, čine oko 90 odsto svih zvezda u Univerzumu.

Njihove veličine se kreću od desetine mase Sunca do čak 200 puta veće od njega.

Vremenom, ove zvezde ostaju bez goriva za sagorevanje i mogu da krenu različitim putevima ka njihovom kraju.

Zvezde koje imaju manju masu, poput našeg Sunca, prolaze kroz spor proces gašenja koji traje milijardama godina.

Njihove veće „sestre", koje imaju najmanje osam puta veću masu od Sunca, imaju daleko dramatičniji kraj - one nestaju u snažnoj zvezdanoj eksploziji tokom koje se izbacuje ogromna energija za izuzetno kratak vremenski period, koja je poznata kao supernova.

Stare zvezde dominiraju

Još 2013. godine, tim međunarodnih astronoma koji je proučavao trendove formiranja zvezda izneo je tvrdnju da je 95 odsto svih zvezda koje će ikada postojati već rođeno.

„Očlgleno živimo u Univerzumu kojim dominiraju stare zvezde", glavni autor studije Dejvid Sobral je tada napisao u tekstu na sajtu teleskopa Subaru.

Na vremenskoj skali Univerzuma, čini se da je vrhunac stvaranja zvezda dostignut pre oko 10 milijardi godina, u periodu poznatom kao „kosmičko podne".

„Galaksije pretvaraju gas u zvezde, ali to čine sve sporije", kaže profesor Daglas Skot, kosmolog na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi.

Profesor Skot je koautor studije, koja se trenutno recenzira i koja je analizirala podatke sa svemirskih teleskopa Euklida i Heršela, Evropske svemirske agencije.

On i tim međunarodnih istraživača uspeli su da istovremeno prouče više od 2,6 miliona galaksija, što je omogućeno Euklidovom misijom izrade ogromne trodimenzionalne mape Univerzuma.

Astronome je posebno zanimala toplota koju emituje zvezdana prašina.

Galaksije u kojima je stvaranje zvezda intenzivnije obično imaju topliju prašinu, jer sadrže veće i vrelije zvezde.

„Otkrili smo da se temperature galaksija postepeno smanjuju tokom poslednjih osam milijardi godina", kaže Skot.

„Period vrhunca stvaranja zvezda je odavno prošao, i biće sve manje i manje novih zvezda u svakoj generaciji novih zvezda".

Pogledajte video o zvezdama

Veliko zahlađenje?

Tačno je da smrt zvezda može da dovede do stvaranja novih upotrebom iste materije, ali stvari nisu baš tako jednostavne.

Zamislimo da imamo gomilu građevinskog materijala koji smo ikoristili za izgradnju kuće.

Ako želimo da sagradimo novu kuću, možemo da pokušamo da recikliramo staro zdanje, ali neće sav materijal biti upotrebljiv.

„To znači da možemo da napravimo samo manju kuću.

„Svaki put kada kuću srušimo, biće sve manje korisnog materijala, dok na kraju više nećemo imati materijala da sagradimo novu kuću", objašnjava profesor Skot.

Otprilike je takva situacija i sa stvaranjem zvezda.

„Svaka nova generacija zvezda ima sve manje goriva za sagorevanje, i na kraju neće biti dovoljno goriva za stvaranje zvezda", kaže kosmolog.

„Već znamo da su u Univerzumu zvezde male mase daleko češće od onih veoma masivnih".

Naučnici već dugo imaju teoriju da će Univerzumu jednog dana doći kraj.

Međutim, nisu sigurni kako i kada će se to dogoditi.

Jedna od trenutno najprihvaćenijih teorija je „toplotna smrt" Univerzuma.

Ovaj scenario, poznat i kao Veliko zamrzavanje, predviđa da će se usled daljeg širenja Univerzuma, širiti i energija sve dok na kraju ne postane suviše hladno za održavanje života.

Zvezde se sve više udaljavaju jedna od druge, ostaju bez goriva i ne rađaju se nove.

„Količina raspoložive energije u Univerzumu je konačna", objašnjava profesor Skot.

Mnogo nula

Ipak, pre nego što setno pogledate u noćno nebo, treba imati na umu da bi nestanak zvezda trajao astronomski dug vremenski period.

Profesor Skot procenjuje da će se nove zvezde stvarati još narednih 10 do 100 biliona godina, dugo posle verovatnog nestanka našeg Sunca.

A što se tiče Velikog zamrzavanja, ono bi moglo da potraje još duže.

Ranije ove godine, astronomi sa Univerziteta Radbauda u Holandiji procenili su da će se konačni kraj dogoditi tek za oko kvinvigintilion godina - broj jedan i 78 nula.

Dakle, ima još dovoljno vremena da tokom vedrih noći uživamo u sjaju zvezda.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Svetlosno zagađenje: Gde su nestale zvezde
• Šta su sunčeve baklje i mogu li da izazovu nestanke struje na Zemlji
• Fotografisanje Mlečnog puta: Opasno putovanje vredno truda
• Šta otkrivaju prve fotografije „mračnog univerzuma" sa teleskopa Euklid
• Najdublji pogled u univerzum do sada u boji
• Spektakl u svemiru: Snimak umiruće zvezde zabeležen teleskopom Džejms Veb