Strah postaje norma: Mladi u Srbiji sve češće mete nasilja, pritisaka i dezinformacija

Kao najveće pretnje po ličnu bezbednost navode kršenje građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija, političku polarizaciju i govor mržnje. Iako se najbezbednije osećaju u školi i na fakultetu, poverenje naglo opada u široj javnoj i političkoj sferi.

Više od polovine ispitanih kaže da se uzdržava od protesta i javnog izražavanja stavova zbog straha od posledica, dok je veliki broj doživeo različite oblike verbalnog, fizičkog ili digitalnog nasilja.

Kao najozbiljnije pretnje po ličnu bezbednost mladi u Srbiji vide mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje, navodi se u analizi o bezbednosti mladih i nasilju nad njima Krovne organizacije mladih Srbije.

Na skali od 1 do 5, mladi su svoju ličnu bezbednost ocenili ocenom 3,44. Najsigurnije se osećaju u poznatim mikro-okruženjima poput škole, fakulteta i na radnom mestu jer tamo postoji poverenje i predvidljivost. Šire, javno i političko okruženje sa sobom nosi i pad poverenja.

Poslednjih godinu dana mladi su svuda – na protestima, na blokadama, u prvim redovima borbe za osnovna prava. Ali su, na žalost, u prvim redovima i kada dolaze pritisci, kada dolaze kazne, pozivi na informativne razgovore, targetiranje i zastrašivanja. I zato, bezbednost mladih ne sme da zavisi od toga da li su poslušni ili neposlušni. Bezbednost nije nagrada, ona je pravo“, rekla je generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić.

Pored sveprisutnog govora mržnje u javnom prostoru, mladi se najviše plaše nasilja motivisanog ekstremizmom, organozovanog kriminala, digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka, mogućnosti izbijanja oružanog sukoba, ali i sitnog kriminala i saobraćajnih nesreća.

Više od polovine ispitanih kazalo je da se uzdržava od učešća u protestima i drugim javnim skupovima, a nešto manje od 40 odsto radije ne izražava stavove na društvenim mrežama zbog straha od negativnih posledica po sopstvenu bezbednost. Polovina ispitanika prijavila je da je u poslednjih 12 meseci doživela verbalno, fizičko ili digitalno nasilje zbog političkih stavova. Najviše incidenata dogodilo se na Instagramu i Tiktoku.

Bezbednost podrazumeva pravo na nesmetano okupljanje, izražavanje mišljenja bez straha i dostojanstveno učešće u javnom životu. Ono podrazumeva pristup pouzdanim informacijama, podršku mentalnom zdravlju i okruženje u kom nema mesta mržnji, uznemiravanju ili manipulaciji“, navela je zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.

Kada se radi o zaštiti osnovnih građanskih prava i sloboda, među najviše ocenjenim pretnjama jesu ugrožavanje prava na pravično suđenje i slobodu izražavanja, ao i ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta od strane državnih organa.

„Bez obzira što država ima monopol nad upotrebom sile, ona ne sprovodi tu represiju tako što se pridržava zakona i radi po zakonu, već ona tu represiju sprovodi tako što krši zakon. Kada to radite da biste zaplašili, da biste posejali taj strah, to je osnovna karakteristika terorizma, da neko sprovodi teror, nasilje, fizičko nasilje, kako bi nekoga uplašio“, objašnjava profesorka Fakulteta bezbednosti Svetlana Stanarević.

Podaci pokazuju da 17,6 odsto ispitanih koji su učestvovali u protestima kažu da su doživeli verbalno nasilje od strane policije, a preko 26 odsto kažu da su to činili učesnici kontra protesta. Kada je reč o fizičkom nasilju, 11, 5 odsto prijavilo je da je policija sprovodila teško nasilje, a nešto više od 10 odsto optužuje učesnike kontra skupova.

„I to je stvar oko koje smo imali problem. Kada kažemo nekome: „Ok, sada ćemo da idemo da prijavimo policiji nešto, građani u grču kažu „Nemoj u policiju!“ Zato što ne verujemo policiji i institucijama.“ Iako smo svesni da institucije ne rade kako treba, ja smatram da sve treba prijaviti institucijama jer – doći će do promene, i onda treba da vidimo, kao što je profesorka rekla – ko je šta radio“, rekao je Marko Živković iz Građanskih inicijativa.

Rezultati ukazuju da mladi kao najvažniji faktor radikalizacije vide nizak nivo razvijenosti kritičkog mišljenja, lošu materijalnu situaciju i nedostatak poverenja u institucije.

„Kada mladi imaju utisak da su njihova prava zaštićena samo na papiru, da sloboda izražavanja ima cenu, da se aktivizam kažnjava a ćutanje nagrađuje, tada društvo ulazi u opasan prostor u kom se strah pretvara u normu, a odlazak iz zemlje u jedinu racionalnu opciju. Opciju koju ova država sebi ne može da priušti“, zaključila je Milica Borjanić.

Poverenje mladih u državne institucije sa ovlašćenjima u oblasti nacionalne bezbednosti izrazito je nisko, zaključuje se u analizi KOMS-a. Najviše poverenja mladi imaju u Vojsku Srbije, mnogo manje u Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA-u, još manje u Vladu i Narodnu Skupštinu, a najmanje u predsednika države.