Politika

"Suštinski, Srbija ne pokazuje volju da sprovede reforme": Koliko domaći zvaničnici zaista žele u EU?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlazi u Brisel na susret sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Ona je još u oktobru Vučića pozvala da zajedno procene šta je Srbija ispunila od svojih obaveza na putu ka Evropskoj uniji. Deluje da je od tada učinak u najbolju ruku polovičan i da nema mesta preteranom optimizmu za deblokadu EU puta Srbije koja u ovom procesu nije načinila niti jedan jedini korak napred tačno četiri godine.

Predsednica Evropske komisije tokom svoje oktobarske posete Beogradu bila je jasna kada je Vučića pozvala da dođe u Brisel.

"Gospodine predsedniče, sada je trenutak da Srbija bude konkretna kada je reč o pristupanju našoj Uniji. Moja prva tačka je da moramo da vidimo napredak u vladavini prava, izbornom okviru i slobodi medija. Pozdravljam nedavno postignut napredak u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom, kao i u vezi sa Savetom REM-a. Primetila sam napore svih da rade zajedno, uključujući civilno društvo i opoziciju. Ovo je dobar prvi korak. Naravno, sada je ključna implementacija", rekla je Ursula fon der Lajen 15. oktobra.

A od tada, čini se da Srbija nije do kraja ispunila ni jednu svoju obavezu na kojima su Evropljani insistirali. Usvojen je zakon o biračkom spisku, ali iz Brisela poručuju - hoćemo primenu u praksi. Izabran je i Savet REM-a, u krnjem sastavu. EU ambasador navodi da čekaju kompletiranje tog tela. Stigao je i veoma oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Stoga ostaje pitanje, želi li uopšte Srbija u EU.

"Volja Srbije deluje kao minimalna, da Srbija prosto želi samo tako nekako deklarativno da kaže da je u procesu i da čini te minimalne ustupke da bi dobila neke benefite. Ti benefiti su fondovi zapravo i novac. Tako da samo tako možemo gledati. Suštinski, Srbija ne pokazuje volju da sprovede reforme, pogotovo one najteže reforme i one koje se tiču vladavine prava, slobode medija, stanja demokratije, spoljne bezbednosne politike, zato što će to direktno ugroziti i vlast i njihov opstanak", naveo je Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.

Za četiri dana obeležiće se tačno četiri godine od kada je Srbija otvorila Klaster 4, svoj poslednji korak napred u pristupanju EU. Predsednik Vučić je početkom novembra za 17. decembar najavio odluku o otvaranju Klastera 3. Predsednica parlamenta Ana Brnabić pre nekoliko dana rekla je da ne veruje da će do toga doći, uz tvrdnju da je proces proširenja zasnovan na politici, a ne na zaslugama. Brnabićeva kaže da već godinama Srbija ispunjava sve tehničke uslove za otvaranje Klastera.

"Odgovornost je striktno na Beogradu i niko drugi osim Beograda ne može da kaže da je neko drugi kriv. Vidimo da su klasteri otvoreni sa Crnom Gorom, da su otvoreni sa Albanijom, vidimo da oni imaju napredak, tako da politička volja sa strane Evropske unije postoji, ali Evropska unija je isto jasna. Nije samo potrebna volja, potrebno je i da država da neke rezultate i da to bude, kako oni kažu, merit based, to je zasnovano na zaslugama. Srbija nije to zaslužila i kada bi klaster 3 bio otvoren u ovom trenutku, to bi zapravo dalo loš signal, dalo bi signal da EU ne gleda proširenje kao merit based, već kao striktno politički, geopolitički fenomen. I pokazalo bi naravno da je situacija u Srbiji dobra, to nije", istakao je Dimitrov.

Šta kažu predstavnici vlasti?

Za to vreme, država nastavlja da šalje poruku da je posvećena na svom EU putu.

"Republika Srbija radi sve ne bi li svoj evropski put ubrzala, ne bi li svoj evropski put učinila što kraćim i ne bi li što pre uskladila svoj pravni prostor sa pravnim prostorom i sa vrednostima Evropske unije", istakao je Srđan Barac, savetnik ministra za evropske integracije.

Ipak, samo dan ranije, bivši ministar, bivši direktor BIA i trenutno blizak koalicioni partner predsednika Vučića, Aleksandar Vulin sa naslovnice Večernjih novosti poručuje da je vreme za referendum u kome će građani birati između, kako kaže, “srpskog sveta ili Evropske unije”. Ipak, po onome što govori Vučić, Beograd bira Evropu i to za ceo region:

"Mislim da je prihvatanje svih zemalja kandidata Zapadnog Balkana, entiteta, kako god ih zovete, zajedno kao punopravnih članica Evropske unije daleko najbolja ideja. Ako primite jednog ili dvoje ili troje od nas, šta ćete sa ostalima?", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nije mnogo prošlo, Vučiću je stigao odgovor premijera zemlje koja je nekada zajedno sa Srbijom bila predvodnik u EU integracijama. Poruka je u najkraćem bila - čekamo vas u Evropskoj uniji, požurite.