Kako navode, prema zvaničnim podacima, u čitavom pravosuđu jedva desetak zaposlenih (od oko 14.000) ima zvanje „mlađi savetnik“. To znači, ističu, da će efekat usvojenog zakona zaobići preko 99,9 odsto zaposlenih u sudovima i tužilaštvu. Drugim delovima javnog sektora ova izmena donosi minimalnu korist, dok zaposleni u pravosuđu – posle nedavnih selektivnih povišica usmerenih ka zdravstvu i prosveti – ostaju ponovo potpuno diskriminisani.

“Medijski prikazi o „povećanju plata u javnom sektoru“ stoga su krajnje obmanjujući: povišicu će primiti tek simbolična manjina državnih službenika, i to uglavnom van pravosuđa, dok će svi ostali nastaviti da rade za iste (nedovoljne) plate", navode.

"Plate u pravosuđu na dnu i ispod minimuma"

Sindikat sudske vlasti skreće pažnju na porazavajuće stanje zarada u pravosuđu i smatraju da to pojedini mediji upadljivo zanemaruju. Navode da podaci jasno govore da su primanja zaposlenih u ovom sektoru među najnižima u celoj Evropi.

"Kada je reč o referentima i nameštenicima u sudovima – zapisničarima, upisničarima, kuririma, računovođama, informatičarima i dr. – njihova primanja su takođe izrazito niska, bliža minimalnoj zaradi nego proseku države. Štaviše, 40 odsto njih trenutno zvanično ima platu ispod zakonom zagarantovanog minimuma, pa im poslodavac svakog meseca samo formalno doplaćuje razliku do minimalca. Došli smo do apsurda da iskusni službenici sa šest i više godina staža i najvišim ocenama za rad primaju istu platu kao i novi pripravnici koji tek ulaze u sistem. Drugim rečima, usled „zamrzavanja“ platnih koeficijenata i kontinuiranog usklađivanja minimalne zarade sa nekontrolisanom inflacijom, izbrisane su sve razlike između početnika i iskusnih radnika – svi su izjednačeni na nivou minimalca", objašnjavaju.

Ocenjuju da je ova krajnje ponižavajuća situacija najbolji pokazatelj odnosa države prema stručnosti i znanju u pravosuđu.

"Plate sudija u Srbiji spadaju u ubedljivo najgore na celom kontinentu – lošije su samo u Moldaviji. Za ilustraciju, sudija početnik u Srbiji ima oko 120.000 dinara mesečno (tek nešto više od 1.000 evra), dok njihove kolege u okruženju imaju višestruko više: u Hrvatskoj između 2.200 i 3.500 evra, u Bosni i Hercegovini oko 1.950–2.450 evra, a i Crna Gora je prošle godine podigla najnižu sudijsku platu na 1.179 evra (oko 140.000 dinara)", navode.

"Nije iznenađenje što je zbog malih plata i višegodišnje zabrane zapošljavanja više od 500 pomoćnika napustilo sudove i tužilaštva u poslednjih nekoliko godina, a novi mladi pravnici sve ređe biraju karijeru u pravosuđu", ističu.

Decenija stagnacije – zarade rasle sporije od inflacije

Podsećaju da u poslednjih deset godina nijednom nije došlo do suštinskog povećanja plata u pravosuđu.

"Svake godine plate su nominalno usklađivane, ali tek toliko da otprilike prate inflaciju – čak ni to ne u potpunosti. Realno gledano, standard zaposlenih u sudskoj vlasti stagnira ili opada već čitavu deceniju, budući da su godišnja „povećanja“ često bila manja od rasta troškova života. Primera radi, od 2021. do 2025. zarade u celom javnom sektoru kumulativno su porasle oko 50 odsto, dok su cene za isti period porasle znatno više (samo minimalna potrošačka korpa skočila je za oko 78 odsto). U 2024. i 2025. godini plate u državnoj upravi jedva da su pratile dvocifrenu inflaciju. Dakle, niti jedne godine nije bilo realnog poboljšanja – primanja zaposlenih u pravosuđu danas vrede manje nego pre deset godina", navode.

Ocenjuju da urušavanje materijalnog položaja traje uprkos kontinuiranim upozorenjima struke da se tako narušava i vladavina prava.

"Vlast se hvali „najvećim povećanjima plata“, ali naši radnici to ne osete u novčaniku – naprotiv, zbog potcenjenih koeficijenata sve veći broj kvalifikovanih kadrova beži iz sudova ka privatnom sektoru", navode.

"Glavni krivci – ministar pravde i politika urušavanja pravosuđa"

"Za ovakvo stanje direktno je odgovoran ministar pravde Nenad Vujić. Umesto da se izbori za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, ministar Vujić je proteklih godina ignorisao zahteve za povećanje osnovice plata, umanjivao probleme i čak javno vređao zaposlene u sudovima. Sada se hvali izmenama zakona koje praktično ne donose ništa za 99 odsto pravosudnih radnika, dok istovremeno pokušava da spinuje priču o „brigi za državne službenike“. Ovakva selektivna i neiskrena politika jasno pokazuje tendenciozan odnos izvršne vlasti prema sudskoj vlasti", naglašavaju.

Nažalost, kako kažu, finansijsku degradaciju prate i otvoreni pritisci na nezavisne institucije pravosuđa o čemu je i Kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal javno upozorio, navodeći da predsednik države i najviši predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti „pokušavaju na sve načine da potčine“ to tužilaštvo, uz kontinuirane političke pritiske na njihove postupke.

"Ti pritisci su eskalirali čim je tužilaštvo otvorilo predmete protiv pojedinih ministara zbog zloupotrebe položaja. Dakle, umesto da sarađuju na jačanju vladavine prava, nosioci vlasti napadaju i finansijski iscrpljuju organe koji sprovode zakone. To nije slučajnost, već deo smišljenog plana da se pravosuđe oslabi i stavi pod kontrolu izvršne vlasti", naglašavaju.

"Zaustaviti ponižavanje pravosuđa"

"Ponižavajuće niske plate zaposlenih u sudskoj vlasti nisu slučajnost, već taktika kojom izvršna vlast urušava nezavisnost pravosuđa – držeći sudije, tužioce i službenike na rubu egzistencije, pokušava im se oduzeti motivacija i autoritet. U prilog tome svedoče i aktuelni napadi predstavnika vlasti na tužioce i sudije koji se usude da procesuiraju korupciju u sopstvenim redovima", ističu i dodaju da zahtevaju: povećanje vrednosti osnovice za obračun plata najmanje 20% za sve kategorije zaposlenih u pravosuđu, isplatu naknada za topli obrok i regres koje drugi delovi javnog sektora već primaju, sistemsko uređivanje platnih razreda kako bi se vrednovali iskustvo i odgovornost.

Takođe, zahtevaju da ministar Vujić i nadležni prestanu sa "obmanama javnosti i konačno sednu za pregovarački sto sa sindikatom".

"Prazna obećanja više nećemo tolerisati. Ako se diskriminacija nastavi, biće jasno da vrh izvršne vlasti svesno radi na unižavanju i razaranju sudske vlasti, čime se direktno narušava ustavni poredak i vladavina prava u Srbiji. Sindikat sudske vlasti to neće nemo posmatrati – nastavićemo borbu svim sredstvima za dostojanstven položaj svakog zaposlenog u pravosuđu i za jednako vrednovanje našeg rada u okviru javnog sektora", zaključuju.