Zapadni Balkan napreduje u socijalnoj politici, Srbija i dalje ispod proseka

U izveštajima posvećenim svim partnerima sa Zapadnog Balkana, Evropska komisija je na svom sajtu istakla da reforme odražavaju rastuću posvećenost jačanju socijalnog upravljanja, poboljšanju otpornosti tržišta rada i promovisanju inkluzivnog rasta u skladu sa standardima EU.

U odnosu na standarde EU, Srbija postiže rezultate ispod proseka ili loše u većini pregledanih principa i politika koje su deo Evropskog stuba socijalnih prava (ESSP).

Dobar deo ukupne procene "logično" proizlazi iz činjenice da je Srbija, u pogledu nivoa ekonomskog razvoja, siromašnija od bilo koje države članice EU, u nekim aspektima procena je povezana sa političkim izborima, koji nisu pogodni za procvat socijalnih prava kako je predviđeno u ESSP.

Tokom 2023. i 2024. godine uglavnom je nastavljena standardna zakonodavna i politička aktivnost usmerena na usklađivanje sa zakonodavstvom EU, ali dobrim delom je bila zaustavljena ili usporena zbog dva ciklusa izbora i nekoliko talasa političkih protesta, konstatovano je u delu izveštaja posvećenog Srbiji.

U okviru poglavlja "Jednake mogućnosti i pristup tržištu rada", u oblasti obrazovanja, obuke i celoživotnog učenja, Srbija postiže relativno dobre rezultate, sa relativno dobrim obrazovnim rezultatima potvrđenim PISA testovima, stopama ranog napuštanja školovanja ispod proseka i brzo rastućim udelom visokoobrazovanih ljudi u stanovništvu starosti 25-64 godine.

Slabe tačke uključuju izuzetno nepovoljan položaj Roma u obrazovnom sistemu na svim nivoima, niske i opadajuće javne rashode za obrazovanje i nizak nivo učešća u obrazovanju odraslih.

U oblasti rodne ravnopravnosti, Srbija postiže neravnomerne rezultate, dok su u oblasti usmerenoj na promociju rodne ravnopravnosti i političke zastupljenosti žena rezultati veoma dobri.

Sa druge strane, u oblasti tržišta rada i socijalne politike razlika u zaposlenosti između polova je i dalje iznad proseka, razlika u platama između polova raste, a politike usmerene na poboljšanje ravnoteže između posla i privatnog života žena nisu dovoljno razvijene.

U oblasti jednakih mogućnosti, iako je infrastruktura za promociju jednakosti i borbu protiv diskriminacije uglavnom uspostavljena, u praksi postoji mnogo problema, posebno u oblasti zapošljavanja i rada, a među diskriminisanim grupama, Romi, žene i osobe sa invaliditetom su najviše pogođeni, navedeno je u izveštaju.

U okviru poglavlja "Pravedni uslovi rada", navedeno je da radno zakonodavstvo ostaje nereformisano i trenutno je pristrasno u korist poslodavaca.

Sporo je prilagođavanje i integracija, na društveno odgovoran način, novih fenomena kao što su atipični oblici zapošljavanja, uključujući rad na platformama.

Regulacija plata uključuje obaveznu minimalnu platu, a zahvaljujući "paternalističkoj vladinoj politici" koja podstiče povećanje realnih plata kao jedan od izvora rasta, atmosfera među socijalnim partnerima unutar Socio-ekonomskog saveta je omogućila 2024. godine zajedničku odluku o minimalnoj zaradi za 2025. godinu, što je bio prvi takav potez posle 2018. godine, navedeno je u izveštaju.

Primećeno je i da je došlo do zakonodavnog proboja u oblasti zdravog i bezbednog radnog okruženja usvajanjem znatno poboljšanog i modernizovanog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ali je njegova puna primena odložena do 2025. godine.

U oblasti brige o deci i podrške deci, uvođenje izdašnijih pronatalnih politika – dodatno unapređenih 2024. godine, sa doplatom za rođenje deteta koja je dostigla 27.000 evra za četvrto novorođenče, pored postojećih finansijskih mera svakako je doprinelo smanjenju siromaštva dece ispod opšte stope rizika od siromaštva, ali postoje ozbiljna pitanja u vezi sa dizajnom pronatalnih politika i njihovim uklapanjem u širu politiku porodične i dečje izdržavanja.

U oblasti minimalnog dohotka, strogo ciljanje i indeksiranje samo na inflaciju, dodatno pojačano uvođenjem socijalne karte 2022. godine, značajno je smanjilo broj korisnika i njihovu mogućnost za socio-ekonomsku i kulturnu inkluziju.

U oblasti prihoda za starost i penzija, pritisak na adekvatnost koji proizlazi iz relativnog rasta siromaštva u starosti je privremeno smanjen velikim povećanjem prosečnih penzija u 2024. godini, ali sistemski problem visoke nejednakosti u penzijama neće nestati.

Predlozi za uvođenje nekog oblika socijalne penzije nisu materijalizovani, navedeno je u izveštaju, u kojem je dodato da su osobe sa invaliditetom i dalje marginalizovane na tržištu rada i u društvenom životu, dok se veliki iznosi prikupljeni od poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom preraspodeljuju ka opštoj potrošnji države.

Postoji veoma malo napretka i novih inicijativa u oblastima dugoročne socijalne zaštite i stanovanja i pomoći beskućnicima, dok mnogi građani, posebno u ruralnim područjima i u naseljima ispod standarda, ostaju lišeni pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, uslugama upravljanja otpadom, čistoj energiji i vazduhu.

Pregled učinka Zapadnobalkanske šestorke (ZB6), kada je reč o Evropskom stubu socijalnih prava za 2025. godinu, sproveo je projekat Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja 3 (ESAP 3), koji zajednički realizuju Regionalni savet za saradnju (RSC) i Međunarodna organizacija rada (MOR), a finansira Evropska unija (EU).

On se nadovezuje na procene sprovedene prethodnih godina i uključuje ažurirane informacije od 2023. do 2025. godine, navedeno je na sajtu Evropske komisije.