Koliko su izborne liste zaista važne glasačima u Srbiji: Šta znače studentima, a šta vlastima

„Baš sam danas razmišljala o tome“, gotovo iznenađeno mi kaže 37-godišnja Ana Dragić iz Beograda, šetajući psa u centru Beograda.

„I pomislila sam da nemam jasno formiran stav da li mi je važno ko će biti na studentskoj listi ili mi je važnije da se ona desi na bilo koji način“, dodala je.

Oko nje ljudi su se polako okupljali kod šatora u kojem je Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, stradalog u padu nadstrešnice, štrajkovala glađu, ali i na drugoj strani ograde, u šatorskom naselju pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Slika političke krize koja već godinu i kusur dana trese Srbiju - u malom.

„Ne znam, s jedne strane ne želim kandidate koji se ne slažu sa mojim vrednostima i ideologijom, ali poštujem i ideju da se desi ujedinjujuća lista“, nastavila je Dragić, gotovo razmišljajući naglas.

Na lokalnim izborima u Mionici, mestu blizu Valjeva, studenska lista je prvi put odmerila snage sa SNS.

Osvojila je 16 od 39 mandata.

SNS je ubedljivo slavio - 52 odsto glasova, ali je to za čak 20 odsto slabiji rezultat nego na prošlim izborima.

Iako parlamentarnih još nema - studenti ih traže, vlast odgovara da će biti krajem 2026. ili početkom 2027. godine - to ne znači da se o njima ne priča.

Zapravo, najviše se priča o izbornim listama.

I to jednoj, onoj studentskoj, koja i dalje zvanično ne postoji, ali se uveliko spekuliše, debatuje i analizira kako će izgledati, koja će se imena naći i koliku podršku ima.

Kada je Vreme objavilo pojedina imena sa te liste, oni su se brzo oglasili, uz napomenu da će sve zvanično sve reći kada za to dođe vreme.

Ali da li su izborne liste - pa i ta studentska - uopšte bitne u Srbiji, pomislio sam?

Gledaju li birači uopšte u njihovom pravcu kada odlučuju za koga će da glasaju?

Odlučio sam da to saznam.

• Lokalni izbori u Srbiji: 'Slika vanrednog političkog trenutka'
• Lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju: Pobeda SNS u sva tri mesta, zabeleženi i incidenti
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima

O listama

„Znate šta, donekle su važne“, kaže 56-godišnja Jelena Gledić, prva koja je sa te strane Skupštine Srbije kod Hrkinog šatora, htela da priča sa mnom.

„Važno je da na listi za koju glasam budu ljudi čije stavove podržavam“, dodala je i na tren zastala.

„Ranijih godina je to šta misle ljudi koje zaokružujem imalo smisla, u ovim vanrednim okolnostima mi je to manje bitno", kaže.

Glasaće, kako kaže, za najjaču opozicionu opciju, što u ovom trenutku deluje da će biti studentska.

Brojke variraju, ali istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz septembra, na 2020 ispitanika, kaže da studentska lista - iako nepostojeća - ima podršku 44 odsto ljudi, u odnosu na 32 odsto predstavnika vlasti.

Pritom, dve trećine anketiranih izbore vidi kao način za izlazak iz najveće krize otkako su SNS i predsednik Aleksandar Vučić 2012. došli na vlast.

Među njima je gotovo svaki treći birač vlasti.

„Samo je važno da se desi nekakva promena, pa ćemo verovatno posle na sledećim izborima gledati te detalje (ko je za šta)“, kaže Gledić.

Nedaleko od nje u ćaskanju prekidam stariji par koji nije želeo da se predstavi jer „imena nisu bitna“, što se iz studentskog tabora često može čuti.

„Nju potpišite kao najlepšu studentkinju Građevinskog fakulteta“, rekao je muškarac uz osmeh.

Žena se nasmejala.

„Studentkinja sa zlatnim indeksom od ove godine“, dodala je, aludirajući na nagradu koju bivši studenti dobiju za pet decenija od upisa.

Ona kaže da je „lista ne zanima“, glasaće sigurno za studente.

„Da li će jedan čovek biti ovako ili onako, nije bitno“, kaže.

„Kod mene nije tako“, uzvraća on.

Pre svega će, kaže, kao i uvek, gledati program liste za koju bude glasao.

Isto mi je nekoliko dana kasnije rekao i 79-godišnji, opoziciji naklonjeni, Drago Jurić iz Zemuna.

„Na toj studentskoj listi su sve neki nepoznati ljudi, ne znaš im ni program, ništa.

„Još nemaju moj siguran glas“, ističe.

• Kada se sve i zbog čega išlo na vanredne izbore u Srbiji
• Šta smo naučili posle lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću
• Kako je prosveta nosila proteste u Srbiji poslednjih godinu dana

O opoziciji

Izborne programe stranaka pominje i Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu - ali ne po dobrom.

Malo ima programskih razlika, pa birači u Srbiji mahom gledaju u njihove lidere kada odlučuju za koga će da glasaju, smatra, što je pokazalo i nekoliko istraživanja.

Kada je reč o izbornim listama, eventualno pogledaju ko je na prvim mestima, dodaje Gordi.

„Ako gledamo ankete, studentska lista ima dosta podrške, iako je niko nije video i ne zna se ko su njeni kandidati, što znači da su mnogi izrazili volju da glasaju za nešto što im je nepoznato“, kaže Gordi za BBC na srpskom.

„Ali to se ne može računati na taj način, sigurno će biti promena kada se vidi ko su kandidati“, dodaje.

Razna imena se pominju u javnosti.

Među njima su Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić - poznat po levičarskim stavovima - profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar - poznat po desničarskim stavovima - ali i Nemanja Vidić, bivši fudbaler Crvene zvezde i Mančester junajteda.

Da li je neko ime moglo da motiviše ili demotiviše birače da glasaju za studente?

U jednom delu bi mogli, smatra Gordi.

„Mislim da dosta ljudi koji se sada izjašnjavaju za studentsku listu ne bi glasali za nju ako tamo budu dominirali ljudi sa desnice“, kaže.

Pojedine opozicione stranke neće ići samostalno na izbore, kao što je to najavljeno iz Demokratske stranke, nego će mesto ustupiti studentskoj listi.

Studentske zahteve su podržali i Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, pokret Kreni-promeni i Stranka slobode i pravde, ali nije poznato na koji će način oni izaći na eventualne izbore.

Međutim, opoziciju retko ko pominje od ljudi sa kojima sam razgovarao.

Trenutno „nisam naklonjen nikome", kaže mi 41-godišnji Igor Simić iz Beograda, dugogodišnji - i razočarani, ističe - glasač Demokratske stranke Srbije (DSS).

Izborna lista mu je „jako važna“, da bi „video ko će biti na vlasti i parlamentu“.

„Kad je studenti budu objavili nemam ništa protiv, ako budu normalni ljudi, da dobiju moju naklonost", ističe.

Na lokalnim izborima u Negotinu na kojima studenti nisu imali zvaničnu listu, opozicija je osvojila 27 odsto glasova, naspram 69 odsto SNS-a, koji je i tamo zabeležio pad.

• Šta bi studenti dobili, a šta izgubili saradnjom sa opozicijom
• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači
• Ko je sve i zbog čega podnosio krivične prijave protiv predsednika Srbije Vučića

O vlastima

Iz dela gde su šatori Dijane Hrke, odlazim na drugu stranu republičke skupštine, ka Trgu Nikole Pašića, gde je ulaz u neformalno šatorsko naselje pristalica SNS-a.

Skoro je pet popodne i oko 45 minuta gledam kako se ljudi unutra smenjuju.

Pod nadzorom dvojice velikih momaka u crnom, koji imaju ulogu čuvara ili stražara, jedni dolaze, a drugi odlaze.

I niko ne želi da priča sa mnom.

Nekoliko dana kasnije, okolnim putevima, stižem do 63-godišnjeg Zorana Ćosića iz sela Lopatanj, u valjevskom kraju, dugogodišnjeg birača SNS-a.

„Gledamo liste sa dosta pažnje, ali i ko je lider - 90 odsto se opredeljujemo za njega", ističe Ćosić.

Svima koji „imaju išta u glavi" je jasno da je Srbija „više nije ono što je bila u svetu", da je jača i Srbe zato „uvažavaju i na Zapadu, a pre smo bili niko i ništa".

„Otkako imamo ovu stranku i predsednika, 99 odsto je krenulo na bolje", uveren je.

Predsednik je znači ključni faktor, pitam ga?

„Pa jeste, on je glavni razlog zašto biramo SNS - da nije bilo njegovih dela, ne bi bilo ni njega, ni SNS-a".

I Ćosić, poput predsednika, studente naziva „šljamom" i „ološima".

Izborne liste nemaju toliko uticaja kod birača stranaka na vlasti, ukazuje Gordi.

„Nema te osobe koja bi mogle da znatno oslabi ili ojača podršku Srpskoj naprednoj stranci“, kaže.

„Deluje i da je sam Vučić izgubio poverenje u SNS, pa je pokrenuo priču o Pokretu za narod i državu, ali do njega nije došlo, pa deluje da je od te ideje odustao - za sada“.

• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Ruska služba: 'Evropska unija sprema 'Majdan' u Srbiji'; Brisel: 'To nije tačno'
• Otkud i naprednjaci na ulicama Srbije

U poslednjih pet godina, u Srbiji se glasalo tri puta - 2020, 2022. i 2023. godine.

SNS je sva tri puta na čelu liste imao drugo ime, iako je ona svaki put bila nazvana po istom čoveku - Aleksandru Vučiću.

Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice, bio je prvi na listi 2020. godine, dok je 2022. to bila doktorka Danica Grujičić, kasnije ministarka zdravlja.

Grujičić danas podržava studentsku listu i poziva pojedine naprednjake u skupštini da formiraju zasebnu poslaničku grupu i omoguće da se kriza završi izborima.

Na izborima 2023. prvi na listi je bio Miloš Vučević, na papiru lider stranke.

„Karta na koju će igrati stranke vlasti, pošto će ići u koaliciji oko SNS, jeste da kreiraju dosta fantomskih stranaka i lista, pre svega studentskih“, smatra Gordi.

„Biće lista studenti koji žele da uče, studenti koji žele da idu na kafu ili nešto slično, samo kako bi ublažili podršku pravoj studentskoj listi“.

Na lokalnim izborima u Sečnju i Negotinu bilo je lista koje je opozicija optuživala da su „fantomske", što su oni negirali.

U redovima Socijalističke partije Srbije (SPS), dugogodišnjeg koalicionog partnera naprednjaka, situacija se na prethodnim izborima nije mnogo menjala.

Prvi na listi je svaki put bio njen lider, Ivica Dačić.

„Imaju i izborne liste uticaja, posebno ako se neko koga poštujem na njoj nađe, ali ne koliko program i lider“, kaže mi 61-godišnji Goran Dakić.

Sebe opisuje kao „levičara“, a SPS kao nastavak nekadašnjeg Saveza komunista iz doba Jugoslavije, tako da već decenijama - „tradicionalno“ - glasa za njih.

„Od smrti Slobodana Miloševića sam za Dačića, on je ozbiljan političar i ne bih baš bilo koga prihvatio kao lidera SPS-a.

„U ovom trenutku oni su uvek na vlasti, a i generalno su to bili, tako da se pogodilo da uvek glasam za vlast, ali bih glasao za njih i kad bi bili u opoziciji“.

• Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena
• Evropski parlament o Srbiji: 'Dijagnoza jednog sistema' i 'najoštrija rezolucija do sada'
• ’Učinimo ih poznatim’: Internet trend i(li) nepoverenje u policiju u Srbiji

O izborima

Posle malo razmišljanja i razgovora, pomalo se nazire i stav 37-godišnje Ane Dragić.

Kaže da ranije nije preterano obraćala pažnju ko je na listi koju podržava.

„Nije to nebitno, ali imam malo nade da će ujedinjujući potencijal studentske liste biti važniji, iako bih volela da sve bude očišćeno od ideja koje mi se ne sviđaju“, kaže.

Prema saznanjima BBC-ja na srpskom, studentska lista nastaje tako što svaki fakultet predloži određeni broj kandidata, u zavisnosti od njegove veličine.

Međutim, to nije kraj, pošto svaki fakultet ima pravo veta na imena sa liste.

„Sve zavisi od šire slike, ako je na listi jedno sporno ime u masi dobrih, možda bih i mogla da glasam", kaže Dragić.

„Mislim da ću svakako glasati za studentsku listu, samo iz podrške studentima, zato što je oni sastavljaju i zbog svega što su do sada uradili“.

Ako i ostali tako urade, onda će biti kao 2000, kada su mnogi glasali za Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), iako možda nisu voleli lidere te koalicije Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu, smatra Gordi.

Cilj im je bio da menjaju vlast, do čega je na kraju i došlo.

„To zahteva široku i stabilnu koaliciju, jasne zahteve i poverenje“, ističe Gordi.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Izlazak studenata na 'izbornu utakmicu' - zašto sada
• Studenti traže izbore - šta kaže vlast, a šta opozicija
• Zašto mlade u Srbiji sve više zanima politika
• 'Ćuti i trpi': Koliko su ljudi u Srbiji danas (ne)tolerantni
• Moj dnevnik protesta: Koliko se Srbija promenila za godinu dana
• Zašto još nema nijednog suđenja za pad nadstrešnice u Novom Sadu