Akušersko nasilje: Kakvi su nam propisi - prava žena se uskraćuju, sistem ne pruža podršku

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupštini Marina Mijatović rekla je za N1 da u Srbiji postoje dovoljno dobri propisi koji su primenjivi na akušersko nasilje, ali se oni, prema njenom mišljenju, zloupotrebljavaju u praksi.

"Dakle, ovde se radi o zloupotrebi propisa, odnosno oni se čitaju tako, da ne pruže pravnu zaštitu ženama koje su doživele akušersko nasilje. Pravilnici se tumače na način da se žene lažu o tome koja su im prava i tako im se ona uskraćuju. Ne trebaju nam trenutno novi zakoni, možda možemo postojeće malo da unapredimo, ali imamo ih dovoljno da možemo da pokrenemo postupke, da pružimo pravnu zaštitu ženama“, rekla je za N1 narodna poslanica.

Marina Mijatović smatra da najveći problem predstavlja upravo to što žene nisu upoznate sa svojim pravima.

„Kada vi ne znate koja su vam prava, naravno da nećete moći da iskoristite te mehanizme i propise. Posebno je loše, što žene dobijaju netačne informacije kada pitaju kome bi trebalo da se obrate. Zato imamo sistem koji kaže da sve super funkcioniše, da žene ne prijavljuju neke neregularnosti, mučenja, zlostavljanja, akušersko nasilje u okviru zdravstvenih ustanova. To treba da se promeni, a protiv takvog sistema možemo da se borimo kroz medije i zajedničku podršku“, iznosi svoje mišljenje za N1 narodna poslanica.

Napominje da zbog izostanka primene propisa izostaje i podrška ženama koje trpe akušersko nasilje.

„Nemaju podršku od sistema, osuđuju se i kada pokrenu neki postupak. Imate pred Lekarskom komorom, pred Sudom časti postupke gde se žena osuđuje zašto se nije bunila dok joj je trajao porađaj ili nije tražila drugo mišljenje. Postavlja se pitanje - kako može da se buni dok je u toku porađaj? To je klasična zloupotreba Zakona o pravima pacijenta“, zaključuje Mijatović. 

Šta je sve akušersko nasilje?

Psihološkinja beogradskog Instituta za mentalno zdravlje Jovana Baćigalupo pojašnjava za N1 da se akušerskim nasiljem može smatrati svaki vid fizičke, emocionalne, verbalne torture nad ženom, u kojoj oseća da nema kontrolu, odnosno da je u podređenoj poziciji.

„Kod nekih žena akušersko nasilje može da izazove ozbiljne posledice, kao što su posttraumatski poremećaj, depresija, ozbiljna anksioznost. Ta trauma može da oteža njen postpartalni (postporođajni, prim.aut) period, povezivanje sa detetom, znači zaista može da ima dalekosežne posladice na ženu“, napominje za N1.

Psihološkinja upozorava da dosta žena u Srbiji ne zna šta sve potpada pod akušersko nasilje.

„To je zato tako, što kod nas još uvek postoji neka uvrežena kultura kako je to sve normalno, da ne treba da se kuka i da je noramalno da porođaj bude bolan. Dodatno nema propratne kontrole, niko posle porođaja ne pita ženu kako je. Ne prepoznaju se njena osećanja, već se diskvalifikuju. To budi nesigurnost kod žene, što često dovodi do toga da odustane od druge trudnoće, jer je prošla kroz jedan opšti teror, koji niko ne prepoznaje u njenoj okolini“, priča za N1 Jovana Baćigalupo.

Ne postoji adekvatna institucionalna psihološka pomoć porodiljama

Psihološkinja je mišljenja da u Srbiji ne postoji adekvatna institucionalna psihološka pomoć u porodilištima.

„Lekari, akušeri, kako da kažem, nisu baždareni na taj psihološki momenat. Oni vode računa u tome da žena prođe porođaj bez nekih fizičkih posledica i da se beba rodi živa i zdrava, ali se tu njihov posao, na neki način, završava. Niko se dalje ne pita kako se žena oseća psihički. A da bi žena mogla da bude dobra majka, mora da se oseća i mentalno dobro. Mnogo je teško za žene da pored hormonskog disbalansa, neispavanosti i svega što je čeka nakon rođenja deteta, vuče i traumu koju je doživela tokom porođaja. Mi u Institutu za mentalno zdravlje imamo kabinet za perinatalnu psihijatriju, možda smo čak jedini u Srbiji, i nama se javljaju žene koje imaju problema tokom i nakon trudnoće, ali kod nas dolaze samo one žene koje nam se same jave“, ukazuje sagovornica portala N1.

Portal Boom 93 je u februaru prošle godine sproveo anketu „Da li ste doživeli akušersko nasilje?“. Šest od trinaest žena, koliko je popunilo anketu, navelo je da je doživelo je neki vid akušerskog nasilja.