EPS proizvodi manje struje, ali i kasni sa investicijama u OIE

S obzirom na dešavanja u Naftnoj industriji Srbije, nesigurnosti u snabdevanju gasom, a sada i u proizvodnji struje, može se reći da je Srbija pred još jednim energetskim udarom. Da li će udar biti jači nego 2022. godine kada je inflacija išla i do 15 odsto zavisiće isključivo od političkih poteza vlasti. Politika je i ta koja nas je dovela u situaciju da razmišljamo o tome da li će udar biti jači nego prošli put. I ovog puta čekamo da umilostivimo Rusiju, a novac iz budžeta odlazi u većim količinama, piše Nova ekonomija.

U poslednjem izveštaju o poslovanju EPS-a do septembra, navodi se da u ukupnoj strukturi proizvodnje u periodu do septembra 2025. učešće termoelektrana na ugalj je 70,8 odsto, hidroelektrana sa OIE 27,9 odsto, a Panonske TE-TO su ostvarile 1,3 odsto ukupne proizvodnje.

„Proizvodnja električne energije u Srbiji je u septembru 2025. godine bila viša za 4,5 odsto nego u istom mesecu 2024, a u oktobru niža za 14,6% nego u oktobru 2024. godine. Na ove promene je bitno uticala proizvodnja hidroelektrana koja je u ova dva meseca bila niža za oko 19%, odnosno 38% nego u istim mesecima 2024. U celoj 2025. godini će proizvodnja u hidroelektranama biti istorijski minimalna. Na godišnjem nivou prosečna proizvodnja hidroelektrana je oko trećine ukupne proizvodnje, tako da ona bitno utiče na ukupnu proizvodnju u Srbiji. Treba uzeti u obzir da, pored EPS a.d, električnu energiju u Srbiji proizvode i drugi proizvođači, čiji je udeo sada oko 10 odsto“, kažu iz Ministarstva energetike. U izveštaju o poslovanju stoji i da je od 3. marta 2025. započela revitalizacija drugog agregata u RHE Bajina Bašta.

Kako nam objašnjava ekonomista Saša Đogović, EPS bi trebalo da se strateški opredeli i pojača investicije u OIE, jer moraju da se ojačaju kapaciteti koji bi bili ekološki prihvatljivi. On smatra i da Srbija mora da se opredili za izgradnju nuklerane elektrane koja bi obezbedila dugoročnu stabilnost energetskog sektora.

„Hidropotencijali nisu isti i klimatske promene se već vide golim okom, a imajući u vidu da će termoelektrane morati da se gase, uz ostale potencijale iz vetra i sunca, nama je neophodno da uđemo u realizaciju ovog projekta. I bilo koja vlast da dođe, moraće da nastavi u tom smeru jer ćemo inače postati deficitarni sa električnom energjiom i zavisni od uvoza struje“, smatra Đogović.

Kako dodaje, mi još ni štetu iz 2022. godine nismo sanirali, a ovaj sektor se vodio partkoratski i nije se vodilo računa niti o razvoju, niti o diversifikaciji.

Više pročitajte na LINKU.