Društvo
Danas moguće potpuno gašenje Rafinerije u Pančevu: Kako bi to uticalo na privredu?
FOTO: YT/Screenshot
Ukoliko NIS ne dobije američku dozvolu za rad, eventualno gašenje Rafinerije u Pančevu i Petrohemije prvo bi pogodilo zaposlene, a potom čitavu privredu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da Rafinerija u Pančevu danas prestaje sa radom. Istakao je da će Srbija, ako ne stigne licenca od SAD, morati na različite načine da se snalazi za obezbeđivanje nafte i naftnih derivata u narednom periodu.
Takođe, ruskim partnerima je dao rok od 50 dana za izlazak iz vlasništva NIS-a, nakon čega će, kako je najavio, Srbija uvesti "svoju upravu" i ponuditi ruskom partneru "najvišu moguću cenu".
SAD se još se ne oglašavaju po pitanju dozvole za rad.
Ekonomista Saša Đogović upozorava da bi eventualno gašenje Rafinerije u Pančevu i HIP Petrohemije imalo snažne negativne posledice po celokupnu privredu Srbije. Pre svega, kaže on, udar bi osetili zaposleni ne samo u tim kompanijama, već i u pančevačkoj toplani, a zatim i potrošači i privreda kroz više cene goriva.
"To bi svakako imalo negativan uticaj i na ukupnu privrednu dinamiku i privredni rast", ističe Đogović za Danas.
Dodaje da bi Srbija u tom slučaju morala da troši više deviznih sredstava na uvoz naftnih derivata, što bi dodatno povećalo spoljno-trgovinski deficit.
Ukoliko bi takva situacija potrajala, upozorava, bila bi ugrožena i makroekonomska stabilnost.
Đogović objašnjava da bi kratkotrajno zaustavljanje, od oko mesec dana, moglo da se nadoknadi u kasnijem periodu, ali sve što traje duže od toga znači rezanje određenih investicija kako bi se sprečilo širenje fiskalnog deficita iznad planiranih tri odsto BDP-a.
Prema njegovim rečima, sadašnja situacija posledica je neadekvatne reakcije vlasti od početka godine, kada su najavljene sankcije, a zatim odlagane u nadi da će se rat u Ukrajini brzo završiti i da sankcije neće biti potrebne.
"Zbog toga se nisu preduzimale nikakve mere i aktivnosti kako bi se ova situacija izbegla. To govori o pogrešnoj proceni onih koji su danas na vlasti", kaže Đogović.
On smatra da je Srbija imala dovoljno vremena i resursa da reaguje proaktivno, umesto pasivno čekajući razvoj situacije. Kao primer navodi mogućnost prinudnog otkupa akcija NIS-a kako bi se izbegle posledice sankcija i omogućilo normalno poslovanje.
"Zašto vlast to ne radi - to je pitanje na koje samo oni mogu da odgovore. Očigledno je da imaju drugačiju 'dioptriju' u posmatranju ovog problema", ističe Đogović.
Ekonomista Milan Kovačević upozorava da će trenutna situacija sa NIS-om imati velike posledice po privredu Srbije. Kako kaže, zemlja će se prvo suočiti sa problemima u snabdevanju i uvozom naftnih derivata, što će, zatim, povećati troškove i dovesti do smanjenja obima poslovanja u pojedinim delatnostima.
Sve to, dodaje, uticaće i na ostale cene u zemlji.
"To će usloviti dalji rast cena i dodatno otežati napore države u akciji njihovog snižavanja", kaže Kovačević.
On podseća da je NIS imao veliki značaj i za državni budžet, zbog čega će pad prihoda biti neminovan.
"Smanjiće se prihodi u budžetu, jer je NIS bio značajan za punjenje budžeta", kaže ekonomista.
Kovačević ocenjuje da je rešenje potrebno "vrlo brzo", jer je prethodna godina, tokom koje se, kako kaže, znalo da će do ovoga doći, propuštena bez preduzimanja mera.
Upozorava i na rast gubitaka u NIS-u, kao i na rizik da banke, zbog sankcija, više neće smeti da posluju sa kompanijom zbog sankcija, što bi moglo da prekine njenu likvidnost.
"Mislim da je pravo rešenje, pošto će njegovi računi biti blokirani i biće nelikvidan, da se odmah krene u stečaj NIS-a. Sud bi odredio stečajnog upravnika koji bi zamenio sadašnju rusku upravu i na taj način bismo uklonili uzrok problema", objašnjava on.
Nakon toga, kaže, stečajni upravnik bi trebalo da ponudi preduzeće na prodaju.
"Tu bi trebalo da se potrudimo kako ćemo mi participirati. Prolazak kroz stečaj je najbolje rešenje", zaključuje Kovačević.
Govoreći o zabrinutosti radnika Rafinerije i Petrohemije za svoja radna mesta, Kovačević kaže da je strah opravdan.
"Naravno da strahuju. Uvek se računa da će država pomoći, ali sigurno ne može da nadoknadi njihove gubitke. Rafinerija, Petrohemija i mnoga druga preduzeća moraće da smanjuju broj zaposlenih ako ovako ostane", kaže sagovornik beogradskog lista.
Zbog toga, ističe, država mora što pre da reaguje, za razliku od prethodne godine, kada se čekalo da se nešto dogodi.
"Sada moramo što pre da izađemo iz ove situacije", zaključuje Kovačević.
Komentari
Povezane vesti
