Kako se proslavljao 29. novembar Dan Republike?

Naravno, obavezne su bile parole o bratstvi i jedinstvu i Titovi mudri i značajni citati ali, danas, ljudi iz tog doba Dan Republike pamte po toploj i porodičnoj atmosferi (svinjokolj se podrazumeva) i vremenu u kome su se osećali sigurno i bezbedno. Činilo im se da je budućnost izvesna. I, svetla.

Završetak Drugog svetskog rata, iznedrio je najveći datum iz rata i revolucije, dvadeset deveti novembar, datum održavanja Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, jer su njegove odluke trasirale put daljem političkom razvoju Jugoslavje.

U duhu tog događaja i pobedom u ratu i revoluciji, njemu je pridavan najveći značaj, iako je bilo mnogo značajnih bitaka i pobeda koje su zasluživali posebnu pažnju. Odmah posle završetka ratnih operacija, već prvim Zakonom o državnim praznicima 29. novembar je istaknut kao dan Republike. Njegov značaj i obeležavanje postali su sinonim tekovine rata i revolucije i pridavan mu je poseban značaj.

– Najveća nagrada za razvoj društva i socijalizma bila je Nagrada AVNOJ-a, koja se delila najistaknutijim ličnostima iz svih oblasti društvene delatnosti (politika, privreda, nauka, umetnost, kultura, sport i dr.), ali po ključu, dobijali su ravnopravno – kvalitativno i kvantitativno predstavnici svih republika. Proslava i obeležavanje ovog praznika, po vertikali od vrha države do lokalnih zajednica, nije prepuštana slučaju. Od vrha države do poslednje opštine organizaciji obeležavanju ovog praznika pridavan je največi politički značaj, podseća istoričar Predrag Ilić, iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu.

Kao što je posebno isticano, da sa socijalističkom revolucijom počinje nova epoha u razvoju jugoslovenskog društva, svi prethodni značajni datumi i događaji iz ranije istorije bili su kao gumicom izbrisani. Slavili su se samo događaji i datumi iz Drugog svetskog rata, kao i značajne godišnjice. Izuzetak su bile ličnosti i događaji iz ranije prošlosti koje se nisu ni vremenski ni ideološki sudarale sa slavnom revolucijom (Prvi srpski ustanak 1954. godine Orašcu, ličnosti iz oblasti nauke i kulture i td.).

Svečarski trenutak odmora dok traje obnova

– U zavisnosti od vremena održavanja proslave Dana republike i trenutne političke situacije programi su koncipirani od vrha parijskog sistema, po vertikali na niže. Sasvim drugu formu su imale proslave prvih godina po oslobođenju, kada se država borila sa raznim ekonomskim i političkim krizama (Informbiro, Tršćanska kriza, ekonomski problemi u okviru petogodišnjih planova i dr.). Tada se govorilo o političkim problemima, isticani radni rezultati izraženi u količini kubika iskopane zemlje, tonama proizvedenog čelika i drugog materijala, dobrovoljnim radnim satima omladine i udarnika u okviru SSRN-a, Omladinskih organizacija, AFŽ-a, seljačkih radnih zadruga i drugih vidova dobrovoljnog rada, navodi ovaj naš sagovornik.

Programi su bili prožeti jakim nabojem govora i citata najviših partijskih funkcionera, recitali, dramski, književni i poetski tekstovi slavili revoluciju koja i dalje teče, da nema odmora dok traje obnova. Otvaranje novih industrijskih kapaciteta uglavnom je planirano i tempirano za ovaj datum. Jednstavno – slavilo se neko novo vreme. Školska omladina je pripremala razne priredbe u kojima se veličao vođa i socijalistička revolucija, navodno spontano izigravajući sreću i svesnost novog društva, a u stvari je sve bilo dirigovano iz partijskih komiteta gradova i varoši.

– Ako se pogledaju lokalni listovi, poput kragujevačke „Svetlosti”, za period od oslobođenja pa do početka devedestih godina prošlog veka, vidi se jedna konstanta – odbrana socijalističkog sistema, morala i svih vrednosti koje je on stvorio, propagirao i podržavao. Centralno mesto je zauzimao vođa, dok je bio živ, a posle njegove smrti, pored žala za njim, neprestano su izvlačene iz različitog konteksta njegove „mudre misli”, u skladu sa situacijom koja je bila aktuelna i trenutka u kome su slate poruke nekome ili nečemu, kaže Ilić.

S obzirom da je Dan republike bio krajem godine, taj dan je bio i prilika da se u načelu sumiraju rezultati rada u toku kalendarske godine, da se istaknu ljudi koji su svojim zalaganjem, radom i drugim uspesima na neki način obeležili tu godinu, u svojim sredinama, da se podele razna republička i lokalna odlikovanja i druga priznanja.

– Koincidencija je da su skoro svi bili članovi KPJ – SKJ ili omladine, u zavisnosti od uzrasta, ne zaboravlja on.

Više pročitajte na LINKU.