Lažna krv i simulacija raketnog napada: Kako se Tajvan priprema za kineski napad

Bio je to još jedan petak ujutro na tajvanskom ostrvu Kinmen, nekoliko kilometara od kineske obale, kad je sirena za vazdušnu opasnosti narušila mir i tišinu.

U kancelariji lokalne vlade, ljudi su pogasili svetla i zalegli ispod stolova.

Drugi su pobegli na podzemni parking.

U obližnjoj bolnici, osoblje je požurilo da ukaže pomoć ljudima koji su teturali sa krvavim povredama.

Ali krv je bila lažna, a povređeni su bili glumci volonteri.

Zajedno sa službenicima vlade, oni su učestvovali u obaveznim vojnim i vežbama civilne zaštite održanim prošlog meseca širom Tajvana.

Zašto?

Radi uvežbavanja odgovora na mogući napad Kine.

Kina se odavno zarekla da će ponovo „unifikovati“ samoupravni Tajvan i nije isključila upotrebu sile.

To je pretnja koju Tajvan shvata sve ozbiljnije.

Predsednik Vilijam Lai, koji je stupio na vlast prošle godine, stoji iza jedne od najsnažnijih inicijativa za pojačavanje odbrane godinama unazad.

Jedan od najvećih izazova, međutim, jeste kako ubediti vlastiti narod u ozbiljnost svega.

Iako je njegova inicijativa za odbranu stekla podršku, izazvala je i kontroverzu.

„Zaista su nam potrebne ove vežbe iz odbrane. Verujem da postoji izvesna pretnja od Kine“, kaže Ben, finansijski profesionalac koji radi u Tajpeju.

„Ali šanse za kinesku invaziju su male. Da zaista žele da nas napadnu, oni bi to do sada već učinili.“

Kao i Ben, većina ljudi na Tajvanu - 65 odsto njih, prema anketi koju je u maju objavio Institut za nacionalnu odbranu i strateška istraživanja (INDSR) povezan sa vojskom - veruje da je malo verovatno da će Kina napasti u narednih pet godina.

I to uprkos tome što su SAD upozorile da je pretnja po Tajvan „neposredna“ i da Peking priprema vojsku da bude sposobna za invaziju do 2027.

Vojne pripreme Tajvana

Lai i njegova vlada često ponavljaju jedan konkretan izraz da bi objasnili šta ih motiviše: „Pripremajući se za rat, mi ga izbegavamo.“

Oni ističu da ne žele sukob, već iskazuju pravo Tajvana na pojačavanje vlastite odbrane.

Pored toga što su pokrenuli krupnu reformu vojske, oni takođe žele da povećaju budžet za odbranu za 23 odsto sledeće godine i to na 31 milijardu dolara, što bi iznosilo više od 3 odsto njihovog BDP-a, nakon američkog pritiska da ulažu više u odbranu.

Lai se zarekao da će je povećati na pet odsto do 2030.

Posle produžetka njegovog programa obavezne regrutacije, Tajvan je sada pojačao plate i povlastice za vojsku, i uveo strožu obuku.

Cilj tih mera je da se reše večiti problemi nedostatka trupa i niskog morala - vojnici su se prethodno žalili na lošu obuku i stekli nadimak „jagoda-vojnici“ zbog njihove doživljene mekoće.

Godišnje ratne igre Han Kuang, tokom koji se vežba vojni odgovor na kineski napad, oživljene su da bi zamenile vežbe po scenarijima realističnijim simulacijama.

Ovogodišnje izdanje bilo je najduže i najveće do sada, uz učešće 22.000 rezervista, oko 50 odsto više nego prošle godine.

Pored bavljenja ratovanjem u sivoj zoni i kampanjama dezinformisanja, jedan od glavnih naglasaka bio je na pripremama na ratovanje u urbanim uslovima.

Vojnici su vežbali odbijanje neprijateljskih trupa u masovnom gradskom prevozu, na auto-putevima i u gradskim predgrađima.

U Tajpeju, vežbali su utovar raketa na jurišne helikoptere u parku kraj reke i transformisali školu u stanicu za popravku borbenih tenkova.

Ali vlada takođe priprema građane za invaziju, pojačavajući učestalost i razmere vežbi civilne zaštite.

Vežbe evakuacije, vazdušne opasnosti i spasavanja

Jedna od najvećih svih vremena, nazvana Vežba urbane otpornosti, održana je prošlog meseca.

U roku od nekoliko dana, svaka veća urbana sredina širom Tajvana smenjivala se u održavanju vežbi vazdušne opasnosti.

Stanovnici određenih četvrti morali su da ulaze unutra, dok su hoteli, prodavnice i restorani morali da prekidaju sa radom.

Putnici nisu mogli da se ukrcavaju u vozove i avione ili izlaze iz njih.

Svako uhvaćen da se ne pridržava naređenja rizikovao je dobijanje novčane kazne.

U centru Tajpeja, timovi za hitne situacije i volonteri vežbali su evakuaciju povređenih, gašenje požara i spuštanje niz zgrade koje su bile iscrtane tako da izgledaju kao da su pogođene projektilima.

Medicinski timovi su vršili trijaže u javnoj garaži, previjajući rane i povezujući vreće slanog rastvora na infuziju pod šatorima.

Neki Tajvanci to odobravaju.

„Mislim da je to dobra stvar. Zato što zaista verujem da se pretnja pojačala“, kaže kancelarijski radnik Stenli Vej.

„Pogledajte samo kako nas Kina uporno opkoljava“, kaže on, ukazujući na to kako Kina održava vežbe za opkoljavanje Tajvana ratnim brodovima.

„Verujem u miroljubivu koegzistenciju sa Kinom, ali istovremeno moramo da pojačamo našu odbranu“, kaže Rej Jang, koji radi u IT-ju.

„Pre rata u Ukrajini, nije me bilo briga za mogućnost kineskog napada. Ali nakon što se dogodila Ukrajina, počeo sam zaista da verujem da i ovo može da se desi.“

Neki su, međutim, protiv.

„Čak i ako dođe do napada, šta možemo da uradimo?“, tvrdi Liu, inženjer.

„Ionako nisam siguran da će izvršiti invaziju. Ta pretnja je oduvek postojala.“

'Zašto bi povredili nas običan narod?'

Na Kinmenu, skepticizam je još izraženiji.

Ovo sićušno ostrvce, zahvaćeno smrtonosnim sukobima između kineskih i tajvanskih snaga krajem 1940-ih i 1950-ih, smatra se prvom linijom fronta u mogućem napadu.

Ali uz unapređenje odnosa s obe strane moreuza i ekonomskih veza, mnogi na Kinmenu doživljavaju njihovu blizinu Kini kao prednost, a ne kao prokletstvo.

Veći deo privrede Kinmena sada je usmeren na pružanje usluga kineskim turistima koji prelaze trajektom preko uzanog plovnog puta iz Sjamena, najbližeg kineskog grada.

Jang Pedžling (77) vodi prodavnici na Kinmenu prodajući tradicionalne grickalice.

Kao mlada devojka, bila je prisutna kada su kineske snage iz Sjamena granatirale njeno ostrvo tokom Druge krize u Tajvanskom moreuzu iz 1958. godine.

„Nalazili smo se na planini i brali divlje povrće, a potom videli kako topovi pucaju i pogađaju Kinmen“, priseća se ona.

„Ljudi su vikali: 'Sjamen je objavio rat.' Sve se zacrvenelo.“

Jang i njena porodica preživeli su nakon što su se sakrili u planinskim pećinama.

Drugi iz njenog sela su poginuli.

Decenijama kasnije, ona dočekuje izletnike iz Sjamena u vlastitoj radnji.

„Kina nas sada neće napasti“, tvrdi ona.

„Svi smo mi Kinezi, svi smo jedna velika porodica. Zašto bi povredili nas običan narod?“

Na drugom kraju ulice u prodavnici suvenira, prodavačica Čen se slaže s tim.

„Ako budu digli naše zgrade u vazduh i ubili nas, u čemu je onda smisao osvajanja jedne takve zemlje? Dobili bi Tajvan koji nema ništa a to im ne donosi nikakvu korist.“

Ovaj stav – da bi invazija na Tajvan bila preskupa i besmislena za Kinu – zastupaju mnogi Tajvanci.

Peking uporno ističe da želi „mirnu unifikaciju“, što neki vide kao signal da on želi Tajvan koji je ostao netaknut.

Ali Lai tvrdi da je Kina „strana neprijateljska sila“ koja planira da „anektira“ Tajvan i nastavlja sa „političkim i vojnim zastrašivanjem“.

Drugi faktor koji već dugo umiruje Tajvance je da su SAD obavezne po zakonu da očuvaju bezbednost Tajvana.

Iako ankete pokazuju da je ovaj osećaj umirenja oslabio tokom aktuelne administracije predsednika Donalda Trampa, neki i dalje veruju da će SAD pomoći Tajvanu u slučaju napada – a Kina neće želeti da bude uvučena u direktni vojni sukob sa Amerikom.

„To nije naivan i nevin stav da Kina ne predstavlja pretnju po Tajvan i da nikada ne bi napala Tajvan“, kaže Šen Ming Ših, analitičar odbrane pri INDSR-u.

„Jeste, Si Đinping ima strateške ratne namere prema Tajvanu. Ali aktuelna vojna sila Kine ne može da se meri sa američkom“, kaže on.

Takođe vlada uverenje da bi međunarodna zajednica pritekla Tajvanu u pomoć imajući u vidu njegovu istaknutu važnost u svetskoj industriji poluprovodnika, dodaje on.

Ali posle suočavanja sa višedecenijskim pretnjama, sada vlada i „osećanje da je Peking dečak koji je uporno vikao da dolazi vuk“, kaže Ven Ti Sung, politički naučnik pri Tajvanskom centru Australijskog nacionalnog univerziteta.

„Psihološki gledano, ne možete svaku pretnju shvatati ozbiljno a da usput ne poludite. I zato se ljudi isključuju da bi stavili prioritet na njihovo mentalno zdravlje.“

Rasprava oko toga da li će Kina napasti

Da li će Kina napasti odavno predstavlja egzistencijalnu raspravu na Tajvanu.

Ali važnost ovog pitanja povećala se sa skorašnjom eskalacijom napetosti, naročito posle izbora Vilijama Laija prošle godine.

Lai, koji insistira na tome da Tajvan nikad nije bio deo Kine, i njegova Demokratska napredna partija (DPP), u Kini se osuđuju od vlade kao „separatisti“.

Peking je optužio Laijevu vladu da ga namerno antagonizuju, naročito sa tekućom odbrambenom inicijativom.

Prošlog meseca je kinesko Ministarstvo odbrane nazvalo vežbe Han Kuang „ništa drugo do blefom i samoobmanjujućim trikom koji izvodi DPP-ova vlast da bi pridobila tajvanske zemljake za ratne kočije 'tajvanske nezavisnosti'.“

Bilo kakvo formalno proglašenje nezavisnosti Tajvana moglo bi da pokrene vojnu akciju Kine, kojoj stoji u zakonu da će pribeći „nemiroljubivim merama“ kako bi sprečila „secesiju“ Tajvana.

Lai uporno tvrdi da je Tajvan već suverena zemlja i da stoga nema potrebe da formalno proglašava nezavisnost.

Pored toga što je pooštrila retoriku, Kina takođe šalje sve više ratnih aviona i brodova u tajvanski vazdušni prostor i teritorijalne vode.

Kina nikad nije potvrdila tvrdnju Amerike da priprema vlastitu vojsku da bude sposobna za invaziju na Tajvan do 2027. godine.

Ali ona očigledno pojačava vojsku, mornaricu i naoružanje, kojima će se razmetati na izuzetno slavljenoj paradi narednog meseca.

Eksperti su podeljeni oko toga da li Kina zaista planira da izvrši invaziju u skorije vreme.

Ali mnogi se slažu da napetosti, u kombinaciji sa vojnim potezima Kine, povećavaju mogućnost konfrontacije.

Iskrcavanja na plaže, raketni napadi i sabotaže kablova

Postoji mnoštvo načina na koje Kina može da napadne.

Pored iskrcavanja na tajvanske plaže ili lansiranje raketnih napada, može i da organizuje vazdušne i morske blokade ili da preseče podvodne komunikacione kablove.

Mnogi od ovih scenarija ilustrovani su u tajvanskoj TV seriji koju je finansirala vlada a koja opisuje fiktivnu kinesku invaziju.

Ali neki, posebno tajvanska vlada, veruju da je suptilnija invazija možda već otpočela: u njoj Kina pokušava da pridobija srca i duše običnih Tajvanaca u nadi da će oni jednog dana odabrati unifikaciju.

Zvanično Kina ohrabruje trgovinske i ekonomske odnose sa Tajvanom, baš kao i kulturološke veze.

Nezvanično, međutim, prema analitičarima i tajvanskim zvaničnicima, Peking takođe ulaže u kampanje dezinformacija i operacije vršenja uticaja.

Jedna studija Instituta V-Dem švedskog Univerziteta u Geteborgu pokazala je da je mnogo godina Tajvan bio najnapadanije mesto na svetu što se tiče kampanja dezinformacija koje je pokrenula neka strana vlada.

U martu je Lai upozorio na sve jači uticaj Kine na tajvansku privredu, kulturu, medije pa čak i vladu, i najavio nekoliko mera za pojačavanje bezbednosti.

Veliki broj tajvanskih vojnika i vojnih zvaničnika završili su u zatvoru zbog navodnog špijuniranja u ime Kine.

Članovi DPP-a - među njima i Laijev bivši savetnik - takođe su optuženi za špijunažu.

U međuvremenu, tajvanske slavne ličnosti koje su prijateljski nastrojene prema Kini, influenseri na društvenim mrežama i kineski supružnici tajvanskih državljana našli su se na meti pozornosti, a neki od njih su deportovani ili bili primorani da odu.

Lai takođe podržava izuzetno kontroverzni narodni pokret čiji je cilj izbacivanje opozicionih političara koji se doživljavaju kao suviše bliski sa Kinom.

'Lai je lud što tako razgovara sa Kinom'

Ima nekih znakova podrške javnosti odbrambenoj inicijativi.

Anketa INDSR-a pokazala je da više od polovine Tajvanaca podržava povećanje trošenja na odbranu, a još više njih podržava kupovinu oružja od Amerike.

Ali postoji i izvesna nelagoda.

Jedan stav je da odbrambena inicijativa i Laijeva retorika provociraju Kinu, što bi moglo da dovede do rata.

„Verujem da je Kina veoma prosta“, kaže Čen, prodavačica sa Kinmena.

„Dok god im ne govorite da želite nezavisnost, neće vam ništa uraditi.

„Ali Vilijam Lai je lud što tako razgovara sa Kinom. To će samo rasplamsati njihov bes. Nikad ne možete da znate, jednog dana bi Si Đinping mogao jako da se naljuti i napadne nas.“

Ankete dosledno pokazuju da većina tajvanskog naroda želi da se zadrži „status kvo“, što znači da ne žele ni unifikaciju sa Kinom, ali ni formalno proglašenje nezavisnosti.

Politička opozicija, kojom dominira partija Kuomintang (KMT), optužuje vladu DPP-a da koristi mogućnost kineske invazije za huškanje na rat kako bi stekla političku podršku.

Aleksander Huang, direktor međunarodnih odnosa KMT-a, okarakterisao je vladu DPP-a kao „nekoga ko „nepotrebno verbalno zastrašuje Kineze i narušava stabilnost u Tajvanskom moreuzu.“

Ipak, drugi tvrde da Tajvanci prosto moraju da zauzmu čvrst stav prema Kini.

„Građani moraju da prihvate činjenicu da je Kina zaista pretnja po Tajvan i da može da upotrebi silu, a da se trenutno priprema da to i učini“, kaže doktor Šen.

„I zato zvaničnici nacionalne bezbednosti i vojske moraju prvo da se pripreme za to.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kina pokrenula nove vojne vežbe oko Tajvana: „Odgovor na separatističke ambicije"
• Kina 'kažnjava' Tajvan održavanjem vojnih vežbi oko ostrva
• Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
• Kineska vojska - sila svetske klase
• Kina simulira gađanje ’ključnih ciljeva’ na Tajvanu
• Amerika u tišini naoružava Tajvan do zuba