Da li bi svet trebalo da smanji potrošnju pirinča

Pirinač je mnogo više od hrane. Za više od polovine svetskog stanovništva je osnovna namirnica, a takođe predstavlja simbol kulture, tradicije i ekonomskog opstanka.

„Pirinč je apsolutno srž svakog filipinskog jela.

„Više je od osnovne namirnice, to je kamen temeljac kulture”, kaže Adrijen Bjanka Viljanueva iz Manile, glavnog grada Filipina, koja prati BBC svetski servis.

„Većina Filipinaca jede pirinač tri puta dnevno - za doručak, ručak i večeru, a čak i kao desert”, dodaje ona.

„Moj omiljeni je verovatno lepljivi pirinač, jer se nalazi u svakom filipinskom desertu”, kaže.

Međutim, kako pritisak klimatskih promena postaje sve izraženiji, nameće se ključno pitanje: da li bi svet trebalo da smanji potrošnju pirinča?

Osnovna namirnica u mnogim delovima sveta

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), na svetu postoji više od 50.000 jestivih biljnih vrsta, ali svega 15 kultura obezbeđuje 90 odsto unosa energije iz hrane u svetu.

Najvažniji među njima su pirinač, pšenica i kukuruz.

„Pirinač je glavna namirnica za između 50 i 56 odsto stanovnika u svetu”, kaže dr Ivan Pinto, generalni direktor Međunarodnog instituta za pirinač (IRRI).

To znači da skoro četiri milijarde ljudi svakodnevno jede pirinač kao glavnu namirnicu.

Pirinč se u velikoj meri uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Aziji, ali potražnja za ovom namirnicom sve više raste i u Africi, dok se određene sorte uzgajaju i u Evropi i Latinskoj Americi.

Međutim, dominacija pirinča u ishrani ljudi širom sveta ima svoju cenu.

Usev koji zahteva mnogo vode

„Pirinač je biljka koja zahteva izuzetno mnogo vode”, objašnjava Žan-Filip Labord, generalni direktor kompanije za proizvodnju pirinča Tilde u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) koja je u vlasništvu španske multinacionalne grupacije Ebro Foods.

„Za proizvodnju kilograma pirinča potrebno je između 3.000 i 5.000 litara vode, što je mnogo”.

Većina pirinča se dobija sa potopljenih polja, posebno u južnoj i jugoistočnoj Aziji.

Takav način uzgoja podržava rast biljke, ali stvara sredinu sa niskim sadržajem kiseonika, takozvane anaerobne uslove.

„Na potopljenim poljima se razmnožavaju mikroorganizami koji proizvode velike količine metana”, kaže dr Pinto.

Metan je gas koji ima snažanb efekat staklene bašte i odgovoran je za oko 30 odsto globalnog zagrevanja, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.

Međunarodni institut za pirinač procenjuje da proizvodnja pirinča čini 10 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi širom sveta.

• Zbog čega je brašno od semenki mahunarki zdravije za ljude
• Super hrana budućnosti: Pet jela koja su dobra za vas i za planetu
• Kako je prerađena hrana postala toliko nezdrava

Zeleniji načini uzgoja

Kompanija Tilda ispituje metodu za uštedu vode poznatu kao naizmenično navodnjavanje i sušenje, koja podrazumeva postavljanje cevi 15 centimetara u zemlju.

Umesto stalnog potapanja polja, poljoprivrednici ih navodnjavaju samo kada u cevi više nema vode.

„Uobičajeno je da se tokom perioda uzgoja polje potapa u oko 25 ciklusa”, kaže Labord.

„Primenom metode naizmeničnog navodnjavanja i sušenje, broj ciklusa može da se smanji na 20, a samim tim se značajno smanjuje i emisija metana”.

Tokom 2024. godine, kompanija Tilda je proširila program ispitivanja nove metode sa 50 na 1.268 poljoprivrednika, i rezultati su bili sjajni.

„Uspeli smo da smanjimo potrošnju vode za 27 odsto, potrošnju električne energije za 28 odsto, a upotrebu đubriva za 25 odsto”, kaže Labord.

Ističe da su i prinosi porasli za sedam odsto.

„Dakle, nije reč samo o povećanju prihoda uz veće troškove, već o povećanju prihoda uz manje troškove”, kaže Labord.

Ističe i da su emisije metana takođe smanjene za 45 odsto i veruje da bi mogle da se smanje čak i do 70 odsto ako se broj ciklusa potapanja polja dodatno smanji.

Pritisci klimatskih promena

Iako pirinač pomaže da se prehrane milijarde ljudi, naročito zahvaljujući visokoprinosnim sortama kao što je IR8 iz perioda Zelene revolucije, klimatske promene sada ugrožavaju proizvodnju ove kulture.

Regioni u kojima se uzgaja pirinač sve češće pogađaju ekstremne vrućine, suše, obilne padavine, i poplave.

U Indiji su temperature tokom sezone rasta pirinča 2024. godine dostigle čak 53 stepena Celzijusa.

U Bangladešu, sve češće i obilnije poplave nanose veliku štetu usevima.

Međunarodni institut za pirinač rešenje traži u njegovoj ogromnoj banci gena, u kojoj ima 132.000 različitih sorti pirinča.

Jedno od ključnih otkrića je gen koji omogućava biljkama pirinča da prežive pod vodom do 21 dan.

„Ove sorte mogu da opstanu u poplavnim uslovima dovoljno dugo da se voda povuče, bez uticaja na prinos”, kaže Pinto, i dodaje da su sve popularnije u područjima Bangladeša koja su podložna poplavama.

Neke vlade su pokušale da podstaknu stanovništvo da smanji potrošnju pirinča.

U Bangladešu je pre 15 godina pokrenuta kampanja koja promovisla krompir kao zamena za pirinač, u vreme skoka cene pirinča.

„Volimo krompir, ali nam je bilo nezamislivo da nam se ceo obrok zasniva samo na krompiru, umesto pirinča”, priseća Šarif Šabir stanovnik Dake, prestonice Bangladeša.

Sličnu inicijativu pokrenula je Kina 2015. godine, kada je promovisala krompir kao hranljivu supernamirnicu.

Kina je još 1990-ih godina postala vodeći proizvođač krompira, i u mnogim delovima zemlje krompir je bio osnovna namirnica.

Međutim, kampanja nije uspela.

„Na jugozapadu i severozapadu Kine krompir se povremeno jede kao osnovna namirnica”, kaže Jakob Klajn, antropolog na Fakultetu orijentalnih i afričkih studija u Londonu.

Međutim, dodaje da se u mnogim delovima zemlje krompir povezuje sa siromaštvom.

„Ljudi na jugozapadu Kine mi kažu da su odrasli na krompiru, što je zapravo način da kažu: 'Odrastao sam u siromaštvu'.

„Krompir i dalje nosi određenu stigmu”, kaže on.

Alternativne osnovne namirnice

Neke vlade su pokušale da podstaknu stanovništvo da se odrekne pirinča.

U Bangladešu je pre 15 godina jedna kampanja pokušala da promoviše krompir kao alternativu, jer su cene pirinča skočile.

„Volimo krompir, ali je bilo nezamislivo da jedemo obrok u potpunosti na bazi krompira umesto pirinča", seća se Dake Šarif Šabir.

Kina je pokrenula sličnu inicijativu 2015. godine, promovišući krompir kao hranljivu superhranu.

Zemlja je postala vodeći proizvođač krompira 1990-ih i u mnogim delovima zemlje ljudi su jeli krompir kao osnovnu hranu. Ipak, kampanja je propala.

„Na jugozapadu i severozapadu Kine, krompir se povremeno jede kao osnovna namirnica", kaže Jakob Klajn, antropolog na Univerzitetu SOAS u Londonu.

Ali, kaže on, u mnogim oblastima krompir se povezuje sa siromaštvom.

„Ljudi na jugozapadu Kine kažu mi da su odrasli jedući krompir.

„To je način da se kaže 'Odrastao sam u siromaštvu'. Postoji stigma povezana sa jedenjem krompira", kaže on.

Težak izbor

Priinač je u mnogim delovima sveta duboko ukorenjen u svakodnevnom životu ljudi.

Ukusan je i lako se priprema, skladišti i prevozi.

Procenjuje se da se u svetu godišnje potroši 520 miliona tona pirinča.

Filipinka Adrijen Bjanka Viljanueva priznaje da bi mogla da jede manje pirinča, ali da bi bilo gotovo nemoguće da ga se potpuno odrekne.

„Čak i ako ne želim da jedem pirinač, kada odem na žurku ili kod nekog u posetu, uvek će mi ponuditi pirinač.

„Mislim da mogu da jedem manje pirinča, ali nikako da ga potpuno izbacim iz ishrane, jer je on sastavni deo našeg života”, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ne šalite se sa pirinčem u Japanu jer možete da ostanete bez posla
• Šta treba, a šta ne treba da radite kad podgrevate hranu
• Jedite koru: Zašto je moguće da bacate najbolji deo vašeg voća