EFJ: Onlajn napadi na novinare u Evropi eskaliraju, Balkan među najpogođenijima

Istraživanje je obuhvatilo sve zemlje u kojima EFJ deluje, a zasniva se na anketi među sindikatima, intervjuima i radionicama održanim početkom godine.

Prema nalazima, više od 60 odsto novinarskih organizacija beleži porast digitalnih napada, dok se 40 odsto susreće sa njihovom normalizacijom, kao da su deo uobičajenog profesionalnog rizika, dok su žene i manjinske grupe najčešće mete.

Izveštaj naglašava da slučajevi iz Srbije, višegodišnje kampanje protiv novinara Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš, "odražavaju mnogo širu pojavu koordinisanih napada" koji se često preliju iz digitalnog prostora u fizički život.

Kako se navodi, u Srbiji je 41 odsto napadnutih novinara iskusilo neku vrstu onlajn imitacije ili lažnog predstavljanja, uključujući "deepfake" (dipfejk) sadržaje.

Predsednica EFJ-a Maja Sever upozorila je da ovaj problem više nije moguće posmatrati kao usamljen ili sporadičan.

"Na meti svake onlajn pretnje stoji stvarna osoba čiji su život, bezbednost i dostojanstvo ugroženi. Ne dešava se to u nekom paralelnom svetu. Kada ugasiš laptop, posledice ne nestaju. Naša je dužnost da stanemo uz novinare koji trpe ove napade svakog dana", poručila je Sever.

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), novinar agencije Beta i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić rekao je da se napadi retko zaustavljaju samo na internetu.

"Od jednog lažnog video-snimka počela je lavina pretnji meni i mojoj porodici. Nikada nisam verovao da će vernost profesionalnim principima, istini i pravdi, dovesti do toga da se plašim za sopstveni život u sopstvenoj zemlji. Bez obzira na sve, ćutanje nije izbor", rekao je Gruhonjić.

Predsednica NDNV-a Ana Lalić Hegediš, novinarka koja je godinama pod udarom mizogine kampanje, kazala je da se napadi odvijaju bez prestanka.

"To je moj prosečan dan već godinama: poruke, uvrede, seksualizovane pretnje. U jednom trenutku postane jasno da cilj više nije da vas ućutkaju, nego da vas unište", rekla je ona.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović ocenila je da institucije u Srbiji ne pružaju adekvatnu zaštitu.

"Policija i tužilaštvo često minimizuju onlajn pretnje, iako znamo koliko brzo digitalni napadi prelaze u fizičke. I dalje verujemo da svaki slučaj mora biti prijavljen bez izuzetka, ali bez sistemske reakcije, država podstiče nekažnjivost", kazala je Tamara Filipović Stevanović.

Izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova (AJK) Getoarbe Mulići naglasila je rodnu dimenziju ovih napada.

"Žene novinarke u regionu dobijaju pretnje silovanjem, seksualizovane deepfake snimke i napade na porodice. To nije samo napad na pojedinku, to je pokušaj da se žene izbace iz javne sfere", rekla je Getoarbe Mulići.

EFJ je naveo da u 95 odsto prijavljenih slučajeva napadi imaju političku ili ideološku pozadinu, a često se amplifikuju preko bot mreža i polarizovanih grupa.

Primere ovakvog targetiranja izveštaj beleži u Slovačkoj, Hrvatskoj, Španiji, ali i u zapadnoevropskim zemljama.

EFJ je od vlada zahtevao da obuče policiju i tužilaštvo da prepoznaju digitalno nasilje, redakcijama medija je preporučio da uvedu interne bezbednosne protokole, a od platformi društvenih mreža da uspostave hitne kanale za novinare i transparentne analize rizika.