Istorijski poduhvat: Kako su izgledali ljudi čije su lobanje uzidane u Ćele-kulu

Istorija je dobila lice, a ljudi mogućnost da se zagledaju u nju.

Prvi put posle više od dva veka, srpski učesnici bitke na Čegru protiv Turaka sada nas gledaju pravo u oči.

Njihova lica, iznikla iz kostiju sa Ćele-kule u Nišu, gradu na jugu Srbije, vraćena su u život digitalnom magijom savremenih forenzičara.

Tokom analize sačuvanih lobanja, Društvo za akademski razvoj otkrio je da su u boj išli muškarci starosti od 11 do više od 50 godina.

To ukazuje da je u boju sa Turcima učestovalo celokupno stanovništvo tog područja, rekla je Nataša Šarkić, koja je predvodila tim stručnjaka Društva za akademski razvoj u ovom projektu.

Među ostacima je pronađena i vilica malog deteta.

Rekonstrukcija je obuhvatila virtuelno dodavanje mekih tkiva, a crte lice, kosa i brkovi birani su na osnovu postojećih portreta i mode 19. veka na prostoru centralne i južne Srbije, s obzirom da DNK analiza nije bila moguća.

Iako su predstavljena samo četiri lica, do sada je apsolutno rekonstruisano oko 20, rekli su stručnjaci koji su učestvovali u projektu.

Analiza lobanja bila je ograničena jer nisu sve dobro očuvane, pa i pouzdanost metode nije potpuna, rekla je Šarkić.

„Za 45 od 58 lobanja je bilo moguće utvrditi pol.

„Nije bila moguća ni DNK analiza, pa nije utvrđena boja očiju i kose", rekla je Šarkić na predstavljanju projekta.

Ipak, dodala je, za 78 odsto lobanja utvrđeno je da su bili muškog pola.

„Zanimljivi rezultati dobijeni su i kada je reč o načinu na koji su glave odvajane.

„Samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili oštećenja", rekla je Šarkić.

• Ko je bila sultanija Hurem, „najmoćnija” žena u istoriji Osmanskog carstva
• Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

„Do jedne tačke imamo precizne informacije i možemo da znamo kako je izgledalo lice na osnovu strukture.

„Ono što ne možemo da znamo je da li je neko bio proćelav ili imao kosu. Ne možemo da znamo kako su izgledale uši, boja kose, očiju, ten", rekla je Šarkić.

To bi moglo da se zna da je koriščena DNK analiza, dodala je.

„Ono što smo mogli da vidimo jeste da su muškarci nosili kraću kosu i nisu imali brade, već samo brkove", rekla je Nataša Šarkić.

Šta je Ćele-kula?

Nadomak Niša, kod sela Kamenica, 31. maja 1809. godine, vođena je jedna od presudnih bitaka protiv Turaka tokom Prvog srpskog ustanka.

Pošto ustanici nisu mogli da pobede brojčano jače turske snage, srpski vojvoda Stevan Sinđelić pucao je iz pištolja u podzemni magacin baruta.

Nastradali su svi srpski vojnici i mnogo Turaka, prema istorijskim podacima.

Da bi zastrašili Srbe i osvetili im se, Turci su napravili kulu od glava izginulih vojnika, navodi se na sajtu Narodnog muzeja Niš.

Ćele-kula je četvorougaona građevina visoka četiri metara.

Glave su okrenute napolje i bile su uzidane peskom i krečom.

Prvobitno su bile sazidane 952 lobanje u 14 redova sa svake strane, a danas je sačuvano 58.

Ostaci kule se i danas nalaze u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Julijin svet - kako su žene sa Balkana živele u antičko doba
• Pavle Riđički, „svetski putnik" koji je doneo mumiju u Srbiju
• Monah iz Srbije i svetsko dešifrovanje indskog pisma