Egzotični pacifički arhipelag Palau u sendviču interesa velikih sila

Vazduh iznad besprekorno čiste vode Palaua miriše na so i hlebno drvo, a tokom tihih jutara u Kororu, trgovačkom centru Palaua, brektanje motora brodova za ronjenje odjekuje širom zaliva.

Pre samo nekoliko godina, ti brodovi bili su prepuni turista, mnogih od njih iz Kine, privučenih lagunama i krečnjačkim pećinama Palaua.

Hoteli su bili puni, restorani su se ubijali od posla, a ribari jedva da su uspevali da namire potražnju.

Ali to više nije tako.

Ovaj bum - i potonji nagli pad - nisu bili slučajni.

Između 2015. i 2017, kineski turisti činili su oko polovine njegovih posetilaca.

A onda, 2017, Peking je navodno izdao naređenje turističkim agencijama da prestanu da prodaju paket-aranžmane za Palau, odsekavši ostrvima tadašnji glavni izvor turizma.

„Upravo sam bio kupio nove brodove da bih namirio naglo povećanje broja turista“, kaže vlasnik prodavnice ronilačke opreme u Kororu.

Ali posle vrhunca turističkog procvata, kaže on, ti brodovi ostali su da „plutaju dokoni u zalivu“ i trebalo je da prođu godine i godine samo da bi povratili novac koji su trošili.

Poruka je bila jasna, tvrde zvaničnici Palaua.

Oni kažu da je Kina iskoristila vlastito ogromno izlazeće turističko tržište u sklopu šire kampanje odvraćanja Palau od priznavanja Tajvana - i da bi ga vratila u orbitu Pekinga.

BBC se obratio kineskom Ministarstvu spoljnih poslova za komentar, ali nije dobio nikakav odgovor.

Kina je, međutim, u prošlosti iznova negirala da koristi turizam kao sredstvo političkog pritiska.

Palau je jedna od svega desetak zemalja koje i dalje priznaju Tajvan kao suverenu državu.

To narušava ključni stub kineske spoljne politike, „princip jedne Kine“, na osnovu kog Peking tvrdi da polaže pravo na suverenitet nad Tajvanom.

Ali ne radi se tu samo o diplomatskom natezanju konopca.

Lokacija Palaua čini ga poželjnom metom uticaja najvećih svetskih sila.

On se nalazi na takozvanom „Drugom ostrvskom lancu“ - nizu predstraža koje Amerika doživljava kao ključne za zadržavanje kineske vojne ekspanzije i za reakciju na bilo kakvu agresiju u zapadnom Pacifiku

Palau i SAD imaju dugi istorijat partnerstva: pre njegove nezavisnosti 1994. godine, Palau je bio teritorija pod američkom upravom.

Pod dogovorom poznatim kao Sporazum o slobodnom udruživanju, Palau omogućuje Americi ekskluzivni vojni pristup u zamenu za opsežnu pomoć Vašingtona, u koju spada i mogućnost da građani Palaua slobodno žive i rade u SAD.

Delajući pod uslovima ovog Sporazuma, SAD sada jačaju vlastito vojno prisustvo u arhipelagu.

Ova geopolitička borba za prevlast između Kine, Tajvana i SAD odražava se na živote ljudi u ovoj maloj zemlji sa manje od 20.000 stanovnika.

„Šta god uradili, Palau će biti u središtu bilo kakve vojne aktivnosti zbog njegove lokacije“, kaže predsednik Palaua Surangel Vips Mlađi za BBC.

Premija na Pacifiku

Odnos Palaua sa Tajvanom ima duboke korene.

Kad je Palau stekao nezavisnost 1994, Tajvan je požurio da osigura diplomatskog saveznika, prema Čeng-Čeng Liju, docentu na Nacionalnom univerzitetu Dong Hva u Hualienu, na Tajvanu, koji je sproveo opsežno istraživanje odnosa Tajvana i Palaua.

Tajvanska pomoć zemlji bila je direktna: poljoprivredni stručnjaci radili su rame uz rame sa meštanima, medicinski timovi postojali su na malim klinikama, finansirali su se lokalni preduzetnici, a studenti su pozivani na Tajvan na stipendijama.

U zemlji sa malom populacijom u kojoj ključnu ulogu igra model usluge zajednicama, mnogi zvaničnici Palaua opisuju Tajvan kao „pouzdanog partnera“ i „prijatelja od poverenja“.

Tajvanska ambasadorka u Palauu Džesika Li rekla je za BBC da su je lokalni lideri uveravali kako su njihovi odnosi „čvrsti kao stena dok ih smrt ne rastavi“.

Ipak, Tajvan i dalje ima razloga za brigu.

Poslednjih godina, Kina je uspela da mu oduzme nekoliko bivših saveznika.

Samo u pacifičkom regionu, Solomonska Ostrva, Kiribati i Nauru prekinuli su diplomatske odnose s njim i prešli na stranu Pekinga posle 2019.

Peking doživljava Tajvan sa demokratskom upravom kao vlastitu otcepljenu pokrajinu koja će na kraju ponovo postati sastavni deo njegove zemlje i nije isključio upotrebu sile da bi to postigao.

Kontrolisanje Tajvana od ključne je važnosti za cilj kineskog lidera Sija Đinpinga da preokrene ono što naziva „vekom poniženja“ Kine od kolonijalnih sila, prema analitičarima.

„I Amerika i Tajvan su paranoični i nervozni u vezi sa preobraćanjem Palaua“, kaže Grejem Smit, viši stručni saradnik na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

„Uložiće mnogo toga da osiguraju da se to ne dogodi.“

Zvaničnici i u Palauu i na Tajvanu kažu da je Peking potegao čitav dijapazon poluga da bi uticao na diplomatski stav Palaua.

Pošto je preuzeo dužnost 2021, predsednik Palaua je javno saopštio da mu je Kina ponudila „milion“ turista u zamenu za podršku Palaua po ovom pitanju.

On je to odbio.

A onda je 2024. kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo bezbednosno upozorenje, savetujući kineskim državljanima da „budu oprezni“ kad putuju u Palau.

„Ako Kina koristi turizam kao oružje, onda je to nestabilno tržište od koga ne treba da zavisimo“, izjavio je predsednik Vips za BBC.

„Ako Kina želi odnose sa Palauom, može da ih dobije, ali ne može da nam govori da ne smemo da imamo odnose sa Tajvanom.“

Kina, međutim, negira da koristi turizam kao političko oružje.

U kolumni objavljenoj prošle godine u Narodnom dnevniku, zvaničnom glasilu vladajuće Komunističke partije, list je tvrdio da je namera Kine kad je izdala upozorenje bila da zaštiti vlastite inostrane građane u svetlu „povećanja broja slučajeva ugrožene bezbednosti u Palauu.“

List je dodao da su optužbe predsednika Palaua pokušaj blaćenja Kine i mešanja u njenu unutrašnju politiku.

Upitan 2017. godine u vezi sa zabranjivanjem turističkih grupa, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da „nije čuo za takvu situaciju“.

Ali 2024. godine, u reakciji na neprekinuto priznavanje Tajvana od Palaua, Ministarstvo je pozvalo Palau „da donosi ispravne odluke koje su u skladu sa njegovim vlastitim interesima“.

Iako Kina nije komentarisala navodnu ponudu od milion turista, ne slažu se svi sa procenom predsednika Vipsa.

Mnogi meštani sa kojima je razgovarao BBC ne dele stav predsednika po pitanju turizma.

„On je veoma ratoborno raspoložen prema Kini“, kaže Pai Li, tajvanski vlasnik hotela u Kororu.

„Mislim da nije u redu reći da je Kina 'pretvorila turizam u oružje' - ona ga prosto koristi kao pregovarački adut, baš kao što to rade ljudi kad igraju šah, i sve zemlje to rade sve vreme.“

Bilo kako bilo, posledice iznenadnog uspona i pada turizma ostaju vidljive.

Ekonomski šok posle ukidanja turističkih grupa bio je oštar, ali je isto tako bilo i s ekološkim tragom naglog priliva samih turista.

Palau, prema organizacijama za zaštitu životne sredine, nije bio spreman za masovni turizam.

„Posle okončanja eksplozije kineskog turizma, otišla sam tamo i korali su bili mrtvi“, rekla je En Singeo, direktorka Društva Ebil, lokalne nevladine organizacije.

„Viđali biste stotine ljudi u toj maloj uvali, kako svi stoje na koralima. To je bila cena koju smo platili zato što nismo imali važeće propise za korišćenje ovih resursa sa dužnim poštovanjem.“

Turizam je samo jedan deo navodne kineske taktike u ovoj igri.

Peking takođe pokušava da ojača odnose sa lokalnim liderima: zvaničnici Palaua kažu da ih Peking iznova poziva u posetu.

Tokom jedne takve posete, bivši guverner Palaua pitao je zašto Tajvan ne može da postane nezavisan.

„Tajvan je deo Kine“, odgovorio je zvaničnik Komunističke Partije Kine, delujući ljutito.

• Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
• Velika vojna parada u Pekingu: 'Kina je nepobediva'
• Šta novo oružje na istorijskoj paradi govori o vojnoj moći Kine

Američki faktor

Uz intenziviranje kineske vojne aktivnosti oko Tajvana, u koje spadaju patrole iz vazduha i po moru, SAD su tvrdile da Kina priprema vojsku da bude spremna da izvrši invaziju na njega.

Da bi zaustavila potencijalnu kinesku agresiju prema Tajvanu i sveukupne vojne aktivnosti u zapadnom Pacifiku, SAD su pojačale vlastitu vojnu infrastrukturu u Palauu.

Tokom godina, Vašington je osvežavao aerodromske piste, gradio Taktički radarski sistem preko horizonta za više misija (Takmor) korišćen za nadzor vojnih aktivnosti na Pacifiku i planira proširenje luke Malakal, glavne luke u Palauu, kako bi u nju smestio veće vojne brodove.

Međutim, SAD su izrazile zabrinutost zbog jedne posebne slabe tačke: kupovine zemljišta.

Dokumenti u koje je BBC imao uvid pokazuju da je nekoliko kineskih kompanija iznajmilo zemljišta i počelo da gradi posede blizu tih lokacija, od neiskorišćenih placeva do hotela koji gledaju na luku i glavni aerodrom na Palauu.

U Angauru, južnoj državi Palaua, na primer, SAD sada grade lokaciju za prijemnik Takmora - plan je bio najavljen 2017. godine.

Međutim, 2019. i 2020. godine, kineski investitori su iznajmili zemljište od 350.000 kvadratnih metara nakon najavljene izgradnje radara.

Jedan investitor, Džuang Cizhong, predložio je da se tu podigne odmaralište.

„Išli smo da posetimo njegovu kompaniju u Kini i on nam je izložio plan za izgradnju staračkog doma za bogate kineske penzionere“, ispričao je bivši guverner Angaura Marvin Ngirutang, koji veruje da bi vlada Palaua trebalo tešnje da sarađuje sa Kinom.

„Postojale su knjige sa nacrtima - sve je izgledalo legitimno.“

Projekat nikad nije završen.

Džuang je za to okrivio kovid-19, ali Vašington i dalje ostaje nepoverljiv prema svemu.

Američki ambasador u Palauu nije bio dostupan za komentar, ali je ranije izrazio zabrinutost.

„Svuda tamo unaokolo imate razne placeve koji su sada iznajmljeni kineskim interesima“, izjavio je američki ambasador Džoel Ehrendrajh za Rojters.

„Ne mislim da je bilo kakva koincidencija što su oni fizički blizu našim projektima.“

Takva zabrinutost oseća se i među meštanima.

„Njih najviše brine da ove investicije ili iznajmljivanja nisu legitimna poslovanja“, kaže Dženifer Anson, savetnica Palaua za nacionalnu bezbednost.

„Možda jesu spolja gledano, ali kad dođe vreme da Kina izvrši invaziju na Tajvan, mogle bi da se transformišu u vojne lokacije.“

Kineski mediji, međutim, izveštavaju kako postoje legitimni razlozi za inicijativu kompanija za ulaganje u Palau.

Feniks njuz, državni emiter, 2019. je ukazao na prednosti kupovine poseda u Palauu, navodeći obilje turističkih resursa i opušteno zakonodavstvo.

BBC nije uspeo da kontaktira Džuanga.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev za komentar na pitanja u vezi sa iznajmljivanjem zemljišta.

U senci diplomatskog vakuuma

Organizovani kriminal povezan sa Kinom takođe je u porastu posle 2018, prema vlastima u Palauu.

Predsednik Vips Mlađi je rekao da se vodi „stalna bitka“, dok ukazuje na kriminal povezan sa Kinom, u koji spadaju prevare, ilegalni kazini i sajber-napadi.

Neki zvaničnici tvrde da su kriminalci iskoristili odsustvo diplomatskih odnosa između Kine i Palaua.

Van Kuok Koi, poznat kao „Slomljeni zub“, koji je predvodio ozloglašenu trijadu 14k iz Makaa, na primer, ušao je u Palau 2018. kao strani investitor.

Kriminalni sindikat se kasnije upustio u podmićivanje, korupciju i onlajn kocku u zemljama kao što su Palau.

Uz to, 2025. godine, američko Ministarstvo finansija uvelo je sankcije za nekoliko pojedinaca u Palau zbog njihovih veza sa grupom Princ, konglomeratom kojim se upravlja iz Kine.

Grupa je optužena za prevare, pranje novca, masovnu trgovinu ljudima, između ostalih zločina.

Grupa Princ nije odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar, ali je prethodno „kategorički“ negirala da je učestvovala u „bilo kakvim nezakonitim aktivnostima“, prema saopštenju kompanije povodom uvođenja američkih sankcija.

Mnogi od ovih pojedinaca su se našli na spisku „nepoželjnih stranaca“ samog Palaua i, prema Anson iz kancelarije za nacionalnu bezbednost Palaua, unovčavaju nesposobnost Kine da ih ulovi zbog odsustva diplomatskih odnosa.

„Kad pogledate sajtove kineske dijaspore u Kambodži, videćete da se tamo ponekad raspravlja o tome da li je pametno preseliti se u Palau, ali, s druge strane, kriminalce privlači odsustvo kineskog diplomatskog prisustva tamo“, rekao je Grejem Smit iz ANU-a.

Pion velikih sila

Za mnoge stanovnike Palaua, rasprava o geopolitičkoj borbi na viskom nivou deluje udaljeno, a opet se njegovo talasanje oseća svuda.

Američka vojna ekspanzija, kinesko ulaganje i glasine o skrivenim namerama doprinose sve jačem osećanju nelagode.

„Administracija je veoma ratoborna prema Kini i ja mislim da je to smešno“, kaže bivši guverner Angaura, koji se protivi izgradnji Takmora.

„Trebalo bi više da se usredsredimo na životnu sredinu, a manje na kinesko-američke odnose.“

Peticija koja kruži poslednjih meseci traži od Vašingtona da jasno i nedvosmisleno kaže koji su mu rezervni planovi u slučaju rata - dobar znak koliko je duboko ukorenjena anksioznost.

Ona poziva Ameriku da „umiri narod Palaua“ da će civili biti zaštićeni ukoliko izbije sukob.

„Mi vrlo dobro znamo kako izgleda geopolitika između Kine i SAD“, rekao je jedan stanovnik.

„I plašimo se da će naše ostrvo biti uništeno ratom u kojem ne želimo da učestvujemo.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ogromna kineska mornarica raste vrtoglavom brzinom - hoće li zavladati morima
• Pet aduta Kine u trgovinskom ratu sa Amerikom
• Nije samo Dipsik - desetogodišnji kineski visokotehnološki plan počeo je da se isplaćuje
• Sirija priznala Kosovo: Šta odluka znači za Prištinu i Beograd
• Zašto Španija nije priznala nezavisnost Kosova
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti