'Ukrajina pristala na mirovni sporazum': Američki zvaničnik za BBC

Da li se mirovni sporazum Rusije i Ukrajine posle gotovo četiri godine konačno nazire?

Ukrajina je „pristala na mirovni sporazum", ali „neki manji detalji još treba da se razrade“, rekao je američki zvaničnik za BBC.

Rustem Umerov, šef Saveta za bezbednost Ukrajine, rekao je da se njegov tim „raduje“ organizovanju posete predsednika Vladimira Zelenskog SAD-u „čim pre u ​​novembru".

„Time bi se napravili završni koraci i postigao dogovor“ sa Donaldom Trampom, američkim predsednikom.

Delegacije SAD i Ukrajine postigle su „zajednički dogovor o osnovnim uslovima“ mirovnog plana, pozivajući se na njihov sastanak u Ženevi 23. novembra, napisao je na društvenim mrežama.

Kijev nije komentarisao ove tvrdnje, niti je Bela kuća potvrdila mogućnost bilo kakvih razgovora Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa.

Iz Amerike je, u međuvremenu, potvrđeno za BBC, da će se njihovi zvaničnici sastati sa ruskim predstavnicima u Abu Dabiju, kako bi se detaljnije razgovaralo o planu.

Kremlj još nije dobio „privremenu“ verziju izmenjenog plana, izjavio je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije.

On je dodao da je stav Moskve da predlog treba da odražava „duh i slovo“ razgovora na Aljasci između Trampa i predsednika Vladimira Putina.

Lideri u Kijevu i Evropi kritikovali su početni nacrt mirovnog plana, navodeći da je previše povoljan za Rusiju.

Kontrapredlozi, koje su navodno sastavile Velika Britanija, Francuska i Nemačka isključuju svako priznavanje regiona pod ruskom kontrolom, povećavaju dozvoljen broj ukrajinskih vojnika i ostavljaju mogućnost da se Kijev pridruži NATO-u.

Ukrajinski predsednik Zelenski je pozdravio predložene izmene kontroverznog američkog mirovnog plana od 28 tačaka.

„Sada je lista neophodnih koraka za okončanje rata izvodljivija.

„Mnogi ispravni elementi su uključeni u ovaj okvir", rekao je on.

Zvaničnik Kremlja odbacio je amandmane nazivajući ih „potpuno nekonstruktivnim“.

Virtuelni sastanak „koalicije voljnih“ evropskih saveznika Ukrajine predviđen je za 25. novembar, kako bi se razgovaralo o razvoju situacije, rekao je Kir Starmer, britanski premijer.

• Mirovni plan za Ukrajinu: 'Problem je rusko otimanje teritorija', kaže Zelenski
• Izmenjeni američki mirovni plan mogao bi da bude prihvatljiv za Ukrajinu
• Mirovni plan stigao do Kremlja, Putin ne pristaje na kompromis

Dok diplomate pokušavaju da pronađu adekvatno rešenje, Rusija i Ukrajina nastavljaju sa međusobnim vazdušnim napadima.

Prema rečima predsednika Zelenskog, na zemlju je u noći između 24. i 25. novembra lansirano 22 rakete i više od 460 dronova.

Najmanje šestoro je poginulo u ruskim napadima na Kijev, tvrde zvaničnici ukrajinskog glavnog grada.

Došlo je do požara u stambenoj zgradi u Dnjeprovskom okrugu zbog čega su stanovnici evakuisani, službe za vanredne situacije su evakuisale 18 ljudi, među kojima je i troje dece.

Požar je lokalizovan, a potraga za nestalima se nastavlja, izjavio je Timur Tkačenko, šef vojne administracije Kijeva.

Ministarstvo energetike Ukrajine potvrdilo je da je došlo do „masovnog, kombinovanog neprijateljskog napada“ na objekte energetske infrastrukture zemlje.

NATO je podigao četiri aviona iznad Rumunije.

Treći put u četiri dana su njegovi avioni poslati da presretnu dronove u pograničnom regionu Ukrajine, a iznad Moldavije je otkriveno i šest ruskih bespilotnih letelica.

Oglasilo se i rusko ministarstvo odbrane, tvrdeći da je presrelo 249 ukrajinskih dronova tokom noći, iznad Crnog mora i Kurska.

U ukrajinskom napadu na rusku oblast Rostov, stradalo je najmanje troje, 10 je povređeno - tvrde tamošnje vlasti.

Jedna od žrtava je iz grada Taganrog, a tamošnja gradonačelnica Svetlana Kambulova obećava „neophodne mere odgovora“.

Noćno bombardovanje Ukrajine „jedan je od najdugotrajnijih i najmasovnijih napada kijevskog režima“, izjavio je Venijamin Kondratjev, guverner južnog Krasnodorske oblasti.

Predloženi mirovni plan, koji su sastavili američki i ruski zvaničnici, izazvao je veliko negodovanje u Ukrajini, ali i među njenim evropskim saveznicima, za koje je bio previše povoljan po Kremlj.

Karolin Livit, portparolka Bele kuće, odbacila je tvrdnje da se Trampova administracija „ne angažuje podjednako na obe strane u ovom ratu“.

Po završetku razgovora u Ženevi između SAD i Ukrajine, Tramp je izjavio da se „nešto dobro možda dešava“ „Ne verujte dok ne vidite“.

Pozdravljajući najnovije predložene izmene, Zelenski je rekao da je „glavni problem“ Putinov zahtev za pravno priznanje teritorije koju je Rusija zauzela.

Rusija je zahtevala potpuno povlačenje Ukrajine iz celog istočnog Donbasa, koji čine Donjeck i Lugansk.

Moskva je 2014. anektirala Krim, poluostrvo na jugu Ukrajine, a kontroliše i velike delove Hersonske oblasti i Zaporožja.

Konačni mirovni plan trebalo bi da onemogući Moskvi ponovnu invaziju i da Rusija „definitivno ne bi trebalo“ da se ponovo pridruži grupi G8, izjavila je Kala Kalas, šefica spoljne politike Evropske unije.

„Kako možete da pomislite na to?", izjavila je u emisiji „Tudaj“ na BBC Radiju 4.

Desetine hiljada vojnika i hiljade civila su ubijene ili povređene, a milioni ljudi su napustili domove otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Tajni američko-ruski plan za kraj rata u Ukrajini: Šta je poznato
• 'Niko od nas ne podržava': Ukrajinski vojnici o američkom mirovnom planu
• 'Evropa uz Kijev', poručili lideri sa Samita o Ukrajini u Londonu
• Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev
• Nemilosrdni ruski napad na zapad Ukrajine: Najmanje 25 mrtvih, desetine ranjenih
• Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope - o čemu je reč
• Zašto Tramp još nije ubedio Putina da okonča rat u Ukrajini