Efekti smanjenja trgovinskih marži niži od očekivanih: Šta je rešenje za visoke cene?

Vlada Srbije je početkom septembra donela Uredbu o ograničenju trgovinskih marži koju je u nekoliko navrata menjala. Jedan od razloga izmene uredbi bio je, kako su naveli iz nadležnog ministarstva i pritisak trgovaca na proizvođače i dobavljače.

Efekti uredbe konstantno se analiziraju u prethodnom periodu, a iz udruženja potrošača kažu da da sveukupni učinak nije onakav kakav je očekivan i najavljen.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva je ukazao da je Republički zavod za statistiku prošlog meseca izašao sa podacima da su cene hrane i pića niže za nekih 4,5 odsto.

"Mislim da je to realan procenat, ali da nije ono što se pričalo da će biti 15 do 20 odsto. Iako su marže snižene, čini mi se da su efekti minimalni", istakao je Gavrilović za Insajder.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Insajder da Uredba o ograničavanju marži jeste dala neke rezultate, ali, verovatno, ne onolike koliko je Vlada Srbije očekivala.

"Moramo da znamo nekoliko činjenica. Velike kompanije, posebno trgovačke, koje su došle u Srbiju, došle su da zarade, ali ne onoliko koliko u matičnim zemljama, nego značajno više. Država je možda propustila priliku, da li u pregovaranju, da li u kasnijoj kontroli kompanija i one su se zaista osilile. Imali smo i reakciju Antimonopolske komisije koja se odnosi i na te kompanije, što samo znači da tamo nisu baš čista posla, ali i da su država, a verovatno i kompanije o kojima se radi zapravo bile spremne da se ne sazna istina", kaže profesor Savić.

Naglašava da građani, barem oni koji su bili negde na zapadu, vide da su cene sličnih proizvoda u istim trgovinskim lancima kod nas značajno više, ali da je neretko i kvalitet proizvoda slab.

"Dakle, oni nas, pod znacima navoda, varaju na dve stvari. Jedna su više cene, a druga kvalitet koji je značajno drugačiji ili niži u odnosu na zapadne trgovinske lance", ističe Savić.

Koliki je uticaj stranih trgovinskih lanaca?

U međuvremenu, u javnosti je počelo da se govori o eventualnom zatvaranju određenih objekata trgovinskih lanaca, a ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je nedavno izjavila da je u oktobru svih 29 trgovinskih lanaca imalo promet veći za devet odsto u odnosu na septembar kada je počela da se primenjuje uredba o ograničenju marži.

"Neki strani trgovinski lanci čiji je koncept zasnovan na diskontima, koji nemaju of-rabate, imali su rast prometa od 15 odsto u istom periodu. Vrlo detaljno sve pratimo i konstatujemo da postoje neke stvari koje će morati da se menjaju", rekla je Lazarevićeva.

Ocenila je da postoje neke anomalije u našem sistemu trgovine i da su određeni poslovni lanci svoj poslovni model zasnivali na zagarantovanim visokim prihodima na osnovu kojih finansiraju svoje troškove i na kraju imaju pozitivan bilans.

Govoreći o uticaju stranih kompanija na domaće potrošače, Savić navodi da su one ušle u jedan, relativno, prazan prostor koji nam se desio na početku tranzicije.

"Propale su robne kuće Beograd koje su imale 350.000 artikala u robnim kućama širom Srbije. Tako da su one popunile tu rupu i u tom trenutku mi smo imali, značajno veću ponudu nego što je bila pre toga a verovatno i niže cene, ali kvalitet je bio osrednji, Međutim, to je bilo tako vreme u kojem smo prošli jedan težak period sankcija, pa mislim da je većina građana zapravo bila zadovoljna s tim i takvom ponudom i takvim kompanijama", navodi on.

Profesor kao važan faktor rasta cena ističe promene koje su se desile kako se tržište razvijalo i standard građana povećavao, ali i kartelizaciju tržišta.

"Kako je vreme odmicalo, Srbija se razvijala, građani su postali finansijski sposobniji i moćniji. Stvorio se neki srednji sloj koji ima generisanu ozbiljnu potražnju, pa su cene rasle. Sa druge strane, država se nije mogla suprotstaviti ofanzivno, osim u smislu da kompanije poštuju ono što je vezano za odgovarajući zakon. Ono što se desilo je da su kompanije zaista ojačale i da su se, umesto konkurentske borbe, najčešće i suštinski dogovarale. Pitanje je da li je to bio formalan ili smo imali neformalne dogovore, koje su sledile druge kompanije i nisu su suprotstavljale, već  su zapravo prihvatile tu praksu u kojoj su se, malo po malo, zidale cene", objašnjava on.

Kao problem navodi i teškoće u regulisanju tržišta i samo ponašanje velikih kompanija

"Država je rešila da malo uvede red, ali kao što vidimo, to jednostavno ne ide, ili ide otežano. Trgovinski lanci su navikli na jedan režim i situaciju koju možemo prosto definisati kao – visoke cene i ne baš tako visok nivo kvaliteta", ističe Savić 

Savić smatra da rešenje postoji, ali da ono ne može biti brzo.

"Rešenje za ovu situaciju ne može da se postigne preko noći. Država mora ozbiljno da podrži razvoj domaćih trgovačkih lanaca. Oni postoje, ali njihova tržišna snaga je mala – mogu da konkurišu malo nižim cenama, ali imaju ograničen asortiman i manji broj proizvoda", kaže on, ali dodaje i da je sa veliki  trgovinskim lancima teško izaći na kraj.

Šta je rekla guvernerka i kako je odgovorio Delez?

Pažnju javnosti nedavno je izazvala izjava guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković koja je rekla, nakon navoda o tome da bi kompanija Delez mogla da zatvori pojedine objekte, da je ne brine mogućnost da će drugi trgovinski lanci krenuti sa tim. Ona je navela da je Delez ranije izbegao plaćanje poreza državi na ostvarenu dobit od 120 ili 130 miliona evra "fingiranim postupkom likvidacije", preneo je tanjug.

Prema njenim rečima, „Delez je svojevremeno trebalo da isplati oko 120 ili 130 miliona evra dobiti i na tu sumu plati porez državi Srbiji, ali je taj iznos prebacila na račun kompanije ćerke, registrovane na istoj adresi gde je i Delez, pa kad je prošao zakonski rok koji Zakon o privrednim društvima dozvoljava, oni su taj novac izneli bez dinara plaćanog poreza osnivaču u Belgiji, odnosno svojoj matičnoj kompaniji“.

Ubrzo se oglasio Delez koji je odbacio kao netačne tvrdnje Narodne banke Srbije da je kompanija „iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza“ i da je „fingirala postupak likvidacije". Kako se objašnjava u saopštenju - plaćen je porez na dividendu u iznosu od sedam miliona evra, po rešenju Poreske uprave Srbije. Kompanija je zbog neslaganja sa tumačenjem Poreske uprave u aprilu 2022. podnela formalnu žalbu o kojoj se - još odlučuje, preneo je N1 saopštenje kompanije.

"Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom", naveo je Delez.

Poreska uprava Republike Srbije je, kako se navodi, 2022. godine izvršila pregled transakcije "i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende".

"Delez Srbija je poštujući navedenu odluku platila sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju sa tumačenjem Poreske uprave Republike Srbije, zbog čega je 1. aprila 2022. godine podnela formalnu žalbu", navodi Delez uz napomenu da je odlučivanje po žalbi i dalje u toku.

"Javno iznete tvrdnje kojima je naša kompanija optužena za nepoštovanje zakona i izbegavanje plaćanja poreza u suprotnosti su sa kulturom transparentnog i odgovornog poslovanja kojima je Delez Srbija dosledno posvećena u Republici Srbiji, gde je najveći poslodavac u privatnom sektoru i jedan od najvećih poreskih obveznika. Ovakve izjave su neosnovane i obmanjujuće i mogu negativno uticati na poslovni ambijent i poverenje u institucije", zaključuje se u saopštenju kompanije Delez Srbija.