Slovenija: Glasači odbacili Zakon o eutanaziji

Pojam eutanazije prvi put je upotrebio filozof Frensis Bekon u 17. veku, opisujući je kao „laku i mirnu smrt“.

Ali šta je danas, u 21. veku, „laka i mirna smrt“ i ko na nju ima pravo - pitanje je koje i dalje izaziva najdublje etičke, pravne i društvene dileme.

Od filozofske ideje do savremenog zakonodavstva prošlo je više od četiri veka, a rasprava je i dalje podjednako složena.

Referendum u Sloveniji

Slovenački birači odbacili su na današnjem referendumu Zakon o pomoći pri dobrovoljnom prekidu života - o eutanaziji, pošto je protiv glasalo više od 53 odsto građana, a ostvaren je i uslov da protiv bude najmanje petina upisanih u birački spisak.

Po podacima Državne izborne komisije (DVK) posle obrađenih 99,47 odsto glasova, na zakonodavnom referendumu svoje biračko pravo iskoristilo je 40,86 odsto upisanih glasača, od čega je protiv bilo 53,40 odsto (366.593 glasova), a za primenu tog zakona 46,60 odsto.

Za odbacivanje zakona usvojenog 24. jula ove godine bilo je potrebno da protiv glasa nadpolovična većina izašlih na referendum, uz uslov da protiv bude petina ukupno upisanih birača, što iznosi 339.205 glasova.

Zakon koji je usvojen ovog leta u Državnom zboru trebalo je da omogući odraslom pacijentu, sposobnom da samostalno odlučuje o sebi, da dobrovoljno prekine svoj život ako oseća nepodnošljiv bol zbog teške neizlečive bolesti ili drugog trajnog oštećenja zdravlja.

Inicijator referenduma Aleš Primc istakao je da rezultat pokazuje da se u Sloveniji "poštuju pacijenti, invalidi i penzioneri".

"Na referendumu su pobedili saosećanje, pravda i solidarnost. Slovenija se odlučila za život", rekao je Primc, preneli su mediji.

Za odbacivanje zakona bila je najjača opoziciona partija Slovenska demokratska stranka (SDS) Janeza Janše, koja je tako drugi put ove godine vodila uspešnu kampanju na zakonodavnom referendumu.

Ovim potezom Slovenija se nije pridružila zemljama poput Španije, Belgije, Luksemburga i Holandije, dok je eutanazija u svetu legalna i u Kanadi i Kolumbiji.

U Srbiji je ovakav zakon i dalje na nivou predloga.

„Pomaka nema i verujem da će tako ostati i u narednim godinama", kaže Marina Mijatović, stručnjakinja za medicinsko pravo iz Pravnog skenera za BBC na srpskom.

• Eutanazija legalizovana u Sloveniji
• Eutanazija u svetu i Srbiji: „Ovo je kraj kakav želim"
• Holandija odobrila eutanaziju i dece mlađe od 12 godina

Šta je eutanazija

Eutanazija označava laku ili bezbolnu smrt, odnosno namerno okončanje života čoveka koji pati od neizlečive bolesti na njegov zahtev, navodi se u Rečniku termina iz oblasti raka (NCI).

Danas se najčešće razlikuju dve osnovne vrste: aktivna i pasivna eutanazija.

Aktivna podrazumeva da obučeno osoblje pacijentu daje supstancu koja dovodi do smrti, ali isključivo na njegov jasan i dobrovoljan zahtev.

Pasivna eutanazija odnosi se na prekid terapije, aparata ili lečenja koje održava život, odnosno svesno odbijanje medicinske pomoći.

U savremenim pravnim sistemima obe vrste podlaze strogim medicinskim i etičkim uslovima, uz naglasak na dobrovoljnosti i zaštiti pacijenata od zloupotreba.

Kritike na račun referenduma

Borut Dolenec, 45-godišnjak iz Ljubljane, odlučio je da neće glasati na ovom referendumu.

„Nisam želeo da glasam o nečemu što nemam pojma“, kaže za BBC na srpskom, dodajući da je tema ispolitizovana i da „on ne može da odlučuje kada se ljudi dele u timove".

Referendum u Sloveniji podržale su opozicija, crkva i deo medicinske zajednice, prenosi Nacionalna novinska agencija Slovenije (STA).

Grupa protiv zakona prikupila je više od 46.000 potpisa, tvrdeći da dokument krši Ustav i da je nehuman.

Koalicione partije i neke nevladine organizacije zakon podržavaju, ističući da treba omogućiti pravo na sopstvenu odluku i dostojanstvenu smrt.

Prvi delimični rezultati saopšteni su odmah po zatvaranju biračkih mesta, dok će konačni rezultati biće potvrđeni 4. decembra.

Zakonska regulativa i stav Srbije

U Srbiji eutanazija i dalje nije zakonski regulisana i tretira se kao krivično delo.

Član 117 Krivičnog zakonika predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora za one koji iz samilosti liše života teško obolelog čoveka.

Nacrt Građanskog zakonika iz 2015. predviđa pravo na dostojanstvenu smrt, uz ispunjavanje humanih, psiho-socijalnih i medicinskih uslova, ali zakon još nije usvojen.

Lekarska komora i Srpsko lekarsko društvo smatraju je neetičnom zbog Hipokratove zakletve, dok Srpska pravoslavna crkva ističe da je život u Božjim rukama i da čovek ne može odlučivati o smrti.

Hipokratova zakletva je etička zakletva koja naglašava važnost etičkih i profesionalnih standarda u medicini, piše Britanika.

Njeno ime potiče od antičkog grčkog lekara Hipokrata, koji je uveliko tad smatran za „oca zapadne medicine“.

Katolička crkva smatra da je život svetinja od začeća do prirodne smrti i da nijedno ljudsko biće nema pravo da namerno prekine život druge osobe.

Crkva se zalaže za palijativnu negu i pružanje potpune podrške bolesnima.

• Tražila eutanaziju i dobila - doktori sad moraju pred sud
• Španija legalizovala eutanaziju
• Novozelanđani na referendumu legalizovali eutanaziju

Gde je eutanazija dozvoljena

Eutanazija je dozvoljena u nekoliko zemalja sveta, ali pod strogo definisanim uslovima.

U Holandiji, eutanazija i asistirano samoubistvo su legalni za odrasle osobe koje pate od neizlečive bolesti i neizdržive patnje.

Belgija dozvoljava eutanaziju i za odrasle i za maloletnike uz odobrenje roditelja i lekara, dok Kanada i Luksemburg omogućavaju medicinski pomaganu smrt odraslima u teškim zdravstvenim stanjima.

Parlament Portugala je u maju 2023. usvojio zakon kojim se dozvoljava ograničena eutanazija u određenim okolnostima.

U Italiji je pomaganje u samoubistvu delimično dekriminalizovano posle presude Ustavnog suda iz 2019. godine za slučajeve kada osoba pati od neizlečive bolesti.

U Urugvaju je eutanazija dekriminalizovana od 2025. godine, pri čemu zdravstveni radnik može aktivno prekinuti život pacijenta, dok samoubistvo uz asistenciju nije dozvoljeno.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]