Javna površina na koju javnost ne sme: Učestali napadi na građane i novinare kod šatorskog naselja ispred Skupštine

Ono što predsednik države i ostatak vlasti naziva “svetionikom slobode”, u stvarnosti je okupacija centra Beograda, a na javnu površinu ne sme javnost. 

 “Skup apsolutno nije legalan, jer je na ivici zloupotrebe zakona, onog trenutka kada nije zabranjen u skladu sa zakonom, kada je dopušten, tog trenutka je njegovo trajanje beskonačno. nemoguća situacija. Zakone poznaje situaciju da javno okupljanje traje neograničeno, da javno okupljanje traje na ovaj način u blizini objekata koji su pod posebnim merama zaštite, a posebno smo videli incidentne situacije sa plinskim bocama, sa uređajima koji mogu da izazovu opštu opasnost, da ugroze sigurnost građana”, kaže advokat Ivan Ninić.

Isprva, ovaj prostor bio je ograničen na Pionirski park, ali sada se ne može ni na plato ispred Doma Narodne skupštine, a na ulazu u ovaj ograđeni prostor stoje ljudi koji odlučuju ko sme unutra, kako je objavio, narodni poslanik Đorđe Stanković.

“Da neko samoinicijativno pravi, koliko možemo da vidimo, i neke kapije, da pravi i neke prijavnice, znači, to samo može da bude neka paravojna formacija, jer nema zvaničnih uniformi. To znači da je neko samo inicijativno uradio nešto, organizovao se kao paravojna grupacija i uspostavio neki parametar u centru države, između vrlo važnih državnih organa, i to može da se karakteriše i nekom vrstom pripreme državnog udara”, ističe Ivan Miletić, stručnjak za bezbednost i odbranu.

I pored kolokvijalnog imena naselja, ono što se često tamo dešava nije ni najmanje smešno. Prema evidenciji Udruženja novinara Srbije zabeležen je 21 napad na medijske radnike, od kojih čak šest u ovom mesecu. Mnogima od ovih slučajeva, zajedničko je da policija ne reaguje. Među napadnutima su i novinari Foneta, Istinomera, KosSeva, N1, Nove.

I novinari Insajdera više puta su bili na meti nasilnika iz šatorskog naselja.

Predsednicu Skupštine ispred koje se nalazi nelegalno šatorsko naselje smo upitali šta će se unutar SNS-a uraditi da se ovi napadi spreče. U odgovoru je rekla da nije zadovoljna radom pravosudnih institucija i pomenula napade na novinare redakcija bliskih vlasti ili studente koji žele da uče, koje nisu napadali ljudi iz tzv. Ćacilenda. Pitanje šta će Brnabićeva kao visoka funkcionerka države i SNS-a uraditi povodom napada na novinare ponovila je novinarka Foneta.

“Ja vam ponovo kažem, ne znam koji deo mog odgovora vi ne razumete. Ja sam za neselektivnu primenu zakona, a neselektivnu primenu zakona. Dakle, traže da odgovaraju svi koji napadaju novinare i novinarke. Svi, bez obzira na medijsku kuću. I to treba da rade nadležne institucije. Kao što tražim, ako govorimo već o slobodi kretanja, da odgovaraju i svi oni koji nisu puštali studente da uđu na fakultete svoje fakultete, fakultete gde su studenti. Kao što tražim da odgovaraju svi oni koji imaju neprijavljene skupove.”, kaže predsednica Skupštine.

I to je činjenica koju vlast često podvlači, da je taj skup prijavljen. Međutim, Brnabićeva nije odgovorila na na naše postavljeno pitanje šta je potrebno da se učini se naselje raspusti, a taj deo grada vrati građanima.

“Ovo je nešto što se u pravu zove sui generis, dakle potpuni fenomen koji do sada nije viđen na ovim prostorima, mi ne govorimo o ratnom stanju. Mi govorimo o mirnodopskim uslovima, a u glavnom gradu, u srcu glavnog grada, pored najvitalnijih institucija, imamo paramilitarnu zonu u kojoj je sve dozvoljeno. Mislim da ovo ne može niko da razume”, kaže advokat Ivan Ninić.

Šatorsko naselje postavljeno je uoči velikog studentskog protesta 15. marta. Tada su u šatorima u Pionirskom parku bili ljudi koji su tvrdili da su studenti koji žele da uče, sa zahtevom da se nastava na univerzitetima u blokadi normalizuje i da institucije rade svoj posao. Šatori ispred Skupštine postavljeni su u aprilu posle mitinga Srpske napredne stranke sa kog je zatraženo poštovanje Ustava i zakona.