'Ako AI balon pukne, posledice će osetiti sve kompanije'

„Svaka kompanija bi bila pogođena ako bi pukao balon veštačke inteligencije“, upozorava Sundar Pičaj, direktor Alfabeta, matične firme Gugla, u ekskluzivnom razgovoru za BBC.

Kaže da je ulaganje u veštačku inteligenciju (AI) predstavljalo „izuzetno značajan trenutak", ali da u trenutnom bumu u ovoj oblasti postoji izvesna „iracionalnost".

U pozadini ove izjave je zabrinutost koja se širi 'Silicijumskom dolinom' u Kaliforniji dok se naduvava balon, a korporacije ubrzano rasipaju novac u sve moćniju industriju veštačke inteligencije.

Na pitanje da li bi Gugl bio imun na posledice pucanja AI balona, Pičaj kaže da bi tehnološki gigant mogao da izdrži takvu potencijalnu krizu.

Ipak, upozorava: „Mislim da nijedna kompanija neće biti imuna, kao ni mi“.

Veštačka inteligencija će uticati na rad kakav poznajemo, kaže Pičaj, nazivajući je „najdubljom tehnologijom“ na kojoj je čovečanstvo radilo.

„Moraćemo da se nosimo sa društvenim poremećajima“, rekao je, ali je dodao i da će se ujedno „stvoriti nove mogućnosti“.

„Ona će evoluirati i menjati određena radna mesta, a ljudi će morati da se prilagode“, rekao je.

Oni koji se prilagode veštačkoj inteligenciji biće u prednosti, smatra.

„Nije bitno da li želite da budete nastavnik [ili] lekar.

„Sve te profesije će postojati, ali oni koji budu naučili da koriste ove alate, bolje će se snaći u svakom zanimanju".

• Tehnološki milijarderi se spremaju za smak sveta - treba li da brinemo
• Strah od robota: Šta ako veštačka inteligencija postane svesna
• Šta je superkompjuter i čemu služi

U opširnom ekskluzivnom intervjuu u sedištu Gugla u Kaliforniji, Pičaj je govorio i o energetskim potrebama razvoja AI industrije, dostizanja klimatskih ciljeva, ulaganju u Veliku Britaniju, tačnost AI modela i uticaj AI revolucije na tržiše rada.

U poslednjih sedam meseci, vrednost akcija kompanije Alfabet se udvostručila dostigavši 3,5 biliona dolara, jer su tržišta sve sigurnija u sposobnost tehnološkog giganta da se izbori sa konkurencijom kompanije OpenAI, vlasnika ChatGPT-ja.

Alfabet je posebno usredsređen na razvoj specijalizovanih AI superčipova, koji se takmiči sa čipovima kompanije Nvidia, vlasnika Džensena Huanga, a koja je nedavno postala prva kompanija u svetu sa vrednošću od pet biliona dolara.

Pičaj kaže da industrija ponekad može da pretera u ovakvim investicionim ciklusima.

Njegova ocena podsetila je na reči Alena Grinspena, predsednika američkih Federalnih rezervi iz 1996. godine, kada je upozorio na „iracionalno ushićenje“ tokom „dotkom buma" (kada je internet postao masovna pojava), mnogo pre nego što je tržište puklo 2000. godine,

„Podsetimo se razvoja interneta. Jasno je da je tada bilo preteranog ulaganja, ali danas niko ne bi doveo u pitanje koliko je internet doprineo promenama", rekao je.

Isto to očekujem od veštačke inteligencije, dodaje.

„Mislim da postoji racionalna strana, ali i elementi iracionalnosti u ovakvim trenucima", kaže Pičaj.

Njegove ocene nadovezuju se na upozorenje Džejmija Dejmona, šefa američke banke Džej Pi Morgan, koji je prošlog meseca za BBC rekao da će ulaganja u AI dugoročno doneti dobit, ali će se deo novca „verovatno izgubiti“.

Ipak, Pičaj kaže da je jedinstveni Guglov model - posedovanje sopstvene „full stack“ tehnologije, od čipova i Jutjub podataka do modela i naučna istraživanja - kompaniji daje bolju poziciju da prebrodi eventualne turbulencije na AI tržištu.

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?

Tehnološki gigant širi poslovanje u Velikoj Britaniji.

U septembru je kompanija Alfabet objavila da će u razvoj veštačke inteligencije uložiti pet milijardi funti tokom naredne dve godine.

Pičaj je rekao da će Alfabet razviti „najsavremeniji“ istraživački rad u Velikoj Britaniji, između ostalog i svoju ključnu jedinicu za veštačku inteligenciju DeepMind, sa sedištem u Londonu.

Britanska vlada veruje da će se Velika Britanija ovim ulaganjima učvrstiti kao treća „supersila“ u oblasti veštačke inteligencije, posle SAD i Kine.

„Posvećeni smo značajnom ulaganju u Veliku Britaniju“, kaže Pičaj.

Međutim, upozorio je na „ogromne“ energetske potrebe veštačke inteligencije, koja je prošle godine činila 1,5 odsto svetske potrošnje električne energije, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.

Stoga je, kaže, potrebna akcija, kako bi se razvili novi izvori energije i proširila energetska infrastruktura.

Priznao je da intenzivne energetske potrebe razvoja veštačke inteligencije znače da je došlo do pomeranja klimatskih ciljeva kompanije.

Ali kaže da je cilj Alfabeta isti - postizanje neto nulte emisije štetnih gasova do 2030. godine ulaganjem u nove energetske tehnologije.

Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• AI2027: Da li je ovo scenario po kojem veštačka inteligencija može da uništi čovečanstvo
• Može li četbot zaista da bude drug vašem detetu
• 'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'
• Naučnici uzgajaju ljudske mini-mozgove za rad kompjutera
• Albanija: Rama predstavio bota kao novu ministarku koja će se boriti protiv korupcije
• Kako veštačka inteligencija pruža emotivnu podršku mladima