Kometa 3I/Atlas i teorije o 'vanzemaljskom matičnom brodu'

Skoro svi naučnici su saglasni da je kometa.

Ali to nije sprečilo spekulacije o poseti vanzemaljaca i kraju čovečanstva.

3I/Atlas je tek treći međuzvezdani objekat koji potiče izvan Sunčevog sistema - primećen na našem nebu.

Otud mu ime počinje sa „3I".

Za razliku od većine kometa koje znamo, a koje orbitiraju oko Sunca, putanja i brzina novootkrivene, sugerišu da je stigla sa nekog drugog mesta iz galaksije i da prolazi pored nas.

Ovo će biti jedinstvena poseta pre nego što zauvek napusti naš kraj početkom sledeće godine.

Nekoliko njenih svojstava navelo je astrofizičara sa Harvarda, profesora Avija Leba, kao i gomilu medijskih kuća i korisnika društvenih mreža - da se pozabave mišlju da je kometa veštačka.

Ilon Mask, bogataš i vlasnik nekoliko tehnoloških kompanija, takođe je podelio njegovo mišljenje.

Čak je i američka rijaliti zvezda Kim Kardašijan objavila na Iksu: „Čekajte, u čemu je fora sa 3I Atlasom?".

Ali NASA i ogromna većina astronoma nedvosmisleni su da sve opservacije do sada mogu biti objašnjenje prirodnim, nevanzemaljskim fenomenima.

Šta znamo do sada?

3I/Atlas je prvi put primećen u julu 2025. godine na teleskopu Atlas u Čileu koji finansira NASA.

I od tada je uzbudio astronome širom sveta.

„Verovatno nam je preostalo nekoliko meseci i onda više nikad nećemo videti ovaj objekat.

„I zato očajnički želimo da dobijemo što više podataka možemo, dok možemo", kaže Kris Lintot, profesor astrofizike sa Univerziteta u Oksfordu, u Velikoj Britaniji.

Neki su prijavili da je kometa veličine Menhetna u Njujorku.

Ali merenja Nasinog svemirskog teleskopa Habl iz avgusta pokazuju da bi prečnik mogao da joj bude čak 5,6 kilometara ili svega 440 metara.

Američka svemirska agencija kaže da je jurila kroz svemir brzinom od 61 kilometar u sekundi kad je prvi put otkrivena.

• NASA odgovorila Kim Kardašijan: 'Bili smo na Mesecu šest puta'
• Ko će sledeći hodati po Mesecu
• Stogodišnje otkriće koje i dalje pomaže da se osvoji Nobelova nagrada

Odakle je došla?

Astronomi misle da se 3I/Atlas formirao tokom rođenja dalekog zvezdanog sistema i da putuje kroz međuzvezdani svemir milijardama godina.

To bi mogla da bude najstarija kometa koju znamo, a jedna studija procenjuje njenu starost na više od sedam milijardi godina.

To bi značilo da je starija od našeg vlastitog Sunčevog sistema, koji je nastao tek pre 4,6 milijardi godina.

„To znači da nam ona govori o tome što se dešavalo u ranoj istoriji galaksije", kaže Lintot.

Kometa nam dolazi iz pravca sazvežđa Strelca, gde se nalazi središte naše galaksije Mlečni put.

Prošla je iza Sunca u oktobru, kad se našla van vidokruga sa Zemlje, potpirujući teorije o tome zašto se ovaj objekat „krije".

Ali nekoliko svemirskih sondi prati kometu i već je primećena ponovo na teleskopima sa Zemlje.

Zagrevanje blizu Sunca

Kako se 3I/Atlas zagrevao na putu do Sunca, dobijao je negravitaciono ubrzanje i kretao se brže nego što bi se očekivalo samo od gravitacije.

Profesor Leb spekuliše da bi mogao da ga pokreće „tehnološki raketni" a naslovi i mimovi o vanzemaljskom matičnom brodu preplavili su internet.

Ali mnogi naučnici stručni u merenju kometa kažu da je njeno ubrzanje u okvirima onoga što se zove „ispuštanje gasova", objašnjava Lintot.

To se dešava kad se neki od materijala u zagrejanoj kometi pretvore iz čvrstog leda u gas, ispaljujući mlazeve oblaka i prašine koji se ponašaju kao pogonski motori.

Štaviše, deluje da je 3I/Atlas ekstremno aktivan.

Ispaljena prašina iz kometa obično odbija svetlost, zbog čega se ona osvetljuje kako se približava Suncu.

3I/Atlas se osvetlio veoma brzo.

Postoje i sugestije da je promenio boju od crvenkaste u plavu, što je razbuktalo teorije o vanzemaljskom izvoru energije.

Astronomi još uvek pokušavaju da shvate zašto tačno, ali kažu da postoji obilje prirodnih objašnjenja.

Ubrzano osvetljivanje „bi moglo da nam kaže da ima mnogo svežeg leda na njoj", sugeriše Lintot.

Čak i da je promena boje stvarna, a ne prosto artefakt načina na koji je izmerena, to bi moglo da ukaže na hemijske promene.

„Ono što zaista želimo da uradimo je da shvatimo od čega se sastoji unutrašnjost komete", kaže profesor.

Misteriozna hemija

Razumevanje hemijskog sastava 3I/Atlasa moglo bi da nam kaže kakav je bio daleki zvezdani sistem koji ga je iznedrio pre svih tih milijardi godina.

Teleskopi su do sada primetili mnogo ugljen dioksida na kometi.

A čini se i da je bogat niklom - što je najviše potpirila ideju o vanzemaljskom matičnom brodu, jer mnoge komponente naših svemirskih letelica sadrže nikl.

Ilon Mask je pretpostavio da bi svemirski brod napravljen isključivo od nikla bio toliko težak da bi mogao da „izbriše čitav kontinent"

Ali nikl je pronađen i u drugim kometama, među njima i u međuzvezdanoj kometi 2I/Borisov otkrivenoj 2019. godine.

Obilje nikla moglo bi da odražava vrstu okruženja u kojoj je 3I/Atlas nastao.

Ili je naprosto kometa bila bombardovana svemirskom radijacijom na vlastitom međuzvedanom putovanju, što je moglo da izmeni hemijske sastav njene površine, kao što sugerišu skorašnji podaci iz svemirskog teleskopa Džejms Veb.

• Zašto vanzemaljci verovatno postoje, ali nas neće posetiti u skorije vreme
• Šta ako pronađemo život na drugim planetama
• Teorije o poseti vanzemaljaca sve popularnije, utiču i na politiku

Odlazak

Posle prolaska pored Sunca krajem oktobra, 3I/Atlas će se uskoro oprostiti od nas.

Stići će najbliže Zemlji 19. decembra i biće na bezbednoj udaljenosti od 270 miliona kilometara - gotovo dvaput kao udaljenost između naše planete i Sunca.

Mnoge svemirske i zemaljske opservatorije nadaju se da će moći da izvrše još merenja, a čak i da će amaterski astronomi moći da je ugledaju kroz teleskop od 8 inča.

I dalje imamo mnogo toga da saznamo o ovim drevnim putnicima.

„Mislimo da ima milijardu milijardi takvih u galaksiji, a mi smo ih do sada videli samo tri" , kaže profesor Lintot.

„Tako da je suviše rano reći da li je ovo neobično", dodaje.

Uz pomoć moćnih novih teleskopa kao što je opservatorija Vera Rubin u Čileu, astrofizičari se nadaju da ćemo pronaći još desetine novih u narednoj deceniji.

„Tad ćemo moći da kažemo kakve vrste zvezda formiraju planete i kakvi sastavi su uobičajeni.

„I možda ćemo steći bolji utisak o tome kako se naš Sunčani sistem uklapa u čitavu sliku", zaključuje on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Misteriozni svemirski objekat mogao bi da bude najstarija kometa
• Šta je postojalo pre Velikog praska
• Naučnici se utrkuju da otkriju zašto postoji svemir
• Stene na Marsu kao dokaz da je tamo moglo da bude života
• Zaboravljeni sveštenik koji je u 18. veku predvideo crne rupe
• Šta su sunčeve baklje i mogu li da izazovu nestanke struje na Zemlji