Zašto Tramp još nije ubedio Putina da okonča rat u Ukrajini

Napetosti između Vašingtona i Moskve oštro su eskalirale poslednjih nedelja - Amerika je uvela nove sankcije ruskim naftnim gigantima Roznjeft i Lukoil, dok je Kremlj isprobao nove krstareće rakete Burevestnik na nuklearni pogon i podvodni dron Posejdon.

Obe zemlje su rekle da bi mogle da nastave nuklearne probe.

I ne samo da dve zemlje razmenjuju pretnje, već se, na terenu, rat nastavlja.

To je poprilična promena za godinu koja je započela potencijalnim otopljavanjem odnosa.

Donald Tramp je ušao u Belu kuću obećavši kraj rata u Ukrajini i „uspostavljanje mira sa Vladimirom“.

Međutim, taj rat se i dalje vodi, a SAD i Rusija razmenjuju pretnje umesto predloga.

Zašto onda Trampovo ulaganje u ličnu diplomatiju sa Putinom do sada nije donelo rezultate?

'Vodim dobre razgovore i onda ne odu nikuda'

Na početku Trampovog drugog mandata, bilo je stidljivih znakova napretka.

Prvi put otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Vašington i Moskva su vodili direktne pregovore.

Predsednici su redovno razgovarali telefonom i sastali se lično na Aljasci u avgustu prošle godine.

Za sada je puko postojanje dijaloga jedino pravo dostignuće na koje obe strane mogu da se pozovu.

„Sama činjenica da razgovaramo o mirovnom procesu znak je značajnog napretka“, kaže Endru Pik, bivši viši direktor Evropskih i ruskih poslova pri američkom Savetu za nacionalnu bezbednost.

„Iznošenje stavova, njihovo razmenjivanje između dve strane - to su osnove za ono kako funkcioniše diplomatija.“

Specijalni izaslanik Vitkof

Tramp se u ogromnoj meri oslanjao na ličnu hemiju.

Poslao je specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, bliskog prijatelja iz zajedničkog perioda rada sa njujorškim nekretninama, da se sastane sa Putinom više puta.

Ali nedostatak diplomatskog iskustva kod Vitkofa izazvao je izvestan skepticizam u diplomatskim krugovima.

Dvojica evropskih diplomata, koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, rekli su za BBC da je on često odlazio u Moskvu u pogrešnom ubeđenju da je Putin spreman da pravi ustupke, samo da bi Bela kuća otkrila je da je situacija upravo suprotna.

Prema bivšem višem zvaničniku Kremlja, koji je takođe govorio anonimno za BBC, Vitkof je imao problema da shvati nijanse u ruskim stavovima i nije uvek bio dosledan u objašnjavaju američke politike Kremlju.

Kao posledica toga, dve strane su često govorile jedna sa drugom ne razumevši se, rekao je on za BBC.

Poteškoće u komunikaciji postale su očigledne svima tokom susreta Putina i Trampa na Aljasci prošlog avgusta.

Bila sam među stotinama novinara na samitu koji je bio neobjašnjeno skraćen iz razloga koja nisu bili najjasniji.

Kada su se Tramp i Putin kasnije pojavili na zajedničkoj konferenciji za štampu, nisu saopštili nikakve konkretne korake ka okončanju rata.

Odsustvo čak i najminimalnijih obećanja od Putina ostavilo je Trampa, domaćina sastanka, u neugodnom položaju.

Ni Kremlj ni Bela kuća nisu pojasnili šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, tako da su novinari pokušali da saznaju ono što su mogli preko anonimnih kontakata.

Fajnenšel tajms izvešava da je Tramp ponudio popuštanje sankcija i proširenje trgovine u zamenu za prekid vate u Ukrajini.

Putin je odmah odbacio tu ideju i zahtevao kapitulaciju Ukrajine i potpunu kontrolu nad Donbasom, navodno očitavši „istorijsku lekciju“ koja je razgnevila Trampa, piše Fajnenšel tajms.

„Amerikanci su bili iskreno razočarani“ odsustvom napretka na Aljasci, rekao je jedan evropski diplomata za BBC.

„Izgradili su očekivanja na osnovu nerazumevanja šta rat znači za Rusiju“, rekao je drugi dok je govorio anonimno za BBC.

„Bilo je definitivno mnogo nesporazuma o mogućim kompromisima i ustupcima", rekao je Erik Grin, bivši savetnik za Rusiju pri američkom Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Bajdenove administracije, za BBC.

„Pored teritorije, postojala je konfuzija i oko bezbednosnih garancija, a mislim da neki u Trampovoj administracije nisu razumeli šta je značio Putinov naglasak na 'korenima uzroka' rata.“

Trampovo vlastito nezadovoljstvo takođe je bilo očigledno.

„Svaki put kad pričam sa Vladimirom, imam dobre razgovore i onda oni ne odu nikuda“, izjavio je u oktobru, najavljajući nove sankcije.

Šta Putin stvarno želi?

Zvanični stav Moskve jedva da se nešto promenio poslednjih meseci.

U Putinove uslove za okončanje rata spadaju:

• priznavanje ruskog suvereniteta u pet ukrajinskih oblasti
• ukrajinska neutralnost
• smanjenje ukrajinske vojske
• ustavne garancije za ruski jezik
• ukidanje sankcija Zapada.

Rusija kaže da će prekinuti borbe posle sveobuhvatnog političkog sporazuma.

Ovaj stav je neprihvatljiv za Vašington i Kijev, koji insistira da prvo mora da nastupi prekid vatre.

Da bi ostvarile napredak, kaže Endru Pik, sve strane moraju da se slože oko tri pitanja:

• teritorija
• ukrajinska politička budućnost
• ukrajinski bezbednosni aranžman

Nije došlo gotovo ni do kakvog pomaka po bilo kom od ova tri osnova, kaže on.

Tramp je ispočetka delovao otvoreno za teritorijalne kompromise.

U aprilu je izjavio da će „Krim ostati ruski“ i, prema medijskim izveštajima, njegov tim je proučavao priznavanje ruske aneksije regiona iz 2014. godine.

Na njegovom oktobarskom susretu sa Vladimirom Zelenskim, Tramp je ponovo pominjao ideju o „teritorijalnoj razmeni“, javio je Rojters.

Rusija je takođe nagovestila ograničenu fleksibilnost: turski ministar spoljnih poslova je rekao da bi Moskva mogla pristati na aktuelnu liniju fronta u delovima južne Ukrajine.

Međutim, on je takođe izjavio da Rusija i dalje zahteva potpunu kontrolu nad mineralima bogatim Donbasom, koji je delimično okupirala.

Kremlj je najavio da neće govoriti o detaljima tekućih pregovora, pa tako ni i o teritorijalnim pitanjima.

Ali diplomate insistiraju da kontrola nad ukrajinskom teritorijom nije najkomplikovanije pitanje o kojem se pregovara.

Jedan viši evropski zvaničnik rekao je za BBC da se Tramp, sa njegovim poslovnim iskustvom, nadao „pogodbi o nekretninama“ sa Rusijom.

„Ali za Putina, suština nije u teritoriji, već u suverenitetu nad Ukrajinom“, kaže on.

To znači kontrolu nad političkom orijentacijom i vojnim sposobnostima Kijeva.

Moskva insistira na onom što naziva ukrajinskom neutralnošću i drastičnom smanjenju ukrajinskih oružanih snaga.

Kijev zahteva čvrste bezbednosne garancije od SAD i NATO.

„Rusija ne pokazuje nikakvu fleksibilnost po pitanju bezbednosnih garancija - ni 2022. godine, ni danas“, kaže Pik.

„Jaz je tamo mnogo širi nego po pitanju teritorije.“

'Kupovina vremena'

Neuspeli pokušaj organizovanje susreta u Budimpešti ove jeseni samo dodatno potcrtava sveopštu pat-poziciju.

Posle telefonskog razgovora sredinom oktobra, Tramp i Putin su zadužili američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da pripreme pregovore.

Oni su razgovarali jednom, ali nije usledio nikakav sastanak.

Prema Blumbergu, Rubio je zaključio da se stav Moskve nije promenio.

Fajnenšel tajms je izvestio da je Rusija poslala dopis ponovivši njene pozamašne zahteve.

Bio je to potez koji je doveo do dodatnog nezadovoljstva američkih zvaničnika.

„Ne možemo da nastavimo da držimo sastanke samo da bismo ih držali", rekao je Rubio je novinarima 12. novembra.

Narednog dana je Lavrov odbacio tvrdnje da Rusija nije spremna da pregovara kao „očigledne laži“.

Rekao je da Moskva ostaje spremna za drugi susret Trampa i Putina, pod uslovom da je zasnovan na „dobro razrađenim rezultatima susreta na Aljasci“.

U međuvremenu su Ukrajina i Evropa tesno sarađivali na obnavljanju komunikacije sa Trampom.

Na početku njegovog mandata, on je delovao čvrsto rešen da pregovara direktno sa Putinom, skrajnuvši Kijev.

Bila je bila mogućnost koja je duboko uznemirila i Ukrajinu i Evropu.

Tramp je u međuvremenu ublažio ton prema Ukrajini.

Za razliku od Rusije, Ukrajina je pokazala izvesnu fleksibilnost prema Vašingtonu, pozdravivši američke predloge za primirje i potencijalne pregovore sa Moskvom.

Za Kijev i njegove saveznike, cilj je bio prost: ubediti Trampa da bi kapitulacija Putinu podrila evropsku i američku bezbednost.

„Znali smo da će na kraju shvatiti da Rusija ne pregovara iz dobrih namera“, rekao je jedan evropski diplomata za BBC.

„Naš zadatak je bio kupovina vremena - i to nam je i uspelo.“

Moskva okrivljuje Evropu.

„Evropljani ne spavaju, oni zavrću ruku ovoj administraciji“, izjavio je Lavrov, kritikujući, kako je rekao, „radikalnu promenu“ američkog stava.

Tri meseca posle samita na Aljasci, Kremlj i Bela kuća ne pokazuju znake približavanja kompromisu.

U oktobru je Vašington uveo prvi novi veliki paket sankcije Rusiji tokom Trampovog predsedničkog mandata, uzevši na metu najveće naftne kompanije.

„Sve što radimo dovešće Putina za pregovarački sto“, izjavio je ministar finansija Skot Besent za BBC-jevog partnera CBS.

Putin je odbacio taj potez, nazvavši sankcije „štetnima po bilateralne odnose“, ali je insistirao da Rusija „neće promeniti politiku pod pritiskom“.

Nekoliko dana kasnije, Moskva je testirala projektil na nuklearni pogon, što je signal da dijalog ustupa mesto još jednoj rundi zveckanja sabljama.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Posejdon' i 'Burevestnik': Zašto Rusija testira neobično nuklearno oružje
• Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu
• 'Flota iz senke' i 'zombi tankeri': Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada
• 'Odbijeno': Putin o ideji Zapada o raspoređivanju vojnika u Ukrajini
• Šta se krije iza Putinovog nepopustljivog stava
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama