Društvo
Trampov zet tražio izuzeće od srpskog zakona u slučaju Generalštaba
Foto: YouTube screenshot
Džared Kušner ugovorom sa Srbijom o izgradnji hotela, kockarnice i stanova na mestu Generalštaba traži da buduće zajedničko preduzeće bude izuzeto iz primene Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini.
S obzirom na to da je država Srbija već na sve zahteve pristala, nije iznenađenje da prihvati i još jedan: da se ugovor ne primenjuje na ona državna preduzeća u kojima Srbija ima najmanje 50 odsto udela, piše Forbes Srbija.
Precizira se da će u tom preduzeću čije osnivanje predstoji, američki partner imati udeo od 77,5 odsto vlasništva, a Srbija samo 22,5 odsto. U skladu s tim će se donositi odluke i deliti buduća dividenda.
S tim u vezi, čini se da Kušnera, preciznije njegove izaslanike u ovom poslu, primena ovog propisa ne bi trebalo da brine, piše Forbes Srbija, jer ugovor precizira da će buduće zajedničko preduzeće registrovano u Srbiji biti društvo sa ograničenom odgovornošću. Imaće skupštinu društva, nadzorni odbor i direktora kao organe upravljanja. Skupština će birati članove spram udela dveju strana, te će država imati daleko manjiuticaj u donošenju odluka. Slično će biti i u Nadzornom odboru.
Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini u Članu 3. kaže da se on odnosi na preduzeća, bilo društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva, u kojima Srbija ima svojstvo člana. Drugim rečima, akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala, kao i privredno društvo u kom Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.
Ipak, u Stavu 2. se navodi da se pojedine odredbe tog zakona primenjuju na privredno društvo u kojem Srbija ima 50 odsto ili manje učešća u osnovnom kapitalu.
U jednom drugom članu Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini se navodi da predstavnik Srbije u skupštini preduzeća zastupa interese Srbije i "dužan je da izvršava svoje poslove stručno i savesno". Predstavnik Srbije bira se na četiri godine i razrešava aktom ministra na osnovu saglasnosti Vlade.
"U ispunjavanju svojih obaveza i odgovornosti predstavnik Srbije dužan je da postupa u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i aktima društva kapitala. Takođe, i da vrši redovne konsultacije sa Ministarstvom i drugim nadležnim organima", kaže se, između ostalog, u tom zakonu.
Zahtev da se buduće preduzeće izuzme iz primene ovog propisa prvobitno nameće zaključak da Džared Kušner želi da izbegne mogućnosti koje nosi imenovanje predstavnika Srbije u upravnim organima. Ipak, ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća to podrazumeva.
Sagovornici sa kojima je razgovarao Forbes Srbija smatraju da Kušner zapravo želi da izbegne bilo kakvu mogućnost da se u budućnosti neko pozove na odredbe tog zakona. I to u smislu zaštite prava manjinskog vlasnika. Još veća verovatnoća je da želi da izbegne da eventualne izmene ovog propisa koje bi mogle da uslede u budućnosti na bilo koji način ugroze njegov biznis.
Ukoliko se ne bude primenjivao Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini, predstavnik države u preduzeću zapravo neće biti obavezan ni da poštuje domaće zakone, a ni da se konsultuje s resornim ministrom.
Na isti način, nikakve buduće izmene ovog zakona neće uticati na već sklopljeno partnerstvo u tom projektu nazvanom "Trump Tower", pogotovo ukoliko bi cilj tih izmena bio da država ima veću kontrolu u preduzećima u kojima ima makar i manjinsko vlasništvo.
Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini usvojen je 2023. posle polemika i povlačenja prvobitne verzije iz skupštinske procedure na doradu. Njegova primena počela je tokom 2024. Usvajanju je prethodio dogovor sa MMF-om jer se Srbija obavezala da donese taj propis.
Deo javnosti protivio se njegovom usvajanju navodeći da će promena pravne forme javnih preduzeća omogućiti njihovu lakšu privatizaciju. Kao ključni argument istican je EPS, odnosno svojevremena namera mađarske kompanije MVM da zajedno sa EPS-om osnuje zajedničko preduzeće. Tim predlogom EPS bi u zajedničko preduzeće uneo Drinsko-limske hidroelektrane.
Vlast je, s jedne strane, isticala da zakon treba da poveća transparentnost u poslovanju državnih preduzeća i da ih "korporatizuje", a kritičari su ukazivali da upravo slučaj EPS-a pokazuje da se to ne dešava.
Transformacija EPS u akcionarsko društvo i pre nego što je taj zakon usvojen, nije povećala transparetnost u poslovanju, niti je omogućeno reformisanje i korporativno upravljanje.
Pritom ukidanje javnih preduzeća, odnosno njihova transformacija, "skinula" je direktore tih preduzeća sa spiska javnih funkcionera. U praksi oni više nisu obavezni da izveštaj o svojoj imovini i prihodima podnose Agenciji za borbu protiv korupcije.
Komentari
Povezane vesti
