Onlajn prevare, ucene, zloupotreba dece: Rast visokotehnološkog kriminala u Srbiji

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, uz podršku Saveta Evrope i misije OEBS u Srbiji, započelo izradu Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji za period 2026-2030. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2026-2028. godine.

Nacrti programa i akcionog plana bili su dostupni zainteresovanoj javnosti od 9. do 23. oktobra.

“Tokom trajanja konsultativnog procesa nije bilo komentara ili primedbi koji bi se odnosili na sadržaj dokumenta, te u nacrt Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine i Akcioni plan za period 2026-2028. godine nisu unete izmene”, navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova na sajtu eKonsultacije.

U programu borbe protiv visokotehnološkog (VTK) kriminala za period 2026. do 2030. sa akcionim planom 2026 – 2028, navodi se da je u Srbiji u protekloj deceniji zabeležen kontinuiran rast obima visokotehnološkog kriminala, praćen velikim povećanjem broja prijavljenih krivičnih dela.

"Na primer, tokom 2024. godine Služba za borbu protiv VTK MUP-a Srbije primila je u rad 2.467 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od strane nadležnog tužilaštva, što je oko 22 odsto više nego 2023. i čak 59 odsto više u odnosu na 2022. godinu", navodi se u Programu.

Sa druge strane, kako se navodi, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tokom 2024. godine zavelo je 7.198 novih predmeta što ukupno gledano čini povećanje od 10,31 odsto u odnosu na broj predmeta tokom 2023. godine.

Takođe, tokom 2024. godine, podnete su krivične prijave protiv 682 poznata punoletna učinioca krivičnih dela, što predstavlja povećanje od 23,10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su prijavljena 554 poznata učinioca.

"Ovi podaci ukazuju na to da su građani i privreda sve izloženiji sajber pretnjama, ali i da se sve više incidenata evidentira zahvaljujući većoj aktivnosti nadležnih službi", navodi se.

Struktura prevara

Prema strukturi krivičnih dela prijavljenih Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije u 2024. godini najbrojnija su bila krivična dela protiv imovine, izvršena uz upotrebu računara.

"Konkretno, krivično delo prevara (uključujući razne internet prevare) činilo je oko trećinu svih prijava (841 slučaj, ili 34%). Značajan udeo imale su i pretnje upućene putem interneta i druga dela protiv lične bezbednosti – ugrožavanje sigurnosti odnosno onlajn ucene i iznude (oko 14% prijava). Sledili su slučajevi zloupotrebe platnih instrumenata, odnosno falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica (11%), zatim proganjanje putem interneta oko 10%, kao i neovlašćeni pristup zaštićenim računarima, ili računarskim mrežama 9%", navodi se u Programu borbe protiv VTK kriminala 2026-2030.

Ovih pet kategorija, kako se navodi, zajedno su činile više od 75 odsto svih evidentiranih dela visokotehnološkog kriminala u 2024. godini.

"Pored njih, zabeležena su i druga dela i to: iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, polno uznemiravanje putem interneta, računarska sabotaža, izazivanje panike i nereda širenjem dezinformacija, klasična računarska prevara i dr. ali sa manjim pojedinačnim učešćem.

"Ova raznolikost pokazuje da se informacione tehnologije u Srbiji zloupotrebljavaju za širok spektar krivičnih dela, od finansijskih i imovinskih, preko dela protiv časti i ugleda, polnih sloboda, do dela protiv javnog reda i mira", navodi se.

Izazovi u dokazivanju delikata

Iako broj prijava raste, broj uspešno okončanih krivičnih postupaka za dela VTK, kako se ističe, ne raste istim tempom, "što ukazuje na izazove u istragama i dokazivanju ovih delikata".

"Tokom 2024. godine tužilaštvu je podneto 173 krivičnih prijava protiv 200 lica za ukupno 184 krivična dela iz domena VTK, što je na sličnom nivou kao i 2023. Najveći deo ovih prijava odnosio se na dela onlajn pretnji i ucena (krivično delo ugrožavanje sigurnosti – 56 prijava ili 34% svih prijava), zatim na krivična dela vezana za dečju pornografiju (pribavljanje, posedovanje i prikazivanje pornografskog materijala sa maloletnikom – 49 prijava, 29%) i na proganjanje (22 prijave, 13%). Ovi podaci pokazuju da su upravo dela koja direktno ugrožavaju građane putem interneta (pretnje, ucene, zloupotreba dece) najprioritetnija za hitno krivično gonjenje", navodi se u Programu.

S druge strane, dela iz oblasti imovinskog i privrednog kriminala na internetu, poput finansijskih prevara, kao i dela protiv bezbednosti računarskih podataka često prati upotreba različitih tehnika za anonimizaciju, sofisticiranija su i kompleksnija, obuhvataju veći broj žrtava, zahtevaju međunarodnu saradnju i složene zajedničke istrage, pa je i broj podnetih prijava i identifikovanih lica manji.

Više pročitajte na LINKU.