Šta prva bebina stolica može da otkrije o njenom budućem zdravlju

Dvojica laboranata na patološkom odeljenju Kraljičine bolnice u Londonu su 2017. godine nestrpljivo čekali dnevnu poštu.

Pojedinim danima ova laboratorija primi i do 50 pažljivo umotanih paketića.

U svakom je upakovano pravo malo blago - sićušan uzorak bebine stolice, koju su brižni roditelji pažljivo sakupili iz pelena novorođenčeta.

Ovi laboranti su na prvoj liniji istraživanja pod nazivom Baby Biome (Mikrobiom bebe), koje treba da otkrije kako mikrobiom creva bebe, bilioni mikroorganizama koji žive u sistemu organa za varenje, utiče na njeno buduće zdravlje.

Laboratorija je od 2016. do 2017. godine analizirala uzorke stolice čak 3.500 novorođenčadi.

Bilo je to mnogo stolica, ali su analize pružile mnoga saznanja.

„Tek tri do četiri dana posle rođenja u crevima se formira prepoznatljiv sastav mikrobima, tako da je potrebno nekoliko dana da počne postupak kolonizacije", objašnjava Najdžel Fild, profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu i vođa projekta Baby Biome.

„Kada se rodimo, mi smo u suštini sterilni.

„Dakle, to je prilično poseban trenutak za imuni sistem, jer do tog trenutka nijedna površina tela nije bila u dodiru sa mikroorganizmima".

Posle tih prvih nekoliko dana života, svako od nas razvija sopstveni mikrobiom creva.

Naučnici danas veruju da ta zajednica bakterija, gljivica i virusa ima ključnu ulogu u našem zdravlju.

Kod odraslih, one pomažu razgradnju teško svarljivih vlakana i obezbeđuju enzime potrebne za sintezu određenih vitamina.

Samim prisustvom nas štite od štetnih patogena, a neke vrste čak proizvode prirodne antibiotike koji uništavaju uljeze.

A zdrav mikrobiom creva pruža i mnogo više koristi.

Najnovija istraživanja ukazuju da mikrobiom creva koji dobro funkcioniše može da štiti od stanja kao što su anksioznost, depresija, pa čak i od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.

S druge strane, „nezdrav" mikrobiom creva u odrasloj dobi povezuje se sa mnogim stanjima, među kojima su kardiovaskularne bolesti, rak debelog creva, hronična bolest bubrega, dijabetes, inflamatorna bolest creva, i gojaznost.

Iako su naučnici sproveli brojna istraživanja o ulozi crevnih bakterija u zdravlju odraslih, donedavno se vrlo malo znalo o njihovom uticaju u detinjstvu.

Međutim, to je počelo da se menja.

„Prvi mikroorganizmi koji nasele bebina creva su poput arhitekata imunog sistema", objašnjava Arčita Mišra, docentkinja na Univerzitetu u Sidneju u Australiji koja proučava ulogu mikrobioma u ranom razvoju imuniteta.

„On pomaže telu da nauči da razlikuje prijatelja od neprijatelja i uči imune ćelije

da prepoznaju koje antigene u hrani i bezopasne mikroorganizme treba tolerisati, a protiv kojih treba pokrenuti odbrambeni sistem".

Mišra kaže da zajednice bakterija koje se obrazuju tokom prvih šest do 12 meseci života određuju rizik od alergija, efikasnost imunog odgovora na vakcine i funkcionisanje crevne barijere, sloja koji odvaja sadržaj creva od ostatka tela.

„Prvih hiljadu dana života predstavljaju svojevrsni prozor, kada mikrobiom creva ostavlja otisak koji traje decenijama", kaže Mišra.

Pogledajte video: Zašto se ne sećamo perioda kad smo bili bebe

Lice puno 'kake'

Veruje se da je posteljica sterilno okruženje, što znači da bebe nemaju mikrobiom creva dok su u materici.

A većinu bakterija izgleda da bebe nasleđuju iz majčinog sistema organa za varenje, a ne iz vagine kako se ranije verovalo.

„Priroda ima vrlo prefinjen način za uspostavljanje mikrobioma kod novorođenčeta", kaže Stiven Lič, docent specijalizovan za mikrobiom creva na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju.

„Ako razmislite o porođaju, beba se rađa glavom nadole, okrenuta prema majčinoj kičmi.

„Dakle, kada izlazi, beba glavom praktično istiskuje sadržaj majčinih creva.

„Tako u suštini, kada se rodi, bebino lice je puno kake".

Izgleda da crevne bakterije počinju da utiču na naše zdravlje skoro od samog trenutka rođenja.

Na primer, Fildovo istraživanje bebine stolice pokazalo je da prisustvo dobrih bakterija u prvim danima života može da doprinese zaštiti od virusnih infekcija kasnije u detinjstvu.

Njegov tim je analizirao uzorke stolice 600 beba četvrtog, sedmog i 21. dana života.

Neke od tih beba su ponovo praćene kada su navršile šest meseci i godinu dana.

„Najveću razliku zapravo pravi način porođaja", kaže Fild.

„Bebe rođene carskim rezom imaju znatno drugačiji mikrobiom od onih rođenih prirodnim putem".

To je i logično, jer bebe rođene carskim rezom ne dožive „lice puno kake" koje imaju bebe rođene prirodnim putem.

Carski rez je postupak koji spasava živote i često je neophodan.

Ali, istraživanja pokazuju da bebe rođene na taj način ne dobiju korisne bakterije koje mogu da ih zaštite od respiratornih infekcija.

Istraživanje iz 2019. godine je pokazalo da tokom prve nedelje posle rođenja bebina creva obično naseljava jedna od tri pionirske vrste bakterija - Bifidobacterium longum (B. longum), Bifidobacterium breve (B. breve) ili Enterococcus faecalis (E. faecalis).

„U zavisnosti od toga koja se vrsta bakterija prva nastani u crevima, ona zatim određuje put kojim će se razvijati sve ostale vrste koje kasnije kolonizuju bebin organizam", objašnjava Fild.

Do sedmog dana, bebe rođene vaginalnim putem su u digestivnom traktu najčešće imale B. longum ili B. Breve bakterije, dok su bebe rođene carskim rezom češće imale bakteriju E. faecalis.

Mikrobiom creva beba rođenih prirodnim putem uglavnom je ličio na mikrobiom njihovih majki, što potvrđuje da se bakterije uglavnom prenose iz majčinih creva, a ne iz vagine.

S druge strane, bebe rođene carskim rezom imale su više bakterija koje su karakteristične za bolničko okruženje.

„E. faecalis je bakterija povezana sa oportunističkom infekcijom (infekcija uzrokovana patogenima koji obično ne uzrokuju bolesti ako je imuni sistem zdrav).

„Dakle, ako imuni sistem ne funkcioniše kako treba, to može da izazove bolest", objašnjava Fild.

Istraživači su otkrili da su se razlike u crevnim bakterijama između beba rođenih vaginalno i carskim rezom uglavnom izjednačile do prve godine života.

Međutim, postojali su pokazatelji da prisustvo dobrih bakterija od samog rođenja daje bebama zdravstvenu prednost.

Tim je pratio više od 1.000 beba da utvrdi da li su neke od njih primljene u bolnicu.

„Uočili smo da su bebe u čijim crevima je dominirala bakterija B. longum imale upola manju verovatnoću da budu primljene u bolnicu zbog respiratorne infekcije tokom prve dve godine života, u poređenju sa bebama kod kojih su dominirale bakterije B. breve ili E. faecalis", kaže Fild.

Drugim rečima, izgleda da je prisustvo bakterije B. longum štitilo neke vaginalno rođene bebe od respiratornih bolesti.

• Koliko često bi trebalo kakiti
• Zašto izmet ponekad pluta: Moglo bi da bude do zdravlja vaših creva
• Zašto biste stavljali tuđi izmet u vaše telo

Moguće je da odsustvo korisnih crevnih bakterija poput B. longum može da objasni zašto bebe rođene carskim rezom imaju blago veći rizik od razvoja određenih inflamatornih stanja, kao što su astma, alergije, autoimuni poremećaji, i gojaznost, iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se to potvrdilo.

Još nije jasno zašto crevne bakterije mogu da zaštitite bebu od infekcija, ali jedna od vodećih teorija je da vrste roda bifidobakterijam poput Bifidobacterium longum i druge korisne bakterije zvane laktobacili (Lactobacillus), stručnjaci su za razgradnju složenih ugljenih hidrata u majčinom mleku, poznatih kao oligosaharidi.

Ovi ugljeni hidrati su glavni sastojci majčinog mleka, ali enzimi beba ne mogu da ih svare.

B. longum pretvara ugljene hidrate u kratkolančane masne kiseline, za koje se veruje da regulišu imuni sistem, potencijalno pomažući bebi da se bolje izbori sa infekcijama.

Kratkolančane masne kiseline takođe mogu da pomognu imunom sistemu bebe da nauči da ignoriše i toleriše bezopasne supstance.

Drugim rečima, doprinosi tolerantnijem odgovoru imunog sistema.

„U zapadnim društvima više nismo izloženi smrtonosnim bakterijama", kaže Lič.

„Zato su zdravstveni problemi koje danas vidimo kod stanovnika Zapada u velikoj meri povezani sa previše aktivnim imunološkim odgovorom".

Smatra se i da bifidobakterije pomažu u stvaranju crevnog okruženja koje je neprijateljsko za patogene, štetne bakterije koje izazivaju bolesti.

Za razliku od odraslih, novorođenčad imaju aerobna creva, što znači da sadrže kiseonik.

To podržava creva kada prvi put apsorbuju hranljive materije.

Na rođenju, creva bebe nisu ni kisela, ni alkalna, već.imaju neutralnu pH vrednost.

„Problem je u tome što vrste bakterija koje mogu da budu štetne za novorođenče vole okruženje bogato kiseonikom u kojem je pH vrednost neutralna", objašnjava Lič.

„Bifidobakterije pomažu tako što brzo troše kiseonik i stvaraju anaerobno okruženje u kojem se smanjuje pH vrednost.

„Time se ograničava razvoj potencijalno opasnih bakterija".

Međutim, naučnici tek počinju da razumeju ovu slagalicu.

„Možda je ipak složenije od jednostavnog zaključka da je vaginalni porođaj 'bolji', a carski rez 'lošiji'", kaže Fild.

„Nisu sve bebe rođene prirodnim putem imale bakterije koje su bile povezane sa manjim rizikom od bolesti, niti su sve bebe rođene carskim rezom razvile zdravstvene probleme kojih smo se pribojavali".

Pogledajte video: Kako izgledaju prenatalni časovi za očeve

Intervencije

U svkom slučaju, ova saznanja otvaraju važno pitanje - da li bi trebalo intervenisati i pomoći bebama (posebno onima rođenim carskim rezom) da razviju zdrav mikrobiom creva?

„Carski rez spasava živote, a naš zadatak je da bezbedno i precizno obnovimo ono što u mikrobiomu nedostaje", ističe Mišra.

Ali pitanje je kako?

Jedna od razmatranih intervencija pordrazumeva da se brisom uzme uzorak vaginalnog sekreta majke i nanese na bebinu kožu i usta, u nadi da će korisni mikroorganizmi naseliti bebina creva.

Ova metoda je sve popularnija, ali stručnjaci upozoravaju da tako mogu da se prenesu opasni zarazni patogeni.

Pretpostavlja se da više od četvrtine žena u vagini ima bakterijsku vrstu streptokok grupe B, koja može da bude smrtonosna za novorođenče.

Štaviše, istraživanje o mikrobiomu beba iz 2019. godine. pokazalo je da korisne bakterije svakako ne potiču iz majčine vagine.

Drugi mogući postupak je fekalna transplantacija, prenos fekalne mikrobiote majke u sistem organa za varenje novorođenčeta.

Sprovedene su studije na malom uzorku koje su dale ohrabrujuće rezultate, ali se ova metoda trenutno ne preporučuje.

„Za sada ne znamo da li su majčin vaginalni ili fekalni mikrobiom zaista pravi izbor za bebu, i mislim da postoji rizik da to možda neće biti dobro, i da bi moglo da izazove štetu koju još uvek ne razumemo", kaže Fild.

Međutim, probiotski suplementi su se pokazali kao bezbedan i efikasan način da se utiče na sastav crevne flore.

Neka klinička ispitivanja ukazuju da probiotici mogu da zaštite prevremeno rođene bebe i one koje su imale malu porođajnu težinu od nekrotizirajućeg enterokolitisa, crevne bolesti koja može da bude smrtonosna i koja prvenstveno pogađa prevremeno rođene bebe, a neka istraživanja ukazuju da mogu da smanje rizik od prevremenog porođaja.

Ipak, ostaje pitanje koje bakterije treba obezbediti novorođenčetu?

„Svaka promena u uspostavljanju mikrobioma kod novorođenčeta treba da se usmeri na ispravljanje uticaja koji je ljudska intervencija već imala na taj proces", kaže Lič.

„Nanošenje vaginalnog sekreta majke na bebinu kožu i usta i transplantacija fekalne mikrobiote su u suštini samo 'prljavi probiotici'.

„Ne zna se tačno šta sadrže, i rizični su.

„Dakle, probiotici su verovatno najbezbedniji izbor".

Mišra takođe kaže da su oralni probiotici najpraktičnije i najbezbednije rešenje, ali napominje da se rezultati značajno razlikuju, jer svaka beba ima jedinstven mikrobiom creva.

Smatra da je budućnost u preciznim intervencijama koje će biti prilagođene genetskom, dijetetskom i imunološkom profilu bebe.

„Zamislite to kao personalizovanu medicinsku mikrobiologiju", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se ne sećamo perioda kada smo bili bebe
• Naučna studija o izmetu rešila misteriju o crevima beba
• Pustiti bebu da jede sama - da ili ne
• Mazite bebe, to im umanjuje bol
• 'Sindrom najstarijeg deteta': Da li redosled rođenja oblikuje ličnost
• Kada se deci vadi treći krajnik