Komisija u izveštaju pominje i izložbu (mali) EXPO 2027 koja bi trebalo da se održi u Beogradu. Komisija je pozdravila usvajanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu proteklog novembra i istakla da je sada "važno obezbediti brzu primenu zakonodavstva za sve projekte, uključujući i za EXPO 2027, pre izdavanja građevinskih dozvola".
Što se tiče upravljanja otpadom, Srbija ima dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, međutim, primena napreduje sporo i ostaje ograničena, dodaje se. Plan za sprečavanje nastanka otpada 2025–2030, zajedno sa četiri implementaciona zakona, usvojen je tokom perioda na koji se odnosi izveštaj.
I dalje postoji potreba za primenom sistema proširene odgovornosti proizvođača za određene tokove otpada, u skladu sa principom "zagađivač plaća". Centar za upravljanje otpadom Duboko je zatvoren, što je dovelo do preusmeravanja otpada na nehigijenske deponije.
Kao pozitivan primer navodi se da je spalionica otpada u Beogradu u funkciji od novembra 2024. godine, dok je usvojen i Plan za sprečavanje nastanka otpada 2025-2030.
Međutim, i dalje postoji potreba za implementacijom sistema proširene odgovornosti proizvođača za određene tokove otpada, u skladu sa principom "zagađivač plaća", navodi se u izveštaju.
Od 220 velikih zagađivača samo 62 imaju dozvolu
Značajan napredak je postignut u oblasti upravljanja rizicima od opasnosti, usvajanjem novog Zakona o kontroli velikih nesreća koje uključuju opasne materije zajedno sa implementacionim zakonodavstvom. Srbija se u izveštaju podstiče da usvoji preostalo implementaciono zakonodavstvo.
Kako se navodi u Izveštaju, Srbija ima visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU o hemikalijama. Postoji delimična usklađenost sa pravnim tekovinama EU o buci. Srbija bi trebalo da usvoji tri pripremljena implementaciona zakona u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini. Strateška mapa buke za aerodrom Beograd usvojena je u junu 2024. godine. Srbija bi trebalo da nastavi sa razvojem mapa buke za Beograd, Suboticu i Kragujevac, kao i odgovarajućih akcionih planova, i da obezbedi sprovođenje zakona o buci.
Učešće javnosti se nije poboljšalo
U januaru 2025. godine, organizacije civilnog društva pokrenule su pravne mere protiv vlasti zbog nedostatka informacija o nivoima zagađenja vazduha u Leskovcu, Prokuplju, Požegi i Inđiji, gde podaci u realnom vremenu navodno nisu bili dostupni građanima.
Nove termoelektrane ugrožavaju klimatske ciljeve
Komisija je izrazila zabrinutost zbog toga što nacrt nacionalnog prostornog plana Srbije, zasnovan na energetskoj strategiji, uključuje izgradnju i rad novih termoelektrana, što bi moglo ugroziti sposobnost Srbije da ispuni svoje klimatske ciljeve.
U septembru 2025. godine, Srbija je podnela svoj novi nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) u okviru Pariskog sporazuma, koji postavlja cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte za 40,1% do 2035. godine. Međutim, Komisija je primetila da ovo de fakto znači da je većina preostalih napora za ublažavanje kako bi se postigla ekonomija sa niskim sadržajem ugljenika odložena za period posle 2035. godine.
Pozitivni pomaci
Uprkos kritikama, Komisija je istakla i neke pozitivne pomake. U junu 2025. godine, Srbija je usvojila novi Zakon o zaštiti vazduha, dok je registar gasova staklene bašte operativan od oktobra 2024. godine i do sada su izdate 93 dozvole.
Srbija aktivno doprinosi i učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite Unije (UCPM) i obezbedila je kritičnu energetsku infrastrukturu Ukrajini. Tokom perioda izveštavanja, površina zaštićenih područja je proširena, a Novi Sad je dobio akreditaciju Ramsarskog močvarnog grada u julu 2025.
Broj inspekcijskih slučajeva i izdatih prekršaja se povećao, što ukazuje na pojačanu kontrolu, iako je implementacija još uvek nedovoljna.
