Istorija štrajka glađu u Srbiji i svetu: Aktivistkinja izdržala čak 16 godina, ali efekti su uvek bili

Najfatalniji primeri štrajka glađu dešavali su se, između ostalog, u Irskoj osamdesetih godina. Bobi Sends, vođa Irske republikanske armije, nakon 66 dana štrajka glađu, umro je u zatvoru nadomak Belfasta u pokušaju da povrati politički status za sebe i svoje kolege.

Njih desetoro je štrajkovalo glađu, svi su preminuli, a Bobi je prvi među njima preminuo. Štrajk je prekinut 3. oktobra 1981. godine, a zahtevali su da budu tretirani kao posebna kategorija političkih zatvorenika, a ne kao kriminalci.

Ukrajinski filmski režiser Olek Stencov je još jedan od njih. Štrajk je počeo glađu u ruskom zatvoru kada je odsluživao kaznu od 20 godina koju je tada dobio. Njegov zahtev je bio da se puste desetine ukrajinskih političkih zatvorenika. Izjavio je tada da je preživeo 145 dana štrajka glađu, koji je okončao početkom oktobra 2018. godine.

Stencov je istakao i da je njegovo zdravlje trpelo brojne posledice nakon tako veoma ozbiljnog štrajka glađu. Oslobođen je 7. septembra 2019. godine u okviru razmene zatvorenika između Rusije i Ukrajine. Takođe, u Ukrajini štrajkovala je glađu i Nađa Savčenko. Bila je navigator vojnog helikoptera u Ukrajinskoj vojsci. Zatvorena je na dve godine u Rusiji pod optužbama koje su se odnosile na smrt dva ruska novinara u istočnoj Ukrajini. Savčenko se upustila u štrajk glađu dva puta. Jednom je štrajkovala 83 dana.

Onaj koji se smatra pionirom moderne prakse, građanske neposlušnosti je takođe i Mahatma Gandi. Jedan je od najpoznatijih štrajkača glađu u istoriji. Tokom svog života Gandi se upustio u nekoliko štrajkova glađu i gladovao je protestujući zbog britanske vladavine u Indiji. Gandi je 17 puta protestovao, gladovao tokom Indijskog pokreta za nezavisnost. Njegova najduža takva vrsta protesta trajala je 21 dan.

Neverovatnih 16 godina štrajka izdržala je Irom Šarmila u Indiji. Šarmila je protestovala zbog zakona koji je vojsci dao pravo da pretresa imovinu i zatvara ljude. Više od jedne decenije vlada ju je na silu hranila infuzijom koju joj je davala putem nosne kapaljke, što je uobičajena praksa kada neko štrajkuje glađu i treba da se održi u životu. Šarmila je okončala svoje štrajkovanje u avgustu 2016. godine, tako što je polizala malo meda koji joj je prethodno stavljen na dlan.

Istorija štrajkova glađu u Jugoslaviji - Tito, Drašković...

Istorija štrajka glađu može da se prati od komunista, na primer, koji su u periodu pre Drugog svetskog rata ovaj vid borbe masovno koristili, naročito u zatvorima tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Prvi je bio u Sremskoj Mitrovici u proleće 1927. godine. Idejni pokretač tog štrajka bio je Moša Pijade, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, slikar i novinar. Pijade je tada poslao zahtev Ministarstvu uprave da se reguliše položaj političkih osuđenika, pošto do tada o tom pitanju nije postojao nikakav propis. Vlada je pod pritiskom javnosti prihvatila sve glavne zahteve. Glađu je štrajkovao i Josip Broz Tito, u zatvoru u Ogulinu, krajem jula 1927. godine. Tito je zajedno sa 16-oricom radnika izveden pred sud zbog sumnje da su čitali sumnjive i zabranjene knjige.

Nezadovoljan takvim vođenjem istrage, Tito je odlučio da štrajkuje glađu. Sudske vlasti su ubrzale taj proces, štrajk je trajao pet dana, a budući predsednik Jugoslavije pušten je da se brani sa slobode zajedno sa ostalim radnicima. Istorija štrajkova glađu u post-jugoslovenskoj Srbiji je duga, a kao kamen temeljac takvog načina političke borbe obično se uzima štrajk iz 1993. godine. To je i slučaj tadašnjeg predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, koji se na taj način borio protiv režima Slobodana Miloševića.

Štrajk glađu u Srbiji - Tomislav Nikolić tražio izbore

Oni zbog kojih se nekada štrajkovalo glađu i sami su primenjivali iste metode kasnije. Aprila 2011. godine štrajk glađu i žeđu počeo je i Tomislav Nikolić, uz zahtev da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori. Nikolić je štrajkovao, štrajk je započeo u poslaničkom klubu Skupštine Srbije, a dan kasnije prebačen u privatnu bolnicu.

Štrajk nije prekinut posle posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića, ali jeste na molbu tadašnjeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Nikolić je prvo 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije simbolično na Uskrs i štrajk glađu.

Njegov zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora tada ipak nije ispunjen, ali gladovanje se očigledno isplatilo, jer je godinu dana kasnije na predsedničkim izborima porazio - upravo Tadića.

2020. godinu obeležila je epidemija. Ne samo koronavirusa, već i štrajkača glađu na stepeništu Narodne skupštine. Narodni poslanici Srpske napredne stranke Sandra Božić i Aleksandar Martinović, izdržali su dan i po. U štrajku na stepeništu bio je i samostalni poslanik Miladin Ševarlić, u kojem se pridružio kasnije i Boško Obradović, tada poslanik Dveri. 18. decembra 2023. godine, u zgradi u kojoj se nalazi Republička izborna komisija, stupila je poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, takođe u štrajk glađu. Njen motiv tada je bio izborna krađa, a u štrajku je bila 14 dana.|

Vesić, Marija Vasić, Bogdan Jovičić

Bivši ministar Goran Vesić štrajkovao je glađu u novembru 2024. godine, kada mu je Viši sud u Novom Sadu odredio pritvor do 30 dana. Vesić je pritvoren u okviru istrage zbog obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, što se dogodilo 1. novembra.

A od 1. novembra u štrajku glađu i žeđu bila je i u zatvorskoj ćeliji profesorka Jovine gimnazije Marija Vasić kao i student Bogdan Jovičić. Jer pravda nije bila zadovoljena, baš zato je i danas Dijana Hrka u štrajku glađu na ulici pored Skupštine bez izgleda da će joj zahtevi uskoro biti ispunjeni.

Istorija štrajka glađu u Srbiji i svetu: Aktivistkinja izdržala čak 16 godina, ali efekti su uvek bili - ograničeni

Vesić, Marija Vasić, Bogdan Jovičić

Povezane vesti

Temperatura iznad proseka: Kad stiže zahlađenje, kiša i sneg

Studenti u blokadi Medicinskog zamolili Dijanu Hrka da prekine štrajk glađu

Američka ekspertkinja: Vašington i Brisel omogućavaju režimu u Srbiji da opstane, vreme za reakciju je sad

Dve osobe ubijene, jedna ranjena u obračunu vatrenim oružjem u selu kod Babušnice