Istraživanje: Više od 86 odsto LGBT osoba u Srbiji trpelo pritisak za promenu identiteta

Istraživač Dina Bajrektarević iz Kolektiva "MANA" izjavila je da se konverzivne prakse najčešće dešavaju u okvirima porodice, škole, ili prijatelja koji žele da osobama iz LGBT zajednice "pomognu da ih promene i preusmere njihovo seksualno opredeljenje".

"To nasilje se ne prepoznaje kao takvo zato što je u sivoj zoni, dolazi iz kruga najbližih. Međutim, pritiskanje nekog na razgovor sa sveštenikom ili psihijatrom kako bi ih preusmerili, jesu kontinuirani postupci da se nečiji identitet spreči. Najčešće se to ogleda u religijskim ritualima poput egzorcizma, ali pored toga, takve osobe mogu trpeti emocionalno i fizičko nasilje zbog pritiska da treba da se menjaju ", rekla je Bajrektarević na konferenciji za novinare u Beogradu.

Ona je dodala da je 206 osoba učestvovalo u tom istraživanju i da ti podaci nisu reprezentativni za čitavu LGBT zajednicu, ali i da pokazuju uvid u pitanje konverzivnih praksi.

"Više od polovine, 57,3 odsto ispitanika bilo je izloženo stalnim zahtevima da se uklope u norme, 46,6 odsto je doživelo da se njihov identitet označava kao greh, a 45,6 odsto je učeno da njihov identitet mora da se skriva kako bi izbegli kaznu ili osudu", rekla je Bajrektarević.

Navela je da ti podaci nisu samo brojke, već i osobe koje su se osećale uplašeno ili odbačeno, a da takva iskustva treba učiniti vidljivim.

Advokat Marjana Majstorović izjavila je da bi takve konverzivne prakse trebalo naglasiti kao krivično delo jer bi to imalo osnova u pravnom okviru.

"Zakon ne postoji, ali postoji njegov nacrt iz 2021. godine na tu temu. Član o zabrani diskriminacije, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, zabrana nečovečnog postupanja, na taj način pravni okvir bi mogao da se dodatno razvije. Imala sam klijentkinju koja je bila zlostavljana od porodice i bila podvrgnuta različitim vidovima konverzivnih praksi, gde je bila zatvarana u kući i pretrpela težak oblik nasilja od sveštenika i porodice, ali vid pravne zaštite je neefikasan", navela je Majstorović.

Dodala je da najčešće pritisak konverzivnih praksi osećaju osobe od 14 do 18 godina, i od 18 do 23 godine, kada su pod velikim uticajem porodice i "nemaju mogućnost podrške ni zaštite".

"To jeste zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacija, ali ono što taj zakon omogućava je samo da podnesemo pritužbu povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, to se retko dešava jer ne može nematerijalna šteta koja se desi u odnosima u porodici da se nadoknadi novčanom reparacijom. Pravni instrument koji je predvideo naš zakonodavac je neefikasan, on se nikad neće primeniti", rekla je Majstorović.