U Vladi Republike Srbije je, nakon javne konsultacije, u završnoj fazi priprema za usvajanje Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljeničnih emisija, piše Energija Balkana.
Društvo
Najveće troškove dekarbonizacije u Srbiji platiće EPS
FOTO: A. Stepanović
U Srbiji je u završnoj fazi priprema za usvajanje Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljeničnih emisija. Zakon omogućava za proizvođača električne energije, ustvari za EPS, kao najvećeg emitera, koji će generisati oko 90 odsto ukupnih prihoda od poreza na emisiju, pravo na poreski kredit, za najmanje 20 odsto od sredstava koje je u poreskom periodu uložio u smanjivanje emisija CO2. Nastoji se da taj procenat bude i znatno veći, jer će troškovi dekarbonizacije biti najveći u EPS-u, te mu je neophodna stabilnost izvora finansiranja, piše portal Energiija Balkana.
Nakon detaljnih analiza mogućih opcija za uvođenje cene emisije ugljenika, u kojima su učestvovala i preduzeća koje zakoni pogađaju, pripremljen je predlog da se uvedu karbon takse. Karbon takse bi posle nekog perioda bile zamenjene sistemom trgovine emisijama sa fiksnom cenom. Naziv „karbon takse“ je prilagođen srpskoj poreskoj sintaksi, te preveden kao „porez na emisije“.
Zakon omogućava za proizvođača električne energije, ustvari za EPS, kao najvećeg emitera, koji će generisati oko 90 odsto ukupnih prihoda od poreza na emisiju, pravo na poreski kredit, za najmanje 20 odsto od sredstava koje je u poreskom periodu uložio u smanjivanje emisija CO2. Nastoji se da taj procenat bude i znatno veći, jer će troškovi dekarbonizacije biti najveći u EPS-u, te mu je neophodna stabilnost izvora finansiranja.
U 2026. porez na emisije treba da bude četiri evra po toni CO2 (4 EUR/t CO2).
To izgleda beznačajno u odnosu na sadašnju cenu u EU ETS, koja je oko 80 EUR/tCO2.
Treba znati da su cene emisije u EU ETS globalno ubedljivo najviše.
Cena emisije je u velikom broju zemalja niža od 10 EUR/tCO2 (Malezija upravo sada počinje sa taksom od 2,4 $/t CO2), a zemlje je prilagodjavaju svom stepenu ekonomskog bogatstva, da ne bi ugrozile industrijske aktivnosti. Za EPS bi ova cena ipak značila dodatni godišnji trošak od oko 100 miliona evra, umanjen za iznos poreskog kredita.
Nije to mali trošak koji će pasti na teret EPS-a.
Približno, to je jedna četvrtina ukupnih investicija EPS-a u nekoliko proteklih godina. Moguće je da će se taj trošak preneti i na krajnje kupce. Međutim, izvesno je da će on rasti, kako raste porez na emisije i u perspektivi se približavati EU cenama.
Za poreske obveznike je izuzetno važno kako će se koristiti sredstva prikupljena oporezivanjem.
Nije bilo uslova da se osnuje namenski fond, već će sredstva ići u opšti budžet.
U Zakonu je navedeno pravo na podsticaje za finansiranje podrške smanjivanju emisija i razvoju obnovljive energije, energetske efikasnosti, energetske infrastrukture, pravedne tranzicije i podrške ugroženim kupcima. To upućuje na dobru nameru da se ide ka principima EU ETS Direktive, kojom se traži da se ta sredstva u potpunosti usmere na dekarbonizaciju. Međutim, ta odredba ne ne mora biti obavezujuća i to je njena moguća slabost.
Komentari
Povezane vesti
