Društvo

Ni godinu dana nakon pada nadstrešnice nema cele dokumentacije o radovima na stanici u Novom Sadu

Foto: YouTube printscreen/Insajder Video

Foto: YouTube printscreen/Insajder Video

Godinu dana od pada nastrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i osam meseci od kada je poslednja tura dokumenta učinjena javnom, ona i dalje nije kompletna zbog izostanaka gotovo svih građevinskih dnevnika.

To za N1 kaže docentkinja Građevinskog fakulteta u Beogradu i jedna od autorki analize na 1.700 strana Sanja Fric. Ona kaže da im je bio dostupan samo jedan od građevinskih dnevnika, koji su neophodni kada je u pitanju gradilišna dokumentacija.
 
"Kad smo pregledali dokumentaciju, u zapisnicima sa sastanka je pisalo da je svaki podizvođač vodio svoje građevinske dnevnike. Imamo konstataciju koju su potpisali svi učesnici na sastanku, ali mi nemamo građevinske dnevnike podizvođača. Imamo građevinske dnevnike samo jednog podizvođača", kaže Fric u razgovoru za podkast "Sfera".
Ona kaže da je postojala incijativa vlasti iz decembra 2022. godine za skraćenje izvođenja radova za sedam-osam meseci, bez bilo kakvog poznatog razloga za to. Podseća da je prvobitno odobreno produženje trajanja, što je paradoksalno.
 
"Nemamo ni plan dinamike izvođenja radova. Incijalni dinamički plan je dostavljen, ali ne i korigovani, posle odborenog skraćenja radova, a koji je po ugovoru neophodan. On nije javno dostupan", ističe Fric.
Ovo skraćivanje rokova bez jasne potrebe koštalo je građane Srbije dodatnih 65 miliona dolara. Do sada je objavljeno 20.000 dokumenata na 600.000 strana, a sve krenulo od 195 dokumenata.
 
Fric kaže da se mali procenat dokumentacije odnosi na samu stanicu u Novom Sadu. Radi se o sedam procenata dokumentacije za celu stanicu, dok se tri odsto odnosi na staničnu zgradu.
 
Kako ističe, linijski infrastrukturni projekti kao što je dominantno rekonstrukcija pruge, drugačije se tretiraju kroz pravilnike i zakone od objekata visokogradnje. U ovom slučaju postoje oba elementa, a izdata je samo jedna dozvola, umesto više njih, kako bi se ubrzao proces.
 
"Izdata je samo jedna dozvola za sve, umesto da ih bude više, shodno svrsi. Ovo je, verujem, napravilo opštu zbrku svima, investitoru, projektantu... U projektu imamo nove deonice, modernizaciju, zatim nove objekte visokogradnje i 17 mesta za rekonstrukciju. Tu su vijadukti i mostovi. Imamo slučaj da se potpuno različiti objekti tretiraju isto, umesto da svaki objekat ima nezavisnu tehničku kontrolu", navodi Fric.
Ovakvo ponašanje je, prema rečima Jelene Dobrić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, napravilo zbrku i dalo prostor za "akumulaciju grešaka".
 
"Verovatnoća da se desi previd se povećala. Imamo projektnu dokumentaciju koja je jasna i dostupna, a izvođačka dokumentacija nije jasna, što je važno da bi se odredio uzrok pada. Za sada je razlog urušavanja korozija, pri čemu drugi faktori koji su doveli do urušavanja nadstrešnice nisu dovoljno detaljno objašnjeni u tom nalazu", smatra Dobrić.
 
Fric navodi da je još jedan paradoks taj što je tužilaštvo izašlo sa predlogom optužnice 30. decembra 2024, iako se dokumentacija dopunjavala do 6. marta 2025. godine.
 
"Krenulo se od ključnih 195 dokumenata koji su 12 decembra dati na uvid javnosti, pa je na inicijativu Građevinskog fakulteta ponovo dopunjena 19. decembra. Ekspertska grupa za analizu je predstavila nalaze 5. marta. Na nju je odgovorila resorna ministarka koja je nedostajuća dokumenta opisala kao - traženje igle u plastu sena", navodi Fric.
 
Od tada nisu objavljivani novi dokumenti.