Istakla je da je na srpskim vlastima da pokažu da li zaista žele da Srbiju vode ka Evropskoj uniji i tako iskoriste geopolitički momenat, koji se neće ponoviti u narednih nekoliko decenija ili proevropsku retoriku koriste za dobijanje benefita, bez vidljivih rezultata kada je reč o reformama.
Politika
Selaković (NKEU): Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće oštriji nego prethodni
Foto: Pixabay/Ilustracija
Godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, čije se objavljivanje očekuje početkom novembra, sigurno će biti oštriji nego prethodni, ocenila je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković.
"Znamo da je fokus na implementaciji, da smo čuli da Srbija sad konačno sa reči treba da pređe na dela, zaista očekujem da će izveštaj obilovati jačim formulacijama nego što je to bio slučaj ranije", rekla je ona agenciji Beta.
Evropska komisija u godišnjem izveštaju ocenjuje napredak svake države kandidatkinje u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, posebno u oblastima vladavine prava, demokratije, institucija, javne uprave, ekonomije i usklađivanja sa pravnom tekovinom EU.
U izveštaju se daju preporuke koje država treba da ispuni naredne godine, ukazuje na slabosti i oblasti koje zahtevaju veći angažman.
Oštriji ton Evropske komisije nadovezao bi se na poslednju rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, koju je Selaković ocenila kao "najoštriju do sada", u kojoj su, kako je rekla, po prvi put navedeni konkretni slučajevi kršenja slobode okupljanja i izražavanja, kao i upozorenje učesnicima EXPO 2027. da razmotre učešće zbog stanja vladavine prava i korupcije.
"Rezolucija obuhvata ocene o stanju različitih segmenata društva, dakle sve ono što i građani Srbije uglavnom osećaju svakodnevno, a sa druge strane izuzetno je oštra po pitanju budućeg odnosa između EU i Srbije i napretka u oblasti evrointegracija", navela je.
Ocenila je da je ovakav stav evropskog zakonodavnog tela nije iznenađenje i da je posledica zaoštravanja unutrašnje situacije, ali i pojačane aktivnosti srpske opozicije u Evropi i geopolitičke situacije.
"Najdrastičniji deo je pozivanje na sankcije pojedincima iz vlasti povezanima sa zemljama koje EU smatra neprijateljskim", navela je ona.
Iako sledi politiku Evropskog parlamenta, Evropska komisija, objašnjava Selaković, uvek je obazrivija zbog prirode svoje uloge, jer mora da sarađuje sa vladama u svim zemljama kandidatima i održava dinamiku procesa evrointegracija, te je zato ograničenija po pitanju narativa.
"Srbija je napravila dosta grešaka tokom poslednjih nekoliko meseci, što je kulminiralo ovom krizom oko NIS-a", rekla je ona.
Uprkos kritikama, smatra da momentum postoji, pre svega zbog rata u Ukrajini, što su u regionu shvatile Crna Gora i Albanija i napredovale u kratkom periodu.
"Vidimo da Komisija to zaista nagrađuje vrlo konkretno. To je za razliku od pre nekoliko godina kada smo svi imali utisak da EU ne zna šta će sa Zapadnim Balkanom, drastično drugačije i važno je svima nama jer onda i mi u drugim državama vidimo da taj put može da ima kraj", rekla je.
Selaković veruje da će, iako se tempo napretka zemalja Zapadnog Balkana ka EU razlikuje i verovatno će uzlaziti u EU odvojeno, države u regionu nastaviti međusobnu saradnju kroz Berlinski proces i Plan rasta.
"Nije više trenutak u kom možemo da govorimo da EU ne želi da se procesi proširenja okončaju, da ne želi da primi neke države jer ona to vrlo jasno demonstrira, a pitanje je političke volje i onoga što dolazi od država kandidata. Srbija trenutno ima najmanji stepen podrške članstvu, kada se poredi sa drugim zemljama regiona i to je pokazatelj onoga što je rađeno ovde prethodnih 10 godina na unutrašnjem planu i što je posledica politike balansiranja", rekla je ona.
Ocenila je da se poruke koje srpski zvaničnici komuniciraju prema EU i prema srpskoj javnosti razlikuju - istovremeno insistiraju da je Srbiji budućnost EU, ali predstavljaju reforme kao ucene, što je isključilo druge aktere iz procesa.
"Sam proces pridruživanja koji je trebalo da bude platforma za široki društveni konsenzus, postao je uzurpiran od strane države i nije bilo prostora da se utiče na sam proces. I mislim da je EK sada konačno shvatila da je to, imajući u vidu kontekst u Srbiji, kontraproduktivno i pogrešno i zbog toga sada upravo i insistira na tome da se i drugi akteri moraju uključiti u praćenje primene onoga što se dogovara", navela je Selaković.
Samim tim opadala je s godinama podrška naroda članstvu zemlje u EU. Koordinatorka NKEU smatra da i EU mora da radi na svojoj reputaciji kod građana Srbije.
"Pad podrške članstvu se nije desio preko noći, tako da preko noći ne može ni da se vrati, ali kao što se promenila retorika pojedinih evropskih aktera u odnosu na stanje u Srbiji, tako će se i ove stvari verovatno menjati ako sa evropske strane budu dolazile adekvatne poruke", rekla je.
Kampanju o litijumu i pitanje Kosova istakla je kao jedne od najznačajnijih uzroka urušavanja podrške. S tim u vezi navela je da kopanje litijuma i priznanje nezavisnosti Kosova nisu uslov za članstvo Srbije.
"To su komunikacijske poruke koje je pre svega vlast plasirala kako bi održavala nivo poverenja građana Srbije na niskom nivou. Litijum je privatna investicija, projekat kapitala, korporacije Rio Tinto. Ta korporacija kao i mnoge druge naravno da lobira preko različitih kanala da bi koristila benefite, pristup finansijskim sredstvima koji bi im omogućli da se njihova investicija do kraja sprovede", rekla je Selaković.
"Važno je da građani razumeju da kopanje litijuma jeste aktivnost koja isključivo zavisi od odluka ove države i toga kako će građani na to reagovati. Ne postoji mehanizam preko kog EU i bilo koja država članica mogu da izvrše pritisak da se taj rudnik otvori, ako za to nema institucionalnih uslova i ako to ne žele građani", još je navela.
Kada je reč o Kosovu, istakla je da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju jer ni sa jedne strane ne postoji istinska volja za njim. Međutim, dodaje, da zbog geopolitičkih okolnosti trenutno nema dovoljno interesovanja u tom smeru ni EU ni drugih velikih sila.
"Ono što je zaista veliki problem jeste što su godine izgubljene u tome, a ništa se suštinski nije desilo u približavanju između ova dva društva", rekla je i dodala da se dijalog odnosi na normalizaciju i ne podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije.
Potrebno je da se primene potpisane obaveze, istakla je.
"Cilj je da se normalizacijom dođe do toga da ljudima više nije bitno da li je Srbija priznala Kosovo. Sve bi to trebalo da stvori normalniju atmosferu koja ne bi dovodila do onoga što imamo danas a to je svakako tiho iseljavanje preostalih Srba na Kosovu", rekla je.
Zaključila je da, ako Srbija istinski želi ka EU, najpre treba da uradi sve ono što je obećala kroz reformsku agendu, a onda i sve druge obaveze mimo nje koji su deo pregovaračkog okvira. U smislu spoljne politike, to podrazumeva uvođenje sankcija i potpuni zaokret od Rusije i zavisnosti od nje u bilo kom smislu, navela je Selaković.
To bi, kako je još dodala, drastično i u jako kratkom roku, promenilo stav Evrope prema ovoj vlasti ili nekoj drugoj ako do nje dođe. Međutim navodi da bi takve nepopularne mere zahtevale da se preuzme odgovornost i suoči sa političkim posledicama na narednim izborima.
Intervju je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran od strane Ministartsva informisanja i telekomunikacija, stavovi izneti u tekstu nužno ne uzražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari
Povezane vesti
