Monah iz Srbije i svetsko dešifrovanje indskog pisma

Naučnici širom sveta više od veka pokušavaju da raščivijaju arheološku zagonetku.

Muku im zadaju znakovi i simboli pisma civilizacije u dolini reke Ind u današnjem Pakistanu pronađeni na glinenim pločicama.

Povezivali su ih sa mnogim praistorijskim pismima i jezicima, tvrdilo se da ih čine samo politički ili verski simboli.

Izjednačavali su ih sa sadržajem iz hinduističkih spisa, učitavali im i duhovna i magijska značenja, ali razrešenja ni na vidiku.

Za njegovo dešifrovanje indijske vlasti nudile su i nagradu od milion dolara.

Na ove drevne zapise spletom okolnosti naišao je i Ignjatije Đorđević, monah iz Srbije, proučavajući praistorijsku geometriju i arheologiju.

Analizirajući te simbole zaključio je da je reč o geometrijskim nacrtima.

„To nije pismo, niti ima fonetskog sistema za čitanje, već su slike iz kojih su kasnije nastali logografski sistemi", kaže Đorđević za BBC na srpskom.

Zaključke je objavio u knjizi Sakralna mera Altamire, piramida, Stounhedža i induski znakovi.

Indska ili harapska civilizacija, nastala pre 5.300 godina na području današnje severozapadne Indije i Pakistana, jedno je od najranijih urbanih društava na svetu.

Njeno stanovništvo uglavnom se bavilo poljoprivredom i trgovinom i živelo u naseljima opasanim zidinama od pečene cigle.

Imali su sisteme za upravljanje vodama i odvodnjavanje, ali i izvrsnu umetnost grnčarije i terakote.

Zbog čega je došlo do naglog nestanke ove zajednice i dalje nije poznato, jer nema jasnih dokaza da je bilo gladi, prirodne katastrofe ili ratovanja.

Prvi ostaci ovog drevnog društva pronađeni su pre 100 godina, uklesani u kamenu ili metalu, ili utisnuti na pečenu glinu, a do sada je istraženo oko 2.000 lokaliteta u tom regionu.

Ipak, najveća zagonetka je i dalje njihovo nedešifrovano pismo, na osnovu kojeg bi moglo da se sazna u šta su verovali i na koji način su upravljali zajednicom.

„Indsko pismo je možda najvažniji sistem pisanja koji nije protumačen“, rekao je ranije za BBC Asko Parpola, vodeći finski indolog.

Slika, pa slovo

Ignjatije Đorđević je monah manastira Sveti Nikola u istoimenom gotovo nenaseljenom selu na jugu Srbije.

Pokušavajući da pronikne u tajne praistorijske i rimske geometrije među spisima je uvideo i indske znakove koji su uglavnom prikazivali životinje.

Analizom je došao do zaključka da je ta drevna civilizacija koristila geometrijske linije za pozicioniranje anatomskih tačaka tela predstavljenih životinja.

„Jedini su primer ove vrste", objašnjava Đorđević, koji je i diplomirani istoričar umetnosti, za BBC na srpskom.

Glava sa rogovima iscrtana je kružnom formom, rep strelastom, noge oblikom ribe, navodi primere.

Oni su, tvrdi Đorđević, geometerijskim linijama crtali znakove, približavajući ih prirodnim oblicima.

„To ukazuje da je pre reč o slikama, a ne rečima i da ne mogu fonetski da se čitaju", kaže.

Oprečna tumačenja

Ali zaključci drugih naučnika se razlikuju, što dodatno otežava razrešenje ove drevne slagalice.

Asko Parpola godinama proučava indsko pismo i tvrdi da znakovi pronađeni na glinenim pločicama treba da se čitaju kao kompletne reči.

Veruje da njegova istraživanja pružaju dokaz o korenima pisma Dravida, praistorijskih stanovnika Indije i dela Pakistana.

Slike riba otkrivene u mnogim natpisima mogu da znače i „zvezda" - dravidska reč za ribu.

Sa njim nije saglasna Bahata Ansumali Mukhopadjaj koja više od deset godina pokušava da odgonetne indsko pismo.

Znakovi ribe koristili su se za predstavljanje kategorija sjajne robe, zbog čega pismo naziva „trgovačkim".

„Pismo bi trebalo čitati simbolički, a ne fonetski.

„Da bi pokazali slonovaču jednostavno su koristili znak nalik kljovi", ispričala je za Njujork Tajms.

Dodatni problem je i manjak materijala koji bi bio analiziran.

Dostupno je svega 4.000 simbola, gotovo svi su oslikani na malim predmetima poput pečata i grnčarije.

Jedan od centralnih motiva je jednorog praćen predmetom koji takođe ne može da se identifikuje.

Nema ni pratećih tekstova na zidovima ili uspravnim kamenim pločama koji bi mogli da rasvetle ovu tajnu.

Nije pronađeni ni dvojezični artefakt poput kamena iz Rozete, koji je pomogao naučnicima da razumeju drevno egipatsko pismo - hijeroglifi.

Takvi artefakti sadrže tekst na dva jezika, što pomaže da se direktno porede poznata i nepoznata pisma.

Istraživači su nedavno koristili i veštačku inteligenciju (AI) kako bi analizirali pismo, pokušavajući da identifikuju obrasce i strukture ne bi li ga konačno razumeli.

Naučnici su u martu 2023. zahvaljujući veštačkoj inteligenciji uspeli da otkriju prve reči u drevnim svicima starim 2.000 godina.

Niša Jadav sa Instituta za fundamentalna istraživanja Tata (TIFR) iz Mumbaja sa kolegama je koristila digitalizovani skup podataka o indskim znacima.

Pronašli su 67, što je oko 80 odsto sadržaja pisma.

„Još ne znamo da li su znakovi cele reči, delovi ili elementi rečenica", ispričala je Jadav.

Najčešće korišćeni znak podseća na teglu sa dve drške, mada su uočili da se neki obrasci pojavljuju znatno više od očekivanog.

„Naš zaključak je da je pismo strukturirano i uočena je osnovna logika u pisanju", rekla je Jadav za BBC.

Ali indsko pismo nije jedino koje naučnici još ne mogu da dokuče.

Osnovni jezik protoelamitskog (Iran), linearnog A (Krit) i etrurskog (Italija) i dalje je nepoznat.

Kod nekih drugih poput Rongoronge (Uskršnje ostrvo teritorija južnoameričke države Čile) i Zapoteke (Meksiko) jezik je poznat, „ali su simboli nejasni".

„Sve što je do sada logografski otkriveno je protumačeno, a ako se primenjivanjem istih metoda indsko pismo nije moglo da se dešifruje to sugeriše da je reč o drugačijem tipu", tvrdi monah Đorđević.

U međuvremenu lingvisti, arheolozi, matematičari, istoričari ne odustaju od potrage za ključem indske sfinge.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Veštačka inteligencija dovela do otkrića prve reči u drevnim svicima
• Kamen iz Rozete: Kako je slučajno otkriće dovelo do dešifrovanja hijeroglifa
• Jezik s kraja sveta
• Zadivljujući južnoafrički jezik koji se govori u 45 kliktaja
• Poslednji govornici drevne Sparte
• Indija: Pronađen redak fosil iz doba Jure
• Neandertalci kao umetnici: Šta otkriva drevni otisak prsta
• Arheolozi pronašli 200 godina staru poruku u boci