Srbiji produžena isporuka gasa iz Rusije, šta je odlučila EU

Gas ne miriše, ali se njegova politika jasno oseti, naročito kada Evropa odluči da zavrne ventil.

Sama pomisao na gas i naftu stanovnicima Srbije izaziva jezu i u letnjim danima, uglavnom zbog cene, a kamoli u periodu sezoni grejanja.

Planom nove regulative Evropske unije (EU) postepeno se zabranjuje uvoz prirodnog gasa iz Rusije i predviđa potpuno odricanje do 2028. godine.

Ovo je unelo nemir u Srbiji, a najviši zvaničnici Srbije su najave mera iz Brisela ocenili kao „katastrofalnu".

Ipak, u planu Brisela ne postoji odredba o izričitoj zabrani tranzita ruskog gasa iz EU ka trećim zemljama, u ovom slučaju ka Srbiji.

„U predlogu nema zabrane tranzita ruskog gasa, već veća i stroža kontrola.

„Ali za Srbiju je najbitnije da smanji njegovu potrošnju i da ulaže u energetsku efikasnost, pa da sistemi za grejanje koriste otpadnu toplotu iz elektrana, toplotne pumpe, biomasu ili neki drugi obnovljivi izvor energije, a ne gas", rekao je ranije Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

'Imaćemo jednu od najnižih cena gasa u Evropi': Vučić

Srbija još nema dugoročni sporazum sa Rusijom o nabavci gasa.

Ali je Vučić 30. marta 2026. objavio da je Srbija dobila još tri meseca produženja ugovora za gas iz Rusije.

Srbija je dobila gas po fleksibilnim uslovima i bićemo verovatno druga zemlja u Evropi koja ima najnižu cenu gasa, iza Belorusije, rekao je Vučić posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potvrdio da su Putin i Vučić razgovarali i da je Rusija posvećena njenim obavezama u isporuci energenata.

„Posebno smo posvećeni našim obavezama prema prijateljskim i bratskim zemljama, kao što je Srbija", rekao je Peskov na konferenciji za novinare, prenose Ria novosti.

Trenutni sporazum sa Gaspromom pokriva više od 80 odsto potreba Srbije za gasom.

Dušan Bajatović, generalni direktor državne kompanije Srbijagas, rekao je da Srbija dobija deset miliona kubnih metara gasa dnevno.

Vučić je u oktobru 2025. rekao da je očekivao potpisivanje trogodišnjeg ugovora o snabdevanju gasom još u maju (te godine), tvrdeći da je srpska strana u pregovorima bila „više nego fer i poštena".

„Oni žele time da nam kažu, 'ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS ili bilo šta drugo, mi možemo da presečemo gas 31. decembra'.

„To je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu, ne zato što smo mi planirali da nacionalizujemo, jer da jesmo mi i dalje ne bi imali sankcije", izjavio je ranije Vučić.

• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Amerika ublažila naftne sankcije Rusiji

Plan EU o odricanju od ruskog gasa

Brisel je u januaru 2026. usvojio privremeni dogovor o uredbi o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa.

To je središte takozvanog plana REPowerEU za okončanje zavisnosti od ruskih energenata.

Cilj je, kažu iz Brisela, da do 2028. godine zemlje članice EU potpuno obustave korišćenje ruskog gasa, a da do tada pripreme planove diverzifikacije.

Uredbom se uvodi pravno obavezujuća, fazna zabrana uvoza i tečnog prirodnog gasa (TNG) i gasa iz gasovoda iz Rusije, sa potpunom zabranom od kraja 2026. godine za TNG, odnosno jeseni 2027. godine za gas iz gasovoda.

Time će se doprineti opštem cilju izgradnje otpornog i nezavisnog energetskog tržišta EU, uz očuvanje bezbednosti snabdevanja EU, kažu iz bloka.

To znači da se za gas koji iz Rusije stigne u Srbiju biti potrebno da se dokaže poreklo, ruta i krajnje odredište svake pošiljke kako neki kubik (1.000 litara) ne bi završio u EU.

• Prelazna faza za postojeće ugovore o snabdevanju

Evropski zakonodavci su potvrdili da će uvoz ruskog gasa iz gasovoda i TNG biti zabranjen šest nedelja po stupanju uredbe na snagu, uz zadržavanje prelaznog perioda za postojeće ugovore.

• za kratkoročne ugovore o snabdevanju zaključene pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza ruskog gasa primenjivaće se od 25. aprila 2026. za TNG, a od 17. juna 2026. za gas iz gasovoda
• za dugoročne ugovore o uvozu TNG, zabrana će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, u skladu sa 19. paketom sankcija EU Rusiji
• kada je reč o dugoročnim ugovorima o uvozu gasa iz gasovoda, zabrana će stupiti na snagu 30. septembra 2027, pod uslovom da su države članice na putu da ispune ciljeve popunjavanja skladišta predviđene uredbom o skladištenju gasa, a najkasnije 1. novembra 2027.

• Carinske procedure i odobravanje

Brisel je uveo obavezu da obe kategorije uvoza gasa podležu režimu prethodnog odobrenja kako bi se obezbedilo da zabrana u praksi funkcioniše.

• za ruski gas i uvoz obuhvaćen prelaznim periodom, potrebne informacije za dobijanje odobrenja moraju da budu dostavljene najmanje mesec dana pre ulaska
• za neruski gas, dokaz mora da bude dostavljen najmanje pet dana pre ulaska, odnosno sedam dana za gas uvezen preko interkonektora Strandža 1 (između Bugarske i Turske kroz koji ide i gas iz Azerbejdžana)

Turska i Azerbejdžan sada moraju da dokažu da prirodni gas koji se isporučuje Evropskoj uniji preko ulaznih tačaka na bugarskoj granici nije ruskog porekla, prema odluci Saveta EU objavljenoj u Službenom listu EU početkom februara 2026.

Ulazna tačka Strandža-1/Malkodžlar, na granici Turske i Bugarske, identifikovana je kao kritična tačka interkonekcije.

Podaci Evropske mreže operatera prenosnog sistema za gas (ENTSOG) pokazuju da je tokom 2025. godine preko ove rute Bugarskoj isporučeno 1,9 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, objavila je ranije bugarska novinska agencija BTA.

Izvor: EU u Srbiji

• Šta za Srbiju znači gasna veza sa Bugarskom
• Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
• Amerika produžila rok MOL-u za kupovinu NIS-a do 22. maja

'Srbija neće ostati bez ruskog gasa'

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, kaže za RTS da Srbija neće ostati bez gasa.

„Predstavnica iz Brisela je rekla da Srbija nije obuhvaćena jer nije članica EU, što znači da će nama ruski gas biti dozvoljen.

„Nešto slično je rekla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Beogradu, ističući da Srbija neće moći samo da reeksportuje gas i produži tranzit gasa prema Mađarskoj", ukazuje Putniković.

Sličnog mišljenja je i Martin Vladimirov, direktor Programa za energetiku i klimu Centra za proučavanje demokratije u Bugarskoj.

„Ne postoje tehnički ili ekonomski rizici po bezbednost snabdevanja Srbije.

„Najranjivija je Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, jer sav prirodni gas dobija iz Srbije", kaže Vladimirov za BBC na srpskom.

Region, međutim, koristi veoma malo gasa u celini, jer privreda nije gasifikovana i postoje alternative, dodaje.

• Šta treba da znate o cenama goriva u Srbiji i na Balkanu
• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Šta hrvatsko iskustvo govori o kompaniji MOL, mogućem novom vlasniku NIS-a

Koliko je Srbija zavisna od ruskog gasa?

Ukratko, mnogo.

„Srbija troši 2,8 do tri miliona kubika gasa godišnje, od čega industrija troši 1,3 miliona.

„Sve zapadne investicije računaju na te stabilne i jeftine energente. Gradovi koji se greju na gas troše oko 650, a domaćinstva skoro 300 miliona kubika", kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

Udeo gasa iz Rusije u ukupnom uvozu u Srbiju u 2024. bio je 89 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

U 2025. taj procenat je bio manji.

Ima li Srbija alternativu ruskom gasu?

Srbija ima više alternativa ruskom gasu, a najpre treba da smanjimo potrošnju, kaže Kovačević.

Tursko tržište gasa je veliko, ima mnogo različitih izvora i istim putem može da dođe kao i ruski gas, dodaje.

„Tu je i Bugarska, koja može da reeksportuje sve vrste gasa, među kojima i tečni prirodni gas LNG i azerbejdžanski gas u Srbiju, preko Bugarsko-srpskog gasnog interkonektora", kaže energetski stručnjak Vladimirov iz Bugarske.

„To je količina od oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, a tu je i 10 odsto raspoloživog kapaciteta na Turskom toku koje Gasprom nije rezervisao, pa se to može ponuditi srpskim trgovcima", dodaje Vladimirov.

Uz to, kaže, Srbija ima kapacitet da uvozi gas iz Mađarske koji dolazi iz Zapadne Evrope.

Kovačević veruje da je potrošnja Srbije mala i neefikasna i da nije kataklizma ako nema ruskog gasa.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, međutim ne misli tako.

„Infrastruktura Srbije je takva da nema alternativu da uveze neki drugi gas, jer je ta trgovina najsloženija i najkomplikovanija.

„Teoretski imamo jedan interkonektor koji nije u ruskom vlasništvu i preko kojeg bi mogli da kupimo gas koji nije ruski, a to je između Bugarske i Srbije, kapaciteta 1,8 milijardi kubika“, kaže Zdravković.

Međutim, Grci i Bugari još nisu proširili kapacitet cevi između njih.

Postoji mogućnost da se LNG kupuje preko Mađarske i Rumunije, ali bi to bilo skuplje, objašnjava Zdravković.

„I za to je preduslov da imamo skladišta.

„Na kraju neće biti pitanje da li je gas skuplji iz drugih pravaca, nego hoće li ga imati za prodaju", kaže Zdravković.

Kupovina gasa nije kao odlazak u prodavnicu, to su količine koje se unapred rezervišu, objašnjava.

Pipa Galop smatra da zavisnost od gasa, ne samo ruskog, treba smanjivati.

„Zabrinjavajuće je što Srbija planira da poveća potrošnju gasa izgradnjom nove gasne elektrane u Nišu, gradu na jugu Srbije, u vreme kada treba da smanji potrošnju", kaže ona.

Hvali politiku EU, koja je, kaže, uspela da prethodnih godina smanji potrošnju gasa za 18 odsto.

Važno je investirati u alternative gasu, kao što su toplotne pumpe, solarna termalna i geotermalna energija, dodaje.

• Šta su toplotne pumpe i jesu li budućnost grejanja u Srbiji
• Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko
• Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko

Šta je Južni gasni koridor i kuda prolazi do Srbije?

Južni gasni koridor (Southern Gas Corridor, SGC) je najveći projekat gasovoda na svetu od 2017. godine, pisao je ranije BBC na srpskom.

Krakom Transjadranskog gasovoda (Trans Adriatic Pipeline, TAP), gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru, pred obalom Azerbajdžana, preko Gruzije, Turske, Grčke iz Albanije, Jadranskog mora, stizaće do juga Italije.

Jedan krak, TANAP, ide preko preko Grčke, Bugarske i ulaziće u Srbiju, zahvaljujući novom interkonektoru.

Južni gasni koridor je podržavao i američki predsednik Donald Tramp, jer će preko njega do potrošača u južnoj Evropi stizati i američki gas s terminala u Grčkoj, a na njega su priključeni i terminali u Turskoj.

Izgradnja Južnog gasnog koridora koštala je oko 40 milijardi dolara.

Izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske počela je u februaru 2022, a troškovi su premašili 94 miliona evra, rečeno je listu Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Gasovod u Srbiji je dužine 109 kilometara, ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Delom je finansiran iz srpskog budžeta, delom kroz bespovratnu pomoć EU, a Srbija je uz to uzela kredit od 25 miliona evra od Evropske investicione banke.

• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi

Čija su gasna skladišta u Srbiji

Podzemno skladište gasa Banatski dvor otvoreno je 2011. godine, postavši jedno od najvećih u Jugoistočnoj Evropi.

Gasprom i Srbijagas su suvlasnici preduzeća Banatski dvor D.O.O. koje upravlja skladištem.

„Srbija je trebalo još odavno da napravi veća skladišta, kao Mađarska.

„Da smo to uradili sada ne bismo bili u problemu, ali nismo jer su nam ministri energetike bili od struke", kaže ironično Zdravković.

Kada imate gasna skladišta onda imate ne samo bezbednost, već možete da trgujete njime.

„Da imamo skladišta veća ne bismo imali krizu i ne bi mogla Rusija da nas ucenjuje.

„Srbija nema izlaz na more i bez okolnih zemalja nema alternativu za gas", kaže.

Srbija je mogla da proširi skladišta u Banatskom dvoru, nezavisno od Rusa ili da to napravi na nekom drugom mestu, ali nije, dodaje.

„Skladište u Banatskom dvoru je u većinskom vlasništvu Naftne industrije Srbije i praktično nije srpsko", ukazuje.

NIS je u većinski ruskom vlasništvu, a od oktobra 2025. je pod američkim sankcijama.

• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati

Mogu li Evropa, ali i Srbija bez ruskog gasa

Pre rata u Ukrajini bilo je nezamislivo da će se Evropa odreći ruskog gasa, u momentu kada je ova zemlja snabdevala sa oko 40 odsto tržište EU, rekao je Raša Kojčić, bivši pomoćnik ministra za energetiku i naftu, za Radio-televiziju Srbije.

Sada je taj udeo, bilo da je reč o tečnom ili prirodnom gasu, od sedam do 14 odsto, dodao je.

„Evropa se okrenula drugim tržištima, pa prirodni gas sada stiže iz Norveške, Alžira i Katara", kaže.

Tvrdi i da Srbija ima stabilno snabdevanje prirodnim gasom do 31. decembra.

„U ovom trenutku puno je podzemno skladište u Banatskom dvoru. Postoje i dodatne zalihe uskladištene u Mađarskoj.

„Ulazimo spremno u celu ovu situaciju", izjavio je Kojčić.

Snimak švedskog dnevnog lista koji pokazuje štetu nastalu eksplozijom na Severnom toku 1

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]