Burleska: Osnažuje li ili ponižava žene

Dok kraljica burleske Dita fon Tiz sprema novu londonsku predstavu, ova umetnička forma koja kombinuje glamur, striptiz i humor doživljava preporod, ali rasprave oko nje ne jenjavaju.

Stavljajte nalepnice za bradavice i nakrivite polucilindar - burleska se vratila.

Ova umetnička forma, koja meša starinski glamur i koketni striptiz, povremeno se vraća i nestaje iz mode.

Bila je popularna 2000-tih, a potom je potpuno nestala sa vidika.

„Kad je potrebna kao način izražavanja, ona se pojavi“, kaže Džeki Vilson, docentkinja performansa i roda na Univerzitetu u Lidsu.

I dok ju je poslednjih godina, makar u Velikoj Britaniji, dreg zamenio kao trendujući kabare trenutka, nekoliko velikih novih predstava sugeriše da bi burleska ponovo mogla da dođe pod svetla reflektora.

„Mislim da zapravo doživljava pravu renesansu i to širom sveta“, kaže Toska Rivola . izvođačica burleske za BBC.

Ona valjda zna, jer njena predstava Dijamanti i prašina, „narativna“ burleska sa Ditom fon Tiz u glavnoj ulozi, upravo ima premijeru u Londonu.

Fon Tiz, iako možda večna kraljica ove umetničke forme, dodatno je dobila na popularnosti, glumeći dobru vilu u spotu Tejlor Svift za pesmu Bejeweled iz 2022. godine.

• Mogu li feministkinje da posećuju striptiz klubove
• Poslednji striptiz šou u Las Vegasu
• Kontroverzni Indijac koji je postao kralj američkih muških striptiz klubova

Premijera se sprema i na Vest Endu za Burlesku: Mjuzikl, pozorišnu verziju filma sa Kristinom Agilerom i Šer u glavnim ulogama iz 2010. godine.

Na svetski poznatom festivalu Frindž u Edinburgu ovog leta treba da se održi novi Međunarodni festival burleske na pet različitih lokacija tokom čitavog meseca, kao reakcija na „veliki porast burlesknih postavki na Frindžu prošle godine“, prema rečima organizatora.

I iako je u proteklih 15 godina glamurozna verzija burleske istrajavala duže u Americi nego u Velikoj Britaniji, ona takođe doživljava neku vrstu renesanse svuda.

O tome svedoči ovogodišnji afterparti na Met Gali i nastup Tejane Tejlor i FKA Tvigs.

Ipak, da li je?

Mnoge od ovih ponuda deluju dvostruko retro: podsetnik na poslednji period umetničke forme pre 20 godina koja je već tad želela da prizove jedan drugi prošli period.

Da li je obnovljeno interesovanje za burlesku zapravo deo šireg talasa nostalgije milenijalaca?

Burleska: Mjuzikl očigledno gađa istu milenijalsku publiku koja je nagrnula da gleda druge adaptacije filmova u pozorišne predstave kao što su Okrutne namere, Opasne devojke, Pravna plavuša i Otkačena plavuša.

A činjenica da je Dita fon Tiz i dalje veliko ime koje privlači publiku za Dijamante i prašinu sugeriše o povratku u prošlost.

Ako bacite pogled po društvenim mrežama, pronaći ćete sasvim dovoljno burleske na Instagramu i TikToku, ali ne previše dokaza da je Generacija Z već počela ponovo da je otkriva ili redefiniše.

Kratki istorijat burleske

Evo kratkog istorijata.

Poreklo burleske korene vuče iz viktorijanska Engleske, proistekla je iz varijetea i vodvilja.

Kad je trupa Lidije Tompson Britanska plavuše posetila Njujork 1868. godine, njihova kombinacija parodije, humora, pesme, plesa i oskudnih kostima izazvala je senzaciju.

„Burleska je od samog starta revolucionarno feministička, preotimanje ženske seksualnosti u vlastite ruke“, kaže Kej Sibler, docentkinja na Univerzitetu Nebraska Omaha za BBC.

„Koren 'burle' je italijanski i znači satira, a burlesku su originalno stvorile ženske sufražetske izvođačice čiji je cilj bio da zauzmu javni prostor i da ne budu ograničen patrijarhalnim idejama o tome šta znači biti žena“, dodaje.

Ali odatle se američka burleska razvijala, postepeno se pomerajući ka striptizu.

Postoji i paralelni tok razvoja ove umetničke forme u Evropi, pogotovo u kabaretskim klubovima Pariza i Berlina, pred kraj 19. veka.

Tokom 1990-ih i u Americi je rođena neo-burleska.

Sredinom 2000-tih, potpomognuta filmovima kao što su Mulen Ruž i Čikago, burleska je pomogla stvaranju trenda koji čezne za starim glamurom.

Osvajala je scene kabaretskih klubova širom planete - kao umetnička forma koju su pravile žene za žene.

„Tokom čitavih devedesetih, bila sam suvereno pozicionirana pod hetero muškim pogledom", kaže Dita fon Tiz za BBC, dok se priseća karijere koja je započela po striptiz klubovima.

„Ali rekla bih da se oko 2002. godine moja baza fanova pomerila ka izričito ženskoj.

„Mislim da je to bilo zato što je burleska imala odjeka kod ljudi, i zato što su smatrali da imaju neku vrstu dozvole da se prepuste glamuru i prihvate vlastitu senzualnost“, kaže ona.

Kao starija milenijalka, sećam se toga dobro.

Duge niske perli, mrežaste čarape, korseti i pernate trake za glavu i dalje odišu sredinom 2000-tih.

Negde 2007. godine, burleska je postala svakodnevna, pa je jedan od prvih članaka koje sam napisala za dnevne novine bio reportaža o amaterskoj večeri burleske u gradiću u Velsu koja je blago skandalizovala meštane.

Jer što je popularnija burleska postajala, sve bi se više nalazila na meti kritike, uz sve veću raspravu o tome da li je zaista umetnička forma ili puki golicavi sadržaj.

Kritičari su se pitali da li žene skakuću okolo u korsetima, mrežastim čarapama i podvezicama samo otelotvorujući stare, patrijarhalne norme?

Da li je u pitanju bio striptiz, ali pretenciozan?

Vredi ponoviti reči Fon Tiz da su neo-burlesku stvorile i izvodile žene, za publiku sačinjenu od žena i gej muškaraca.

Iako je koristila elemente heteroseksualne požude, postala je bezbedan prostor za prikazivanje tela i poigravanje sa tim.

A zaista značajan ogranak neo-burleske otišao je još dalje od toga, ili tačnije, vratio se vlastitim radikalnim korenima.

Oduvek je postojala pank verzija, od takvih kao što je legendarna njujorška performerka Peni Arkejd do australijskog kolektiva žena obojene kože Hot Brown Honey, čiji rad ume da bude subverzivan, satiričan, groteskan, eksperimentalan ili duboko politički, a izražavanje ženstvenosti je i kritika kako je sva ženstvenost zapravo predstava.

Da li burleska nazaduje?

Ta verzija deluje mnogo relevantnija za 2025. godinu . u korak sa dreg i kvir kulturom, i u skladu sa širim pokretom za inkluzivnost koje smo viđali tokom čitave protekle decenije.

A opet ono što iznenađuje u vezi sa nekim od novih burlesknih ponuda jeste koliko staromodno one deluju.

Burleska: Mjuzikl još nije zvanično održala premijeru, tako da ne mogu da govorim o tome na koji način ju je scenarista Stiv Antin osvežio.

Rani izveštaji sa pretpremijere u Mančesteru ukazuju na to da je zadržala hetero ljubavnu priču i prilično jednostavan odnos prema plesanju u tangama ukrašenim nakitom.

Ipak, pogledala sam Dijamante i prašinu - i za mene je ova predstava bila zbunjujuće staromodna.

Iako su plesači možda različitog etničkog porekla, plesačice imaju lepotu Barbi lutaka.

One su vitke, sa dugim nogama i bujnom kosom.

Iako su nesumnjivo fantastični izvođači i pred nekim od cirkuskih veština sam zanemela, sve takođe deluje dosadno uobičajeno i nalickano, jednako subverzivno kao revija Viktorija sikreta.

Što je zanimljivo, zato što se trenutno menaju značenja staromodnih oblika ženstvenosti, pogotovo u trendu Tradicionalna supruga.

Sibler tvrdi da je „originalna burleska bila društveni komentar na to šta znači biti žena i to apsolutno nedostaje u ovoj veoma represivnoj, pasivnoj i obesnaženoj verziji ženske seksualnosti.“

Takva lepa, čikajuća ženstvenost je „patrijarhalni scenario koji su žene prihvatile da bi mogle da kažu, moja moć je moja seksualna moć“.

Ali možemo li da razmišljamo o tome koliko je ta moć ograničena?“, kaže ona.

Vilson ima drugačije viđenje.

Daleko od pukog današnjeg povratka, burleska zapravo nastavljala da tinja u andergraund obliku, u okviru manjih zajednica, kaže ona.

„Burleska se izmenila i otvorila za kvir ljude, starije žene, mlađe muškarce, transrodnu zajednicu i žene iz radničke klase.

„Inkluzivna je prema različitim ljudima koji žele da saznaju šta znači biti seksi i šta stereotipi stvarno znače“, kaže Vilson.

Ova burleska koja je potekla iz naroda, a izvode je amateri, kilometrima je, naravno, udaljena od ispoliranih, komercijalnih nastupa za koje Vilson tvrdi da odvlače pažnju od snažnijeg potencijala ove umetničke forme.

„Zaista vidim feminističke vrednosti u burleski.

„To je neverovatno važan siguran prostor za žene u kom one mogu da razmišljaju o tome šta znače njihova tela“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Vesele sedamdesete: Neobično putovanje na „splavu seksa“
• Žena koja prati 450 „mračnih“ Instagram naloga
• Instagram protiv porno zvezda: Rat zbog cenzure